Пређи на садржај

Контаминација

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Zagađenje)
Термални оксиданти пречишћавају индустријске токове ваздуха.
Проблем отпада на обали Гвајане, 2010

Контаминација је загађење или тровање животне средине и живих организама отровним супстанцама или коришћењем материјала који нарушавају здравље корисника.[1] Контаминирана храна, земља, вода, ваздух или затворени простори могу озбиљно угрожавати опстанак живих организама. Најтежи облик контаминираности настаје излагањем животне средине или организама великим количинама снажно радиоактивних супстанци или хемијским отровима. Загађење може имати облик било које супстанце (чврсте, течне или гасне) или енергије (као што су радиоактивност, топлота, звук или светлост). Загађивачи, компоненте загађења, могу бити или стране супстанце/енергије или природни загађивачи. Иако загађење животне средине може бити узроковано природним догађајима, реч загађење генерално имплицира да загађивачи имају антропогени извор — то јест, извор створен људским активностима. Загађење се често класификује као тачкасто или не-тачкасто загађење. У 2015. загађење је усмртило 9 милиона људи широм света.[2][3]

Извори и узроци

[уреди | уреди извор]
Загађење плаже нафтом
Загађење ваздуха које производе бродови може да промени облаке, утичући на глобалне температуре.

Загађење ваздуха долази из природних и људских (антропогених) извора. Међутим, глобално људски загађивачи из сагоревања, грађевинарства, рударства, пољопривреде и ратовања су све значајнији у једначини загађења ваздуха.[4]

Емисије моторних возила су један од водећих узрока загађења ваздуха.[5][6][7] Кина, Сједињене Државе, Russia|Русија, Индија[8] Мексико и Јапан су светски лидери у емисији загађења ваздуха. Главни стационарни извори загађења су хемијска постројења, електране на угаљ, рафинерије нафте,[9][10] петрохемијске фабрике, активности одлагања нуклеарног отпада, спалионице, велике фарме стоке (млечне краве, свиње, живина, итд.), фабрике PVC-а , фабрике за производњу метала, фабрике пластике и друге тешке индустрије. Пољопривредно загађење ваздуха долази од савремених пракси које укључују чисту сечу и спаљивање природне вегетације, као и прскање пестицида и хербицида.[11]

Сваке године се генерише око 400 милиона метричких тона опасног отпада.[12] Само Сједињене Државе производе око 250 милиона метричких тона.[13] Американци чине мање од 5% светске популације, али производе отприлике 25% светског ,[14] и производе приближно 30% светског отпада.[15][16] Године 2007, Кина је претекла Сједињене Државе као највећи светски произвођач ,[17] док је још увек далеко иза по глави становника загађења (на 78. месту међу светским нацијама).[18]

Индустријска област, са електраном, јужно од центра Јангџоуа, Кина

Неки од чешћих загађивача земљишта су хлоровани угљоводоници (CFH), тешки метали (као што су хром, кадмијум – који се налази у пуњивим батеријама и олово – који се налази у оловној боји, авионском гориву и још увек у неким земљама у бензину), MTBE, цинк , арсеник и бензол. Године 2001. серија извештаја у штампи која је кулминирала у књизи под називом Судбоносна жетва открила је широко распрострањену праксу рециклирања индустријских нуспроизвода у ђубриво, што је резултирало контаминацијом тла разним металима. Обичне општинске депоније су извор многих хемијских супстанци које улазе у земљиште (и често подземне воде), које потичу из широког спектра прихваћеног отпада, посебно супстанци које су тамо илегално одбачене, или са депонија пре 1970. године које су можда биле под малом контролом у САД или ЕУ. Било је и неких необичних ослобађања полихлорованих дибензодиоксина, који се обично називају диоксини ради једноставности, као нпр. TCDD.[19]

Емисије гасова стаклене баште

[уреди | уреди извор]
Историјске и пројектоване емисије CO2 по земљама (од 2005. године).
Извор: Управа за енергетске информације.[20][21]

Угљен-диоксид, иако је виталан за фотосинтезу, понекад се назива загађењем, јер повишени нивои тог гаса у атмосфери утичу на климу Земље. Нарушавање животне средине такође може да истакне везу између области загађења које би се нормално класификовале посебно, као што су вода и ваздух. Недавне студије су истраживале потенцијал дуготрајног пораста нивоа атмосферског угљен-диоксида да изазове благо, али критично повећање киселости океанских вода, и могуће ефекте тога на морске екосистеме.

