Висконсин

За друге употребе, погледајте страницу Висконсин (вишезначна одредница).

Висконсин
Застава Грб
Држава	САД
Главни град	Медисон
Највећи град	Милвоки
Проглашење за  државу	— датум: 29. мај 1848.  — поредак: 30.
Гувернер	Тони Еверс
Површина	169.639 km2
Становништво	2010.
— број ст.	5.686.986
— густина ст.	33,52 ст./km2
— ISO 3166-2	US-WI
Званични веб-сајт

Висконсин (енгл. Wisconsin), једна је од педесет америчких држава. Налази се на северу централног дела САД. Излази на обале два од укупно пет језера из групе Великих језера, и то на језеро Мичиген (Lake Michigan) и Горње језеро (Lake Superior), а граничи са четири америчке државе: Ајовом, Илиноисом, Минесотом и Мичигеном. Висконсин се простире на површини од 169.639 km², а по попису из 2008. има 5.627.967 становника. Главни град је Медисон, а највећи град Милвоки. Састоји се од 72 округа: Адамс, Ајова, Ајрон, Аутагами, Барон, Бафало, Бејфилд, Бернет, Браун, Вајлас, Вашингтон, Вернон, Винебејго, Вокеша, Волворт, Вопака, Вошара, Вошберн, Вуд, Грант, Грин, Грин Лејк, Даглас, Дан, Дејн, Дор, Доџ, Ешланд, Калјумет, Кеноша, Кивони, Кларк, Коламбија, Крофорд, Ла Крос, Ланглејд, Лафејет, Линколн, Манитовок, Маратон, Маринет, Маркет, Меномини, Милвоки, Монро, Озаки, О Клер, Оконто, Онајда, Пепин, Пирс, Полк, Портиџ, Прајс, Расин, Раск, Ричланд, Рок, Сент Крој, Сојер, Сок, Тејлор, Тремпело, Флоренс, Фон ду Лак, Форест, Чипева, Џексон, Џеферсон, Џуно, Шебојган, Шоно.

Демографија

Демографија

1900.	1910.	1920.	1930.	1940.	1950.	1960.	1970.	1980.	1990.	2000.	2010.
2.069.042	2.333.860	2.632.067	2.939.006	3.137.587	3.434.575	3.951.777	4.417.731	4.705.767	4.891.769	5.363.675	5.686.986

Према попису из 2002. године у Висконсину је живело 5.363.675 становника, од чега 6,4% млађих од 5 година, 25,5% је имало од 5 до 18 година, 55% становништва је имало између 18 и 65 година, а 13,1% је имало преко 65 година старости. Жена је било 50,6%, а мушкараца 49,4%.

Још од открића Висконсин је имао етнички хетерогено становништво. Први бели досељеници били су француски ловци на крзно, праћени рударима са енглеског полуострва Корнвол, који су населили југозападни део земље. У следећем таласу досељавају се „Јенкији“, америчко становништво са североистока САД. У раним годинама формирања Висконсина као државе, ови досељеници доминирали су у државној тешкој индустрији, финансијама, политици и образовању. Између 1850. и 1900. године у Висконсин пристиже велики број досељеника из Европе, посебно Немаца и Скандинаваца, од којих су најбројнији били Норвежани, као и мање групе Белгијанаца, Холанђана, Швајцараца, Финаца, Ираца, Пољака и осталих. У XX веку, нарочито у годинама после Другог светског рата значајна је миграција Мексиканаца и црнаца (Афро-Американаца) са југа, који су се углавном доселили у Милвоки. По завршетку вијетнамског рата, у Висконсин се досељавају и припадници народа Хмонг, сродни Кинезима.

По свом етничком пореклу, данас је у Висконсину највише Немаца, који представљају 42,6% становништва. Број становника немачког порекла је и много већи, али се овај проценат људи званично изјаснио о томе. На другом месту су Ирци - 10,9%, следе Пољаци - 9,3%, Норвежани - 8,5%, Енглези - 6,5%. Што се тиче расног опредељења највише је белаца - 91,52%, следе црнци - 6,15%, Азијци - 1,92%, Индијанци - 1,30% и народи Океаније - 0,08%. Латиноамериканци свих раса представљају 3,35% становништва.

По вероисповести највише је хришћана - 85%, осталих је 1%, а 14% становништва није религиозно. Од хришћанских деноминација најбројнији су протестанти - 55% и римокатолици - 29%, осталих је 1%.

Литература

• амерички попис становништва 2000. године - http://www.census.gov/prod/2004pubs/c2kbr-35.pdf