"Našao sam ono što sam tražio"

                                    

                                          
"Idemo?"
                          
"Idemo"-zaključala sam vrata svog stana kada smo obe izašle iz njega i ubacila ključ natrag u svoju torbu.
                          
Iskreno,drago mi je što Marija sada živi kod mene i što imam sa kim da idem svako jutro do posla,ali naravno nije mi drago to što joj se desilo.
                          
"Gad"-prosiktah u sebi na samu pomisao šta joj je uradio bivši verenik.
                          
"Ko?"-upita me ona dok smo izlazile iz lifta.
                          
Okej,ipak nije bilo u sebi,ali kada se zamislim ne obraćam pažnju.
"Ma ništa,ja to onako"-slegla je ramenima kao da je želela da kaže "okej" i samo smo nastavile da koračamo niz moju ulicu.
•••
"Bjanka,neko te traži za šankom"-povikala je Marija dok sam ja pregledala neke papire u kancelariji.
                          
Namršila sam se jer ne volim kada me neko prekida,pogotovo kada se fokusiram na proračune,ali sam ih odložila na sto i ustala te se uputila ka šanku.
                          
"Ti...?"-rekoh tiho čim sam prišla šanku i ugledala njega.Lagala bih vas kad bih rekla da nisam bila srećna što sam ga ugledala,ali sam tu sreću i taj osmeh na licu sačuvala za sebe,u sebi.
                          
"Ja.."-ispustio je kroz smeh dok je ispijao kafu koju je već naručio i neko mu je napravio.
                          
"Mislila sam da si nestao"-okej Bjanka,urazumi se.Njegov osmeh na licu bio je sve veći.O moj Boze,da li ja sada u njegovim očima izgledam kao totalna budala?Da,izgledam.
                          
"A ja sam mislio da si ti nestala pa sam.."-zaustavio se na pola svoje rečenice.Ovo me je zaintrigiralo.Jako.
                          
"Pa si?"-upitah dok sam podigla desnu obrvu.
                          
"..pa sam došao da te potražim"-dovršio je svoju rečenicu.
                          
Nasmešila sam se,ali ovog puta taj osmeh nisam sakrila u sebi.Jebeno nisam mogla da izdržim.
                          
"I jesi me našao"-o Bože Bjanka totalno ispadaš smešna.Ne,on sad priča sa tvojim klonom,a ti i dalje pregledaš papire u kancelariji🤦🏼‍♀️.
                          
"Da,našao sam ono što sam tražio"-i ispio je kafu,dok me je gledao u oči.Fak.
                          
Osetila sam nešto.Nešto neobjašnjivo.Prijalo mi je sve ovo.Ovaj razogov,ovo ponovno vidjanje.Ovi pogledi,osmesi..
                          
Sve je bilo nekako malo,ali dovoljno da zagolica maštu.Uzbudljivo.
Ćutala sam i posmatrala ga.I on je ćutao,ispijao svoju kafu i gledao direktno u mene.Šta sad?Nisam znala šta sad.
                          
"Želeo bih da odemo odavde,da odemo negde ti i ja.."-rekao je posle kratke pauze u kojoj je samo ćutao i posmatrao me.
                          
"Ali ja sam na poslu,i neću skoro da završim,tek večeras"
                          
"Idi slobodno,ja ću se pobrinuti za sve"-čula sam Marijin glas iza sebe i tapkanje po ramenu.Kako i kada se ona stvorila tu?
                          
Videla sam osmeh na njegovom licu.
                          
"Ali.."-rekla sam nemoćno.
                          
"Ozbiljna sam,slobodno možeš da ideš i da se ne brineš"-bila je uverljiva i znala sam da ipak mogu da odem uz njenu pomoć.
                          
Malo sam bila zbunjena,ali sam ipak rekla.
                          
"Sačekaj me onda,moram da se presvučem"-klimnuo je potvrdno glavom,a ja sam trčećim hodom otišla do svlačionice.
                          
"Fak fak fak,Bjanka glupačo"-rekla sam čim sam ušla u svlačionicu i udarila se šakom o čelo.Setila sam se da sam danas na posao došla u kratkoj svilenoj haljini jer mi je bilo prevruće,a nisam se nadala da ću ga sresti,nekako imala sam osećaj da će ono veče biti poslednji put,ali ipak nije.
                          
"Ništa,moraćeš u ovome drugu odeću nemaš"-rekoh sama sebi,te skinuh radnu uniformu i obukla sam belu svilenu haljinu malo poviše kolena i bež salonke.
                          
Osećala sam se nervozno,ali sam ipak izašla odmah.Čim je čuo otvaranje vrata pogled je uputio ka meni,a zatim se nasmejao i ustao od šanka te mi je prišao.
                          
"Spremna si?"
                          
"Mhm"-ispustila sam tiho.Pažljivo sam gledala koji će sledeći korak da napravi.
                          
"Onda idemo!?"-stavio je ruku na moja ledja i zajedno smo odšetali ka izlazu.
                          
Nekoliko pogleda bilo je uprto ka nama,osetila sam ih na sebi.
                          
"Izvoli"-prišao je autu i otvorio suvozačka vrata te sam se uz 'hvala' smestila unutra.
                          
Posle par minuta vožnje,odlučila sam da smanjim preglasnu muziku u autu i pitam ono što me zaista interesuje.
                          
'Zavrnula' sam dugme i pogledala ga.
                          
"Gde me vodiš?"-upitala sam,kada je on skrenuo sa glavnog puta te smo prešli na jedan drugi put,koji,čini mi se vodi negde van grada.
                          
"Lepo je,nadam se da će ti se svideti"-ta njegova misterioznost u glasu mi se dopadala i nije mi davala mira.
                          
Agh mrzim što sam osoba koja je nenormalno nestrpljiva i želim sve odmah da znam,ali to sa njim nije bio slučaj.
                          
Privlačila me je njegova misterioznost,način na koji nestane pa se pojavi i slično..
                          
Zatim smo,od tog 'lokalnog puta' skrenuli na još uži put koji je vodio pravcem šume i vodio negde gore.Peli smo se negde,ali mi lokacija nije bila poznata.
                          
"Evo nas"-ugasio je auto i sa osmehom pogledao u mene.
                          
Otvorio je svoja vrata i izašao,a zatim i ja za njim,a ono što sam mogla da vidim bilo je očaravajuće.Bio je to pogled,litica sa koje se vidi ceo Beograd.Sve je blještalo od uličnih svetala,automobila,splavova i klubova..
Nikoga nije bilo.Ta priroda i divljina imala je savršen pogled na Beograd.Moj Beograd.
                          
Nasmejala sam se dok sam gledala sa litice u daljinu.Vetar je bio znatno jači,mrsio je moju kosu i osećala sam se zaista čarobno.
                          
"Svidja ti se?"
                          
"Mhm"-klimnula sam glavom dok sam razvila ogroman kez na svom licu,a pogled mi je i dalje bio prilepljen u daljinu.
                          
"Drago mi je"-rekao je tiho i približio mi se sa ledja.Vetar je učinio da njegov parfem osetim još više,mislim da je čak i ostao na mojoj koži koliko je on bio blizu.
                          
--------------
                          
Vote & comm😊💕!