U snu

                                    

                                          
"Ne možeš da lažeš ljude kako se ženiš prvom osobom kojati padne na to malo pameti!", moj glas se širio kabinom  Lavovog ogromnog auta i mislim da sam osetila kako mu se slika na trenutak zamutila zbog prevrtanja očima koje je pruzrokovala moja opaska. 
                          
"Trebalo bi da ti laska Genevieve", nisam mogla da verujem u reči koje sam upravo čula dok sam gledala kako auto ide mnogo dalje od mog stana. 
                          
"U svilenoj spavaćici sam...", njegove oči su brzo preletele preko mojih nogu promenivši boju, "..A ti si prošao pored mog stana."
                          
"Zato što idemo kod mene", ležerno je slegao ramenima, "Nije mi se stajalo a moju kućnu spremačicu neće interesovati kako izgledaš." 
                          
Njegova nezainteresovanost je samo još više raspalila bes u meni dok sam zamišljala kako gađam telefonom tu lepu glavu. Iako veoma besna, postala sam svesna da bes nije jedino osećanje koje se probudilo u mom telu, vođena zdravim razumom kojeg mi je još jako malo ostalo, prekrstila sam noge i okrenula se prozoru. 
                          
"Dakle?", mogla sam da osetim provokaciju u vazduhu i potrošila sam previše snage da na nju ne odgovorim. 
                          
"Ako se ovo ponovi", okrenula sam se ka njemu i podigla obrve, "Razgovaraćeš sa mojim advokatom." 
                          
U kom trenutku sam postala klovn? Jer čujem Lavov jebeno previše seksi smeh dok gledam kako mi podsetnica od skupo poliranog kartona pada u krilo, ne stižem ni da obratim pažnju na nju u trenutku kada Lav staje ispred ogromne zgrade. 
                          
"Sve je ovo tvoje?", jezik mi je stvarno brži od pameti. 
                          
"Ne, samo petnaesti sprat", sleže ramenima kao da gledamo u kolibu na vrhu alpa dok mi skreće pažnju na papir koji dodiruje moje butine, "Trebalo bi da me uzmeš u obzir", nisam sigurna da li su mi se noge nesvesno skupile od namiga koji je odmerio moje lice ili zbog toga što nije pokazao nikakve manire ostavljajući me samu u autu, biće da je ovo drugo.  
                          
Prsti mi konačno prelaze preko crnih slova na kartonu dok se smejem svojoj gluposti, naravno da nije mislio da ga uzmem u obzir onako kako sam ja mislila. Bacam pogled na crna slova gde elegtantno piše Lav Mayakovsky, advokat i izlazim iz auta ovog đavola. 
                          
"Dugo ti je trebalo", stajem pored njega dok gledam savršeno ispeglano i skupo odelo za košuljom koju je do pre sat gužvala druga devojka. 
                          
"Ako nastaviš da govoriš ogtrčaću kući", zvuk lifta podržava kraj mog govora i trudim se da što elegantnije uđem u njega sa svojom jeftinom pidžamom. 
                          
"Ucenjuješ me?", podigao je obrve svoju pažnju posvećujući dugmetu za petnaesti sprat. 
                          
"Shvati to kako želiš", osmehnula sam se zauzimajući najdalje mesto od nabeđenog bivšeg studenta Harvarda. 
                          
"Nisi videla onu karticu? Nije ti pametno da mi pretiš", možda sam najviše mrzela njegov osmeh koji je izgleda upućivao samo meni, osmeh koji je govorio 'hej, posedujem ceo svet i tvoje telo, a sad mi ne oduzimaj vreme i skidaj se'. 
                          
"Možda su zabrane pretnji uzajamne?", videla sam da sam mu zagolicala maštu kada se okrenuo ka meni. 
                          
"Čime se bavi Genevieve Montague?", glumivši da sam gluva na njegova pitanja popravljala sam kosu diveći se svom odrazu u ogledalu, "Na koji fakultet je išla? Ako je išla?" 
                          
"Nemaš sudiju u blizini koji može da me natera da odgovorim na tvoja pitanja", klimnula sam glavom pružajući još jedan test njegovoj radoznalosti dok sam ulazila u njegov stan kao da je moj ostavljajući ga u liftu.
                          
"Genev...", očigledno sam uspela u svojoj nameri da ga održim budnim celu noć, razmišljaće o tome ko sam i šta sam. Tako mala činjenica a toliko zadovoljenje. 
                          
"Nebitno je", osmehnula sam se prekidajući ga i ako sam želela da čujem kako moje ime leti sa njegovih usana. 
                          
"Čekaj", oči su mu zasijale i mislim da se u mom osmehu videlo da znam kakva će katastrofa da nastane, "Možda si striptizeta?" 
                          
O Bože, ovaj čovek je sastavljen od glupih ideja i prelepog parfema. 
                          
"Možda jesam", slegla sam ramenima puštajući ga da sam istraži moj život i da sam oseti sramotu koja će uslediti kad shvati da je lupio da sam egzotična igračica. 
                          
Jutro 
                          
x Lavova perspektiva x
                          
Najviše sam voleo jutra kada mi košulju obuku devojke koje su prespavale na kauču, zakopčaju mi manžetne a onda dobiju svoje pare za taksi i budu poslate napolje pre nego što mi se skuva jutarnja kafa. Sada sam stajao pred ogledalom pokušavajući da zakopčam sitne manžetne od platine i očajno mi je išlo, u trenutku kada sam mislio da mi uspeva aparat za kafu je zapištao to silinom da sam mislio da će probuditi sve ljude do Bruklina, potrčavši ka kuhinji čuo sam da mi se loše zakopčana manžetna otkopčava i pada na pod ali nisam imao vremena da je podižem. Morao sam da ugasim onaj đavolski apart pre nego što je probudi ovako rano, neka spava. 
                          
Pištanje se zaustavilo i ne sipavši kafu iz prokletog aparata podigao sam manžetnu sa poda. Verovatno bih bio psihopata ako bih je gledao kako spava ali takođe sam ludak koji je verovatno probudio. Tiho sam se ušunjao u svoju sobu u koju je sinoć ušla mislivši da je gostinska i uhvatio sam sebe u osmehu dok gledam njeno usnulo lice. Osmotrivši je više nisam vladao sobom, shvatio sam da sam psihopata dok sam nežno spustio poljubac na njeno čelo. Blago se namrštila i pomislio sam kako sam sve uništio a onda se nasmejala i okrenula na drugu stranu, uh, veštica spava. 
                          
A onda sam spustio pogled na sat. 
                          
Kasnim.