"Nemam njen broj.."

                                    

                                          
"Kakvu ideju?"-upita me ranjivo,kroz suze.
                          
"Živim sama,stan je veliki i blizu posla..Skoro celu platu dajem za njega i mislila sam da nije vredan tolikog novca i da dzabe zuji prazan skoro po ceo dan,ali evo prilike da moj stan postane koristan,zar ne?Možemo da živimo zajedno"
                          
Nekoliko sekundi me je zbunjeno gledala,dok su ove reči doprle do nje,a onda je prešla rukom preko desnog oka da pokupi ostatke suza i rekla.
                          
"Zaista misliš da je u redu da budem kod tebe?"
                          
"Pa naravno,da ne mislim ne bih predložila.Iskreno,ideja je genijalna,zar ne?Ponosim se sobom"-rekoh kroz smeh.
                          
"A šta ako moj verenik..Tačnije bivši verenik bude pravio probleme.."-videla sam dozu straha u njenim očima.
                          
"Rešićemo to zajedno,ali bude li se usudio da pridje mom stanu..Ma ne mom stanu,mojoj zdradi prijaviću ga,u redu?"-klimnula je glavom i konačno je izgledala malo normalnije i pribranije.
                          
"Jesi sigurna da možeš danas da nastaviš da radiš?"-upitala sam je pre nego što sam izašla iz kuhinje.
                          
"Jesam..Moram da dovršim ova jela što pre.."
                          
"Važi"-smireno izustih i napustih prostoriju.
                          
Tokom celog dana sam bila prepuna obaveza na poslu,ali uporedo sa tim,razmišljala sam o još jednoj stvari ili osobi.
                          
Sinoć dejt,a danas ništa.Čudno je nekako.U stvari ne znam ni da li treba nešto da očekujem uopšte,kad sam sinoć onako pobegla u svoju zgradu..Ah..
•••
"Čekajte čekajte..Hoćete mi reći da se ništa nije dogodilo,da sam ja za dzabe ispijao ona skupa pića,a?"-reče Miloš kroz smeh dok sam mu ja prepričavao prošlu noć.Imamo taj otvoren,tačnije drugarski odnos,ali to sam vam već rekao,zar ne?
                          
"Svidelo joj se..Mora da joj se svidelo,video sam to u očima..Nije se opirala..Vožnja,paparazzi,večera..A ipak je pobegla kada sam je dovezao do njene zgrade.."-šetao sam po Miloševoj sobi koja je bila u sklopu dvora i pričao zaneseno.
                          
"Takve su žene,prosto ne znaju šta žele.."-reče Miloš dok nam je obojici sipao po viski.
                          
"Jedna žena dobro zna šta želi,a to je moja majka.Želi da se skrasim,prestanem sa izlascima,da postanem porodičan čovek jer je neminovno da ću naslediti presto,a naravno želi i da oženim Stefanu."
                          
Miloš se nasmejao..U stvari ne,zacenuo se od smeha.Ah,nervira me.
                          
"Prestani,ne smej se"
                          
"Ne mogu reći da te sažaljevam,Stefana ima dobre butke"
                          
"Šta ima?"-upitao sam jer sam prvi put čuo ovako nešto od njega.
                          
"Pa butke..Dobro ima i još nešto,ne kažem"-hteo je da pukne od smeha.
                          
"Mnogo sam ja tebi dopustio znas..Primio te u svoj krug prijatelja,a sad me još i podjebavaš..Baš lepo"-ispio sam viski i konačno seo.
                          
"Dobro i..Prošao je ceo dan i kao ništa..Šta da radim sad?"-podigao je jednu obrvu.
                          
"Pa lepo uzmi telefon i pozovi je..Ili joj napiši poruku ako ti je tako lakše.."-udario sam se po glavi.
                          
"Pa ja nemam njen broj.."-Miloš me zbunjeno pogleda.
                          
"Kako misliš nemaš njen broj?"
•••
"Izvoli"-otključala sam vrata svog stana i dala Mariji znak rukom da slobodno udje.
                          
"I dalje sam pod utiskom,ne znam sta da kazem,kako da se oduzim..Hvala ti,hvala ti od srca"-bacila je stvari na pod i zagrlila me.
                          
"Nema potrebe da mi se odužuješ,i zahvalila si mi se 100 puta danas,u redu je zaista"-nasmejala se,te me je pustila iz zagrljala i osvrnula se na stan.
                          
Bio je jednostavno uredjen sa minimalno boja,ali opet nekako moderno.
                          
"Ovo je tvoja soba"-pokazala sam joj rukom na vrata sobe koja se nalazila preko puta moje,a izmedju naših soba nalazilo se kupatilo.
                          
"Ostavi svoje stvari unutra,a ja ću nam sipati piće,okej?"-unela je svoje stvari i spustila ih na krevet.
                          
"Važi,a ja ću nam napraviti večeru da se odužim za ovaj plemeniti gest"-svidela mi se ideja jer dobro znam kakav je kuvar,savršen i najbolji kojeg imamo,a i bila sam gladna.
•••
Sedele smo za trpezarijskim stolom i pričale o svemu,a izmedjuostalog i on Milošu.Ispila sam svoje belo vino dok sam stavljala parče lazanje u usta.Predivno.
                          
"Pa jesi odlučila sama sa sobom da li ti se on svidja ili ne?"-upita me kroz smeh.zamišljeno je pogledah,kao da sam u tom trenutku u glavi rasudjivala da li mi se on dopada ili ne,a odgovor sam već znala.
                          
"Dopada mi se.."-tiho rekoh.
                          
"Ali..?Mislim,osećam da ima 'ali' "-dodade ona.
                          
"Ali se plašim..Nikog nisam pustila blizu sebi od kad su mi poginuli roditelji,čak nisam ni imala dužu vezu od mesec dana,a i toga je slabo bilo.."-malo mi se pokvarilo raspoloženje,odnosno uvek se pokvari kada se dotaknem ove teme.
                          
"Razumem taj osećaj,ali daj mu šansu"
"Danas ni traga od njega,a mislila sam ovih dana da me je uhodio.."-i zaista mi je bilo čudno što ga nisam videla danas.
                          
"Sačekaj..Sigurno će napraviti korak ako mu se svidjaš"
                          
"Misliš ako mu se i dalje svidjam,pošto sam ga onako ispalila sinoć"-nasmejala se na ovo a i ja za njom.Dovršila sam svoju večeru,obavila svoju noćnu rutinu i krenula na spavanje.
---------
                          
Vote & comm💖💜💕 lyyyy