Пређи на садржај

Uprava za hranu i lekove

С Википедије, слободне енциклопедије
Uprava za hranu i lekove
Logotip Uprave za hranu i lekove
Pregled
Osnovana1906[1]
Prethodne agencije
  • Administracija za hranu, lekove, i insekticide (jul 1927. do jula 1930)
  • Buro za Hemiju, USDA (jul 1901. do jula 1927)
  • Divizija Hemije, USDA (osnovana 1862)
NadležnostFederalna vlada Sjedinjenih Američkih Država
Sedište10903 New Hampshire Ave, Silver Spring, MD 20903
Zaposleni14.824 (2010)
Godišnji budžet5,1 milijardi $ (2018)
Rukovodioci
Nadređena agencijaMinistarstvo za zdravstvene i ljudske usluge
Veb-sajtfda.gov

Uprava za hranu i lekove (engl. Food and Drug Administration, FDA ili USFDA) agencija je Ministarstva za zdravstvene i ljudske usluge SAD, jednog od federalnih izvršnih ministarstava SAD, koja je odgovorna za zaštitu i promovisanje javnog zdravlja putem regulisanja i nadgledanja bezbednosti hrane, duvanskih proizvoda,[3] prehrambenih suplemenata, propisivanih i farmaceutskih lekova (medikacija) koji se izdaju slobodno,[4] vakcina, biofarmaceutskih proizvoda, krvne transfuzije, medicinskih uređaja, uređaja koji emituju elektromagnetsku radijaciju (ERED), veterinarskih proizvoda, i kozmetike.[5]

FDA takođe sprovodi druge zakone, primetno član 361 Akta o javnim zdravstvenim uslugama i srodne regulacije, od kojih mnoge nisu direktno vezane za hranu i lekove. To obuhvata sanitacione zahteve međudržavnog saobraćaja i kontrolu bolesti za proizvode u rasponu od određenih kućnih životinja do donacije sperme za potpomognutu reprodukciju.

Komesar za hranu i lekove rukovodi FDA-om. Njega postavlja predsednik države po savetu i uz saglasnost senata. Komesar je podređen ministru za zdravstvene i ljudske usluge. Dvadeset prvi komesar je bila Margaret A. Hamburg.

Središte FDA je u Silver Springu Meriland. Agencija ima 223 terenske kancelarije i 13 laboratorija lociranih širom država, Američkih Devičanskih Ostrva, i Portorika.[6] 2008. FDA je počela da otvara kancelarije u stranim zemljama, uključujući Kinu, Indiju, Kostariku, Čile, Belgiju i Veliku Britaniju.[7]

  1. ^ „FDA Centennial 1906-2006”. US FDA. Pristupljeno 13. 9. 2008. 
  2. ^ „FDA commissioner”. US FDA. Pristupljeno 27. 5. 2009. 
  3. ^ Givel, Michael (2005). „Philip Morris’ FDA Gambit: Good for Public Health?”. Journal of Public Health Policy. 26: 450—468. 
  4. ^ Moore, Thomas J. (1998). Prescription for Disaster: The Hidden Dangers in Your Medicine Cabinet. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-82998-2. 
  5. ^ Hilts, Philip J. (2003). Alfred E. Knopf, ur. Protecting America's Health: The FDA, Business, and One Hundred Years of Regulation. New York. ISBN 978-0-375-40466-5. 
  6. ^ „FDA 2008 ORA Field Activities” (PDF). USFDA. Pristupljeno 13. 9. 2008. 
  7. ^ „FDA's International Posts: Improving the Safety of Imported Food and Medical Products”. USFDA. Arhivirano iz originala 10. 08. 2010. g. Pristupljeno 10. 4. 2010. 
  • Hilts, Philip J. (2003). Alfred E. Knopf, ur. Protecting America's Health: The FDA, Business, and One Hundred Years of Regulation. New York. ISBN 978-0-375-40466-5. 
  • Moore, Thomas J. (1998). Prescription for Disaster: The Hidden Dangers in Your Medicine Cabinet. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-82998-2. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]