Slučaj

                                    

                                          
"Ne idi", tihi udisaji i topli zraci sunca zadržali su me sekund duže u krevetu dopuštajući da se Lavova ruka obmota oko mog tela ne dozvoljavajući mi da se pomerim ni milimetar dalje, "Molim te ostani još malo." 
                          
"Lave", osmehnula sam se dok su se njegove usne spuštale na moju kožu ciljajući moj osmeh, "Moramo da siđemo dole." 
                          
"Ili možemo da se pretvaramo da smo jako daleko i da nemamo probleme nad glavom", umoran osmeh je tada obasjao Lavovo tugom opijeno lice kada se moje telo našlo ispod njegovog, "I možemo da nastavimo sve što sam juče hteo da uradim." 
                          
Njegov sada već razigran osmeh i toplota tela koje je pritislo moje izbacilo me je iz stvarnosti koja je postala siva dok su kroz moje telo jurile eksplozije boja. Bio je povređen a ja sam bila dirnuta, nisam lagala kada sam mu otkrila svoje najdublje osećanje ali nisam želela da sazna za njega jer.. Nakon svega ovoga, moraću da mu vratim prsten i izađem iz stana u datom roku. Nakon ove igre više neće biti nas. 
                          
"O čemu razmišljaš?", osmehnuo se kada sam nesvesno obavila ruke oko njegovog tela menjajući nam položaje. 
                          
"Izgubila sam se na sekund", nadala sam se da mi je osmeh bio iskren i ako su mi reči bile daleko od istine, "A sada mi obećaj da ćeš ćutati." 
                          
Njegov iznenađen izraz lica brzo je prihvatio svaku trunku zadovoljstva kada je osetio moje usne na svom telu, shvatajući da više uživam u njegovim očima po kojim se širila vatra nego u osećaju koji mi je pružalo sopstveno telo, dopustila sam sebi da idem korak dalje u istraživanju Lavove izdržljivosti. Lutajući usnama po vreloj koži pritisnuta sam uz dušek kada su mi zubi dotakli ivicu bokserica. 
                          
"Sada ja vodim", Lavov promukao glas je zapalio svaku trunku mog tela kada mi je snažno zadržao ruke iznad glave i posvećujući pažnju mojim grudima rukom je zaustavio eksploziju uzdaha koja se prelila preko mojih usana, "Tiho." 
                          
I dok sam pustila da mu ruke lutaju po mom telu mogla sam se samo skoncentrisati na njegove reči i uzdahe. Tiho. Sporo se spuštajući niz liniju mog tela uhvatio me je nespremnu kada su mu ruke dotakle moju tačku pucanja. I nisam mogla više da izdržim, želela sam ga celog, odmah. 
                          
Moje ruke su poletele ka njegovom telu kada su snažno bile zaustavljenje, "Ja određujem pravila, sećaš se?" 
                          
"O Bože", pre petnaest minuta sam imala svu kontrolu a sada cvilim u njegovom naručju dok molim da mi da sebe, "Lave, molim te.. Samo", i sudar moje toplote i njegovog jezika bio je onaj koji je doveo krizu na moj prag, "O Bože, da." 
                          
Izgubivši se u ekstazi Lavovih usana, osetila sam samo težinu koja se nadvila nad mojim telom kada mi je dao celog sebe, snažno i bolno. Uživajući u svakom trenutku požude koja je ulazila u moje telo ne želeći da ga napusti, ostavila sam tragove ljubavi svuda po Lavovom vratu i grudima. Nesvesna svoje slabosti i izgubljena u njegovim očima. 
                          
"Genevieve", moje ime na njegovim usnama oblilo je moja čula kao što je njegova toplota oblila moje telo, "Savršena si." 
                          
Osmeh koji mi je uputio jasno je vrištao da sam bila ta zbog koje je na sekund zaboravio probleme koji su ga čekali nekoliko spratova ispod u porodičnoj dnevnoj sobi, isti taj osmeh davao mi je lažnu nadu da je između nas mnogo više od izgužvanih čaršava. 
                          