У фебруару 2007. године, извештај Међувладиног панела за климатске промене (IPCC), који представља рад 2.500 научника, економиста и креатора политике из више од 120 земаља, потврдио је да су људи примарни узрок глобалног загревања од 1950. године. Људи имају начине за смањење емисије гасова стаклене баште и избегавање последица глобалног загревања, закључује се у великом климатском извештају. Али да би се променила клима, прелазак са фосилних горива као што су угаљ и нафта треба да се деси у року од деценија, према коначном овогодишњем извештају Међувладиног панела УН-а за климатске промене.[22]

Ефекти

[уреди | уреди извор]

Људско здравље

[уреди | уреди извор]
Преглед главних утицаја неких уобичајених врста загађења на здравље људи.[23][24][25]

Лош квалитет ваздуха може убити многе организме, укључујући и људе. Загађење озоном може изазвати респираторне болести, кардиоваскуларне болести, упалу грла, бол у грудима и загушење. Загађење воде узрокује приближно 14.000 смртних случајева дневно, углавном због контаминације воде за пиће непречишћеном канализацијом у земљама у развоју. Процењује се да 500 милиона Индијаца нема приступ одговарајућем тоалету,[26][27] Преко десет милиона људи у Индији се разболело од болести које се преносе водом 2013. године, а 1.535 људи је умрло, већином деце.[28] Скоро 500 милиона Кинеза нема приступ безбедној води за пиће.[29] Анализа из 2010. процењује да је 1,2 милиона људи сваке године прерано умрло у Кини због загађења ваздуха.[30] Висок ниво смога са којим се Кина суочава већ дуже време може да оштети тела цивила и изазове различите болести.[31] СЗО је 2007. проценила да загађење ваздуха узрокује пола милиона смртних случајева годишње у Индији.[32] Студије су процениле да би број људи убијених годишње у Сједињеним Државама могао да буде преко 50.000.[33]

