Velika laž

                                    

                                          
"Nisam te očekivala", osmeh koji me je dočekao kroz blago otvorena vrata bio je dovoljan da sebi postavim ogromno 'šta zaboga radiš ovde' pitanje, "Ne stoj na vratima." 
                          
Ušao sam protiv svoje volje osvrćući se po stanu u kojem sam bio toliko puta, samo, uvek sam želeo da se vratim po još, sada sam tu jer želim manje da odem negde drugde. 
                          
"Dakle", taj dekolte nije bio slučajno otkriven, "Lav Mayakovsky je odlučio da se ponizno vrati." 
                          
"Ne laskaj sebi Asya", osmehnuo sam se njenom pokušaju nevinosti dok sam joj laganim koracima prilazio, "Samo mi je dosadno." 
                          
"Lažeš Lave", bila je ubeđena da je naša ljubav bila prava, "Oči ti sijaju drugačije." 
                          
Mrzeo sam kada mi ubacuje romantična sranja u trenutke u kojima sam samo želeo da se opustim, znam da neću moći da se otarasim njenih poziva ujutru ali sada moram da se otarasim osećaja da želim neku drugu. 
                          
A želeo sam. 
                          
I pre nego što sam mogao da joj uništim snove o ljubavi našla se u mom krilu vešto uzimajući sve što imam svojim kukovima. 
                          
"Daćeš mi sve što želim?", osmehnuo sam se unapred znajući odgovor. 
                          
"Znaš cenu", osmehnula se izazivajući moje telo svojim zubima. 
                          
"Naravno", rekao sam joj da od ljubavi nema ništa i ona je svejedno očekuje, te su najgore. 
                          
"Prestani da razmišljaš Lave", osmehnula se raskopčavajući moju košulju dok je ponovno istraživala moje telo, "Puštaš gospođu Mayakovsky da čeka."
                          
Gospođu Mayakovsky. 
                          
Ova gospođa koja mi se sada na sat daje u krilu je puno digla cenu od prošlog puta, ovo nisam spreman da platim. 
                          
"Izvini Asya", moje ustajanje je više bilo skok iz vatre nego ležerno 'žurim' opravdanje, "Sada sam se setio da je ogromna stvar iskrsla." 
                          
"Šta je to moglo da iskrsne?", glas joj je bio vreo od besa ali očigledno nije želela da vrisne budućeg muža iz svoje glave. 
                          
"Duga priča", jebeno ne zapitkuj, ne mogu da smišljam laži u pola tri ujutru. 
                          
"Lave, ljubavi", njen naglo smiren glas je očigledno potpuno verovao u iluziju koju je stvorila, "Nećemo moći da funkcionišemo ako mi ćutiš o nekim stvarima." 
                          
Jednom smo bili u ležernoj seks kombinaciji i ona bi odmah da me zarobi okovom zvanim burma. 
                          
Burma. 
                          
"Ženim se Asya", ove reči zvuče odvratno, hvala Bogu što ih nikada neću izgovoriti. 
                          
"Pa naravno", o Bože, ona se smeje, "O tome ti i govorim." 
                          
"Asya, dušo", uzevši je nežno za ruke shvatio sam da uopšte nisam razradio svoju očajnu laž, "Ne ženim se tobom." 
                          
Smeh koji je ispunio sobu bio je jeziv i činjenica da sada nemam izlaza me je još više prestravila. 
                          
"Ko je ona?", ovo je prvi put da me žena plaši ako izuzmemo vreme kada me je moja majka uz 'stani žabo' jurila po dvorištu vile sa prutom u rukama.
                          
"Ko?", glumim da sam glup i ona mi se približava za korak, to bi značilo da sam korak brže smrti? 
                          
"Tvoja verenica", sada osećam dah pobesnele žene na svojim grudima dok gura ruku u moj džep i izvlači telefon, "Nazovi je."
                          
"Zašto bih to radio?", kroz glavu mi prolaze sve žene koje volim i nažalost to su samo moja majka, sestra, sestričina i snajka, ni jedna nije odgovarajuća za situaciju u kojoj se nalazim. 
                          
"Reci mi njeno ime i jebeno je zovi", sada već vidim kako mi je telefon nabijen u ruku spreman za poziv. 
                          
Izgleda da je ovo trenutak u kome će mi žena koju samo jebem zbog laži i nestvarin osećanja presuditi, imao sam lep život. 
                          
