"Test"

                                    

                                          
"Zašto,šta je to?"-zbunjeno sam pogledao u nju pa u ono što se nalazilo na podu.Nisam mogao da razaznam šta je tačno,nije mi bilo poznato ali isto tako nije mi poznato zašto je ona odjednom postala uzrujana.
"Ovaj..To je nešto Marijino,ne diraj"-zagledao sam joj se u facu a ona je skretala pogled sa mojih očiju.
"Marijino?Pa dobro,podigni ga"-pomerio sam se malo u stranu da bi mogla da uzme to što je palo.Pratio sam njene pokrete i mnogo mi je čudno delovala,ali nije mi bilo jasno zašto i to odjednom.
Bjanka p.o.v
"Nadam se da on ne zna šta je ovo i da neće provaliti"-pomislila sam dok sam čučnula da dohvatim test za trudnoću.Uzela sam ga i bacila u kantu iza sebe.
"Zašto si bacila,to je Marijino"
O ne,nisam to trebala da uradim.Mozak mi je u haosu definitivno.Šta sad?
"Ovaj,ovo joj ne treba"-skrenirao me je.Uff ne uspevam da sakrijem svoju nervozu,a i kako bih mogla kada sam pre nekoliko minuta saznala da sam u drugom stanju..
"Hoćeš li mi reći šta je to i zašto si tako uzrujana odjednom.Jesam ja nešto uradio?"
"Ovaj,ovo je test.."
"Test?"-podigao je jednu obrvu i čudno me gledao.Izgleda da mu ništa nije jasno.
"Sad kad si se uvalila u ovo,moraš mu objasniti kakav test jer definitivno neće odustati tako lako."-rekoh u sebi.
"Da,test.Za trudnoću"-izbečio se,pogledao u mene pa u kantu pa opet u mene.
"Marija je trudna"-viknuo je te sam mu uspaničeno prišla i stavila ruku na usta.
"Pssst,nemoj da te čuje.Ona ne želi da ti znaš"-zbunjeno me pogleda.
"Zašto Marija ne bi želela da ja znam?"
"Mislim,ne želi da iko osim mene zna za to,za sad."-nadam se da se vadim iz ovoga.
"A ko je otac?"-upita posle par sekundi tišine.
"Ma šta to tebe briga,to je intimna stvar..Pusti to i nemoj slučajno pred njom nešto da kažeš"-klimnuo je glavom i približio me sebi.
"U redu,sad shvatam..Dodji,uželeo sam te se."
Nastavili smo da se ljubimo.Bože koliko mi je nedostajalo ovo,ali ne mogu da izbacim iz glave i da zaustavim ovaj čudan osećaj koji imam u sebi od kad sam saznala da nosim naše dete.
Za to vreme,u dvoru
Kraljica Lidija nervozno je šetala po trpezariji,a iz njenih očiju sevao je bes toliko da niko od posluge nije smeo da joj se obrati pre nego što dobro razmisli šta će i kako će reći.
"Kakvo nepoštovanje!Sigurno je otišao kod one male bezobraznice"-reči su odjekivale prostorijom.Dve sluškinje koje su raspremale trpezarijski sto samo su ćutale i radile svoj posao,i kad kad pogledale jedna u drugu.U očima im se video strah.
"Ti,idi pozovi kralja...Ustvari ne,ja ću"-odustala je od naredjenja i krenula da izadje iz trpezarije,ali čim je zakoračila u hodnik imala je šta i da vidi.
Bili su to Stefana i njeni roditelji.
"Ooo,otkud vi"-izgledala je iznenadjeno ali to definitivno nije bila.
"Došli smo da posetimo Dušana,danas je izašao iz bolnice zar ne?"-reče Stefanina majka,a kraljica Lidija joj se ljupko nasmeja.
"Jeste,izašao je..Izvolite ovamo"-pokazala je rukom na vrata trpezarije koja su se nalazila iza nje.Oni su ušli prvi,pa je ona krenula za njima.
"Da se kralj odmah nacrtao ovde"-šapnula je dečku koji je zadužen za otvaranje vrata a on je samo klimnuo glavom.
"Samo ste mi vi falili sad"-izgovorila je na glas ali to niko nije čuo.
"Gde je Dušan?"-upita Stefana čim je sela.
"Da,gde je naš zet"-nadovezao se njen otac.
"On..otišao je da obavi nešto,poslovno"-trudila se da ne zvuči spetljano.
"Poslovno?Samo što je izašao iz bolnice"-zbunjeno upita Stefanina majka Sofija.
"Ovaj..Pa da,kaže da se oseća sasvim dobro i eto..Da je znao da vi dolazite sigurno ne bi otišao"
Bjanka p.o.v
"Vidimo se"-čvrsto sam zagrlila Mariju.
"Ajde i čuvaj je malo bolje ovog puta"-nasmejala se i pozdravila se sa Dušanom.
Izašli smo iz stana i krenuli ka liftu.
"Po drugi put si me nagovorio da živim kod tebe"-rekoh kroz smeh.
"Vidiš koliku moć ubedjivanja imam"-nasmejao se.
Ovog puta,kada sam ostavljala Mariju samu u stanu osećala sam se sigurnije jer je njena opasnost sada u zatvoru.
____________