Пређи на садржај

Verdigris

С Википедије, слободне енциклопедије
Verdigris
Кординате боје
Хексадецимални#43B3AE
Референца[1]
Kip slobode, pokazuje poodmaklu patinaciju; verdigris je odgovoran za kultnu zelenu boju statue.

Verdigris[1] je uobičajen naziv za bilo koju od niza donekle otrovnih[2][3][4][5] bakarnih soli sirćetne kiseline, koje imaju boju od zelene do plavkastozelene u zavisnosti od njihovog hemijskog sastava.[6] Verdigris je korišćen u umetničke svrhe od antike do kasnog 20. veka, uključujući štafelajno slikarstvo, polihromatske skulpture i osvetljenje mapa.[7] Verdigris je bio uobičajeni sastojak u bojilima i farmaceutskim preparatima. Verdigris was a common ingredient in colouring agents and pharmaceutical preparations.[7] Do 19. veka, verdigris je bio najživlji zeleni pigment koji je bio dostupan i često se koristio u slikama.[8] Međutim, zbog njegove nestabilnosti, njegova popularnost je opala kako su drugi zeleni pigmenti postali lako dostupni.[9] Nestabilnost njegovog izgleda proizilazi iz nivoa hidratacije i bazičnosti, koja se menja kako pigment interaguje sa drugim materijalima tokom vremena.[10]

  1. ^ "Its pronunciation in English is still unsettled" (Fowler's Dictionary of Modern English Usage (4 ed.) edited by: Jeremy Butterfield). The pronunciation /-ɡriːs/ is the first one given by Merriam-Webster's dictionary, but /-ɡriː/ is first in the Oxford Dictionary of English (3 ed.) (2015).
  2. ^ „Verdigris”. Merriam-Webster Dictionary. 
  3. ^ Karmakar, Rabindra N. (2015). Forensic medicine and toxicology: theory, oral & practical. Academic Publishers.
  4. ^ Anant, Jagdish Kumar, S. R. Inchulkar, and Sangeeta Bhagat (2018). "An overview of copper toxicity relevance to public health." EJPMR 5, no. 11 : 236.
  5. ^ „Poisoning by Verdigris”. The Lancet. 39 (1013): 663—664. јануар 1843. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(02)76992-4. 
  6. ^ H. Kühn, Verdigris and Copper Resinate, in Artists' Pigments. A Handbook of Their History and Characteristics, Vol. 2: A. Roy (Ed.) Oxford University Press 1993, p. 131 – 158
  7. ^ а б De la Roja, José Manuel; San Andrés, Margarita; Cubino, Natalia Sancho; Santos-Gómez, Sonia (2007). „Variations in the colorimetric characteristics of verdigris pictorial films depending on the process used to produce the pigment and the type of binding agent used in applying it”. Color Research & Application. 32 (5): 414—423. ISSN 0361-2317. doi:10.1002/col.20311. 
  8. ^ Verdigris, ColourLex
  9. ^ Benhamou, Reed (1984). „Verdigris and the Entrepreneuse”. Technology and Culture. 25 (2): 171—181. ISSN 0040-165X. JSTOR 3104711. S2CID 112614238. doi:10.2307/3104711. 
  10. ^ Santoro, Carlotta; Zarkout, Karim; Le Hô, Anne-Solenn; Mirambet, François; Gourier, Didier; Binet, Laurent; Pagès-Camagna, Sandrine; Reguer, Solenn; Mirabaud, Sigrid; Du, Yann; Griesmar, Pascal; Lubin-Germain, Nadège; Menu, Michel (2014-01-29). „New highlights on degradation process of verdigris from easel paintings”. Applied Physics A. 114 (3): 637—645. Bibcode:2014ApPhA.114..637S. ISSN 0947-8396. doi:10.1007/s00339-014-8253-2. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]