Moj san prekinula je buka.Otvorila sam oči,ali je i dalje bio mrak ispred mene.Osećala sam da mi nešto stoji na ustima,te nisam mogla ništa da izgovorim,osim mumlanja.A i ruke su mi bile sputane.
"Šta se dešava pobogu?"-rekoh u sebi.
Čula sam korake i osetila da mi se neko približava.Zatim sam osetila ruke na sebi,odnosno na svojoj glavi.Shvatila sam da mi odvezuje povez sa očiju.
Ali kako se ja ničega ne sećam?
Povez je spao sa mojih očiju i trebalo mi je neko vreme da mi se oči naviknu na svetlost.Prvo sam razgledala oko sebe da razaznam gde sam ja to,ali mi ni malo nije bilo poznato.Zatim je moj pogled stao na čoveka koji je samo izašao ispred mene.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Očigledno je on bio iza mene i skinuo mi taj povez.Ali ni taj čovek mi mije bio poznat,prvi put ga vidim.Šta je ovo?
Krenula sam da izgovorim nešto,ali me je ponovo sprečila traka preko mojih usana.Visok,crn čovek u odelu stajao je naspram mene i posmatrao me.
Hoće li reći već nešto?"-pomislila sam pošto da izgovorim nisam mogla.Samo je tako stajao nekoliko minuta i zurio u mene.
Posle nekoliko sekundi,čula sam korake.Još neko dolazi.Neko silazi niz kamene stepenice koje vode u ovu praznu,kamenu prostoriju.
Ugledala sam nju...Šta je sve ovo?Dušanova majka se pridružila ovom čoveku.
"Skini joj traku"-naredila mu je,a on je odmah odlepio traku sa mojih usta.
"Aaa"-vrisnula sam od bola.
"Šta ovo treba da znači?"-jedva sam čekala da progovorim.Bila sam isuviše besna.
Ruke su mi bile zavezane iza ledja,ali noge su mi ostale slobodne.Ustala sam sa stolice,ali me je on gurnuo rukom i sela sam nazad na nju.
"Maaa pustite me.Dušan će saznati za ovo.Zažalićete"
Konačno se pojavila nekakva reakcija na Lidijinom licu.
"Naravno da će znati..Samo što neće moći ništa da učini svojoj majci"-pakosno se osmehnula nakon ovih reči.
"Zašto sam ja ovde?Znala sam da me mrzite,ali nisam ni slutila da ćete narediti moju otmicu"-bes je siktao iz mene.
Ona je očima dala nekakav znak čoveku pored nje i on je napustio prostoriju.
"Saznaćeš ubrzo.Strpljenje,strpljenje.."-reče i glasno izdahnu.Šetala je prostorijom levo-desno.
Posle par minuta tišine,visok crn čovek vratio se sa još jednim čovekom.Doneli su nekakav - krevet?
Zbunjeno sam gledala šta rade.
Doneli su krevet u ovu praznu prostoriju,a zatim je došla jedna žena.
"Šta se ovo dešava hoće mi neko odgovoriti? Pravite mi zatvor od ove prostorije? Odakle vama pravo da me prisilno držite ovde?"-besnela sam dok su svi gledali u mene.
"Ne brini,nije zatvor."
"Pa šta je onda?Zašto sve ovo radite?"-vikala sam na sav glas.
"Vas dvojica izadjite"-reče ona i približi se meni.
"Da li si stvarno mislila da ćeš ti roditi mome sinu dete? Da li si stvarno mislila da ću ja,kraljica Lidija to dozvoliti?"
Razgoračila sam oči u neverici.Nisam mogla da verujem šta čujem.
"MOLIM? KAKO SE USUDJUJETE? JEL ZNATE ŠTA ĆE VAM SE DESITI AKO SAMO PIPNETE MENE I MOJE DETE? DUŠAN VAM TO NIKAD NEĆE OPROSTITI" -vikala sam na sav glas.
"Završi posao"-uperila je prstom u ženu i izašla iz prostorije.
"Za tebe je bolje da se ne opireš"-progovorila je i prišla mi.
"Ostavi me na miru"-ustala sam sa stolice i pokušala da izadjem iz prostorije,ali me je uhvatila za ramena i bacila na krevet.Bila je toliko snažna.
"Rekla sam ti da me ostaviš"
"Začepi!"
Uzela je nekakve lisice i krenula da me zaveže za krevet,ali sam,pre nego što je uspela to da uradi,dohvatila nekakav špric sa iglom iz njene otvorene torbe i ubola je u ruku svom snagom.
"AAAAAA"
Ustala sam sa kreveta i trčala koliko me noge nose.