"Istuširaću se i idem dole", osmehnula sam se mislima ponovno povredivši svoje srce, "Nosim ovo sa sobom", obavila sam svileni prekrivač oko sebe kada su Lavove ruke čvrsto zarobile moje. 
                          
"Nisi sačekala da čuješ šta ja imam da kažem", privlačeći me nazad krevetu, izgledao je krajnje ranjivo i... krajnje zabavljeno, "Genevieve Montague, znam da nismo najlepše počeli ovu priču", slegao je ramenima sklonivši moj vatreni pramen kose sa lica, "Ali kako vi pisci to već kažete", osmehnuo se očigledno poštujući moj izbor odricanja advokature i prepuštanja mašti, "Mislim da će ova priča imati srećan kraj bez obzira na zaplete koji se pojavljuju usput. Genevieve Montague, odgovoriću ti na ono što te kopka od sinoć", osmehnuo se dok je razdaljina između naših usana nestajala, "Volim te." 
                          
Ovaj čovek je želeo da me ubije. Prvo jutarnji seks a onda izjava ljubavi. Lav želi da umrem na ovom krevetu. 
                          
"A sada", dodao je zabavljen nedostatkom vazduha koji mi je bio potreban da uopšte kažem šta mislim, "Na kupanje." 
                          
I pre nego što sam mogla da se pobunim i kažem sve na šta su me njegove oči primoravale, vrela voda se slivala niz moje telo. 
                          
x Lavova perspektiva x
                          
Ispijena lica moje porodice govorila su da nisu ni na sekund zaboravili na događaje koji su ubili srce porodice i pojačali su mi osećaj krivice zbog jutra u kojem sam bio potpuno srećan. Bacivši pogled na majčine uplakane oči i papir koji je Petar držao u rukama, nešto mi je govorilo da su ti kratki sati sreće davna prošlost. 
                          
"Šta je to?", okrenuvši se ka papiru, uspeo sam da se osmehnem Aurori koja je trenutno brinula o celoj jednoj porodici koja je bila ranjena. 
                          
"Papiri iz suda", Vika je izvukla papire iz Petrove ruke premeštajući ih u moju nakon čega su se njene ruke snažno obavile oko drhtavog tela naše majke. 
                          
"Pronašli su čoveka koji je pucao", Nikolaiev bes bio je opipljiv u vazduhu kada je od sebe odgurnuo tanjir, "Kopile je radilo za nekoga ali ima papreno skupog advokata, nikada nećemo saznati ko tog advokata plaća." 
                          
"U čemu je problem?", namrštio sam se kada sam osetio Ginine ruke oko svog vrata, podsetile su me da udahnem duboko i da se smirim, "Zar nismo najbolji u celoj državi?" 
                          
"Problem je u tome", Petar je planuo dok je sav bes bacao na papire u mojim rukama, "Što mi kao njegovi sinovi ne možemo da ga branimo, ne možemo da uhvatimo kopile za vrat jer", udahnuo je duboko, ne da bi se smirio već da bi mogao jače da viče, "Jer smo emocijama okovani od objektivnog rasuđivanja." 
                          
"To je odluka suda?", čuo sam Ginin glas dok je nežno uzimala papire i majčin jecaj koji je označio da je njeno klimanje glavom potvrda. 
                          
"Ali ljudi iz vaše firme svakako mogu da rade na slučaju?", Aurora je ostavila tanjire dok je svi pažnju posvetila mojoj verenici, "Mogu da ga preuzmu u potpunosti?" 
                          
"Mogu", Vika je dopustila tugi da progovori više od onoga što je morala, "Samo mi koji smo u krvnom srodstvu ne možemo da priđemo tom slučaju." 
                          
"To bi značilo..?", sada sam uhvatio Aurorin pogled koji je bacio moju ljubav u centar opasnosti. 
                          
"Nema šanse", okrenuo sam se ka Genevieve dok su moja braća sabirala jedan i jedan podržavajući računicu, "Ne može." 
                          
"Ja", sada je ideja zasijala u njenim iznenađenim očima, "Ja ću preuzeti slučaj."