Студија Ланцет комисије за загађење и здравље из октобра 2017. показала је да глобално загађење, посебно токсични ваздух, вода, земљиште и радна места, годишње убију девет милиона људи, што је троструко више од броја смртних случајева изазваних АИДС-ом, туберкулозом и маларијом заједно, и 15 пута више од смрти узрокованих ратовима и другим облицима људског насиља.[34] Студија је закључила да је „загађење један од великих егзистенцијалних изазова антропоценске ере. Загађење угрожава стабилност Земљиних система подршке и угрожава наставак опстанка људских друштава.”[3]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Pollution – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary”. Merriam-Webster. 2010-08-13. Приступљено 2010-08-26. 
  2. ^ Beil, Laura (15. 11. 2017). „Pollution killed 9 million people in 2015”. Science News. Приступљено 1. 12. 2017. 
  3. ^ а б Carrington, Damian (20. 10. 2017). „Global pollution kills 9m a year and threatens 'survival of human societies'”. The Guardian. Приступљено 20. 10. 2017. 
  4. ^ Declaration of the United Nations Conference on the Human Environment, 1972
  5. ^ Environmental Performance Report 2001 Архивирано 2007-11-12 на сајту Wayback Machine (Transport, Canada website page)
  6. ^ State of the Environment, Issue: Air Quality (Australian Government website page)
  7. ^ „Pollution”. 11. 4. 2007. Архивирано из оригинала 11. 4. 2007. г. Приступљено 1. 12. 2017. 
  8. ^ Laboratory, Oak Ridge National. „Top 20 Emitting Countries by Total Fossil-Fuel CO2 Emissions for 2009”. Cdiac.ornl.gov. Архивирано из оригинала 11. 05. 2017. г. Приступљено 1. 12. 2017. 
  9. ^ Beychok, Milton R. (1967). Aqueous Wastes from Petroleum and Petrochemical Plants (1st изд.). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-07189-1. LCCN 67019834. 
  10. ^ American Petroleum Institute (API) (фебруар 1990). Management of Water Discharges: Design and Operations of Oil–Water Separators (1st изд.). American Petroleum Institute. 
  11. ^ Silent Spring, R Carlson, 1962
  12. ^ "Pollution Архивирано 2009-10-21 на сајту Wayback Machine". Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2009.
  13. ^ „Solid Waste – The Ultimate Guide”. Ppsthane.com. Приступљено 1. 12. 2017. 
  14. ^ "Revolutionary maps zoom in on greenhouse gas sources Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2020)". Purdue University. April 7, 2008.
  15. ^ „Waste Watcher” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 05. 2020. г. Приступљено 2010-08-26. 
  16. ^ Alarm sounds on US population boom. August 31, 2006. The Boston Globe.
  17. ^ "China overtakes US as world's biggest emitter". Guardian.co.uk. June 19, 2007.
  18. ^ "Ranking of the world's countries by 2008 per capita fossil-fuel CO2 emission rates. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)". CDIAC. 2008.
  19. ^ Beychok, Milton R. (јануар 1987). „A data base for dioxin and furan emissions from refuse incinerators”. Atmospheric Environment. 21 (1): 29—36. Bibcode:1987AtmEn..21...29B. doi:10.1016/0004-6981(87)90267-8. 
  20. ^ World Carbon Dioxide Emissions Архивирано 2008-03-26 на сајту Wayback Machine (Table 1, Report DOE/EIA-0573, 2004, Energy Information Administration)
  21. ^ Carbon dioxide emissions chart (graph on Mongabay website page based on Energy Information Administration's tabulated data)
  22. ^ „Global Warming Can Be Stopped, World Climate Experts Say”. News.nationalgeographic.com. Приступљено 2010-08-26. 
  23. ^ World Resources Institute: August 2008 Monthly Update: Air Pollution's Causes, Consequences and Solutions Архивирано 2009-05-01 на сајту Wayback Machine Submitted by Matt Kallman on Wed, 2008-08-20 18:22. Retrieved on April 17, 2009
  24. ^ waterhealthconnection.org Overview of Waterborne Disease Trends Архивирано 2008-09-05 на сајту Wayback Machine By Patricia L. Meinhardt, MD, MPH, MA, Author. Retrieved on April 16, 2009
  25. ^ Pennsylvania State University > Potential Health Effects of Pesticides. Архивирано 2013-08-11 на сајту Wayback Machine by Eric S. Lorenz. 2007.
  26. ^ „Indian Pediatrics”. Приступљено 1. 5. 2008. 
  27. ^ „UNICEF ROSA – Young child survival and development – Water and Sanitation”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2017. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  28. ^ Isalkar, Umesh (29. 7. 2014). „Over 1,500 lives lost to diarrhoea in 2013, delay in treatment blamed”. The Times of India. Indiatimes. Приступљено 29. 7. 2014. 
  29. ^ "As China Roars, Pollution Reaches Deadly Extremes". The New York Times. August 26, 2007.
  30. ^ Wong, Edward (1. 4. 2013). „Air Pollution Linked to 1.2 Million Deaths in China”. Nytimes.com. Приступљено 1. 12. 2017. 
  31. ^ Maji, Kamal Jyoti; Arora, Mohit; Dikshit, Anil Kumar (2017-04-01). „Burden of disease attributed to ambient PM2.5 and PM10 exposure in 190 cities in China”. Environmental Science and Pollution Research (на језику: енглески). 24 (12): 11559—11572. ISSN 0944-1344. PMID 28321701. S2CID 37640939. doi:10.1007/s11356-017-8575-7. 
  32. ^ Chinese Air Pollution Deadliest in World, Report Says. National Geographic News. July 9, 2007.
  33. ^ David, Michael, and Caroline. „Air Pollution – Effects”. Library.thinkquest.org. Архивирано из оригинала 30. 04. 2011. г. Приступљено 2010-08-26. 
  34. ^ Stanglin, Doug (20. 10. 2017). „Global pollution is the world's biggest killer and a threat to survival of mankind, study finds”. USA Today. Приступљено 20. 10. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Контаминација на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Контаминација&oldid=27923363”