"Čekam", prevrćem očima na njen iznerviran vazduh dok mahinalno okrećem broj prve osobe koja može da me izvuče iz ovog sranja. 
                          
x Ginina perspektiva x 
                          
Lupila sam rukom po alarmu nesvesna zašto zvoni, moj posao ne zahteva rokove koji počinju ranim jutrom, još jedna spora melodija je odsvirala pre nego što se ponovo upalio. Neuspevši da ga ugasim polako sam otvorila oči shvatajući da nisam jebeno luda i da se alarm obično ne navija u tri ujutru. Bacila sam pogled na telefon i prevrnula se u krevetu, bolje da je pitanje života u tri ujutru. 
                          
"Znaš da ćeš veoma najebati ako zoveš da mi kažeš laku noć", naravno da neću čekati glup izgovor pre nego što ga upozorim na  opasnost koja mu predstoji. 
                          
"Ljubavi", sanjam jebenog ludaka, "Da li bi mi učinila uslugu?" 
                          
Trenutak tišine prepustila sam svojim prstima koji su uštinuli moju kožu nakon čega je slušalicu ispunio vrisak. 
                          
"Jebote", naglo sam se podigla svesna da ne spavam, "Budna sam." 
                          
"Jesi se ti to upravo uštinula?", čula sam kako Lav zadržava smeh očigledno očajno želeći moju pomoć. 
                          
"Ne smaraj", ustala sam i navukla papuče svesna da će njegova usluga zahtevati mnogo više od laku noć preko slušalice, "Pričaj šta ti treba." 
                          
Ne mogu da verujem da sam pre petnaest minuta bila savšreno srećna u svom krevetu a sada pokislo i u svilenom bebi dolu sedim u jebenom taksiju dok idem ka drugom kraju grada. 'Ne mogu sam da vozim, loše mi je' kaže on meni, 'dođi mila', psihopata. Šta je uopšte poenta tih nadimaka? 
                          
"Gospođice", taksista se okreće ka meni gladno gledajući moju golu kožu za koju nisam imala ni vremena ni želje da nađem adekvatan prekrivač, "Tu smo." 
                          
"Hvala vam", spuštam novac u njegove ruke i izlazim zbunjeno gledajući skupe zgrade kojima sam okružena, jebeni ludak je rekao da mi neće trebati ništa sem pidžame i da mu je auto tu. 
                          
"Ljubavi", osećam kako se snažne ruke obavijaju oko mene dok kroz mali otvor za vazduh gledam kako žena ide ka nama iza tih ruku. 
                          
"Jesi ti jebeno retardiran?", pokušavam da ga odgurnem ali moja usta su začepljena dok me jače steže u zagrljaj. 
                          
"Dakle to je ona?", žena koja je malo udaljena od mog smrvljenog tela u Lavovom naručju me odmerava od glave do pete dok mi kroz glavu lete misli kako će jebeni pijani Lav koji uopšte ne smrdi na alkohol da me proda u belo roblje. 
                          
"Šta se dešava?", zbunjeno se okrećem ka mršavoj džangrizavoj ženi svesna da mi neće odgovoriti. 
                          
"Ženiš jebenu Ginu Montague i za to ne zna ceo svet", ženi me? Ko me ženi? 
                          
Svestan da ću se protiviti ovakvoj laži, Lav ponovo zatvara moja usta dok svoja advkatski ispunjava lažima. 
                          
"Pa, sada znaš", sleže ramenima dok mi nežno ljubi ruku, "Znate se?"
                          
"Genevieve Montague je već sedam meseci prva na listi bestselera New York Times-a", reči sitne žene očigledno šokiraju Lava koji  brzo dolazi sebi, "SVI JE ZNAJU." 
                          
Osećam se loše dok pričaju o meni kao da nisam tu i vetar koji je počeo da duva kroz ulice uopšte ne doprinosi atmosferi, nežno povlačim Lava za ruku dok pogledom tražim njegovo auto. 
                          
"Žurimo", Lav se kezi dok me uzima u naručje i trči ka autu, a onda me spušta na suvozačevo sedište i izdiše sa olakšanjem. 
                          
"Dakle venčavamo se?", moj izraz lica mu je očigledno preneo činjenicu da će biti razapet u najkraćem roku, "Hoćeš li mi, dušo moja, objasniti da li si jebeno lud?" 
                          
Osmehuje se kao da je sve u redu, ulazi u gužvu automobila i, izluđujući me, napokon počinje da priča...