Пређи на садржај

ubojica

ubojica

ubojica (српски, ћир. убојица)

[уреди]

Именица

[уреди]

ubojica, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Calidris Scolopacidae Merrem[1]

Синоними:

  1. boritelj petao [2] [1]
  2. grličar [3] [1]
  3. grličar pršljivac [3] [1]
  4. dular [4] [1]
  5. zlogodina [3] [1]
  6. kućni đavo [2] [1]
  7. morski petao [5] [1]
  8. ogrličar [6] [1]
  9. petlovan [7] [1]
  10. prznica [8] [1]
  11. pržljivac [9] [1]
  12. prudnik ubojica [10] [1]
  13. prutka ubojica [11] [1]
  14. pršljivac [12] [1]
  15. pršljivi ogrličar [13] [1]
  16. pršljica [14] [1]
  17. svadljivi pršljivac [15] [1]
  18. svađavac [16] [1]
  19. sprudnik ubojica [17] [1]
  20. ubojica [4] [1]
  21. čurlin grličar [18] [1]


Хипероним:

  1. žalar [3] [1]
  2. žalarka [8] [1]
  3. prudnik [19] [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  4. ↑ 4,0 4,1 Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  5. ↑ Григорије Лазић, Проста наравна историја, Будим 1836.
  6. ↑ Зоолошка терминологија и номенклатура. Средњошколска терминологија и номенклатура, књ. II, св. 2, Министарство просвете Краљевине Југославије, Београд 1932.
  7. ↑ Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  8. ↑ 8,0 8,1 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  9. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  10. ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  11. ↑ Миленко Зеремски – Борис Гаровников, Вишејезични именик пернате дивљачи, Ловачки савез Војводине, Нови Сад 2010.
  12. ↑ Владан Арсенијевић, Јестаственица (за учитељске и више девојачке школе), део 1, Зоологија, Нови Сад 1879.
  13. ↑ Мојо Медић, Зоологија за више разреде средњих школа, Краљевска хрватско-славонска земаљска влада, Загреб 1920.
  14. ↑ Август Либен, Природопис, први део: Зоологија (превео П. Деспотовић), Панчево 1874.
  15. ↑ Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  16. ↑ Милорад Марчетић – Душан Н. Андрејевић, Орнитофауна Косова и Метохије, Рилиндја, Приштина 1960.
  17. ↑ В. Ф. Васић – Д. В. Симић – Ж. Станимировић – М. Каракашевић – М. Шћибан – М. Ружић – С. Кулић – М. Кулић – С. Пузовић, Српска номенклатура I, Двоглед, бр. 4, Лига за орнитолошку акцију Србије и Црне Горе, Београд 2004, 7–19 и Српска номенклатура II, Двоглед, бр. 5, Лига за орнитолошку акцију Србије и Црне Горе Београд 2005, 10–18.
  18. ↑ Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  19. ↑ Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ubojica&oldid=412425”