Trihalometani
Trihalometani su grupa hemijskih jedinjenja koja nastaju reakcijom organske supstitucije sa hlorom. Najpoznatiji predstavnici su: hloroform, metilhloroform(hloroten), trihloretilen i tetrahloroetilen. Otkriveni su proučavanjem povećanog oboljenja od malignih bolesti u pojedinim delovima SAD. Primećeno je da je na svim područjima zajednička upotreba hlorisane vode sa visokim sadržajem organskih supstitucija. Za povećano oboljenje je okrivljena grupa jedinjenja (trihalometana) nastala zamenom atoma vodonika atomom hlora u organskoj supstituciji.Zamenom sva četiri atoma vodonika u metanu (CH4) nastaje hloroform (CCl4).[1]
Tabela trihalometana
[уреди | уреди извор]Molekularna formula | IUPAC naziv | CASOV registarski broj | Zajednički naziv | Drugi naziv | Molekul |
---|---|---|---|---|---|
CHF3 | trifluorometan | 75-46-7 | fluoroform | Freon 23, R-23, HFC-23 | |
CHClF2 | florodifluorometan | 75-45-6 | hlorodifluorometan | R-22, HCFC-22 | |
CHCl3 | trihlorometan | 67-66-3 | hloroform | R-20, metil trihlorid | |
CHBrCl2 | bromodihlorometan | 75-27-4 | bromodihlorometan | dihlorobromometan, BDCM | |
CHBr2Cl | dibromohlorometan | 124-48-1 | dibromohlorometan | hlorodibromometan, CDBM | |
CHBr3 | tribromometan | 75-25-2 | bromoform | metil tribromid | |
CHI3 | trijodometan | 75-47-8 | jodoform | metil trijodid |
Prisustvo trihalometana u vodi
[уреди | уреди извор]Organske supstitucije u kojima zamenom atoma nastaju trihalometani (THM) nazivaju se prekurzori trihalometana.Prekurzori trihalometana u vodi mogu da vode poreklo od:
- Industrijskih otpadnih voda
- Prirodnih procesa anaerobnoh razlaganja organskih materija (metan, hloridi, humijske i fulvo kiseline)
- Razgradnja alkohola[2]
Količina stvorenih trihalometana u vodi za piće zavisi od količine prekurzora (više prekurzora više trihalometana),primenjene količine hlora za dezifenkciju (veća količina hlora više trihalometana) i dužine kontakta vode i hlora (vreme kontakta preko 3h više trihalometana).
Sprečavanje nastanka trihalometana u vodi
[уреди | уреди извор]Sprečavanje nastanka trihalometana se može izvesti:
- Uklanjanjem prekurzora (primena vodonik-peroksida , amonijum-hlorida)
- Pravilnom dezifenkcijom
- Upotrebom ozona
- Upotrebom frankcionisanog hlorisanja bez primene prethlorisanja
- Primenom optimalne doze hlora i vreme kontakta do 3h sa vodom
Metode uklanjanja trihalometana iz vode
[уреди | уреди извор]Uklanjanje nastalih trihalometana se može obaviti svim poznatim metodama prečišćavanja vode ali samo do određenog stepena.Metode prečišćavanja vode su:
- Koagulacija
- Filtracija
- Primena aktivnog uglja
Koagulacijom otklanjamo do 50% trihalometana.Filtracijom otklanjamo 20-50% trihalometana.Primenom aktivnog uglja otklanjamo do 90% trihalometana.[3]
Dozvoljena koncentracija trihalometana u vodi
[уреди | уреди извор]U flaširanoj prirodnoj vodi koja je higijenski ispravna za piće ne sme da bude trihalometana.Pri redovnim prilikama higijenski ispravna voda za piće ne sme da sadrži više od 0,100 mg/l ukupnih trihalometana.[4]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ NCBI - WWW Error Blocked Diagnostic
- ^ Associations between testicular hormones at adolescence and attendance at chlorinated swimming pools during childhood - Nickmilder - 2011 - International Journal of Andrology ...
- ^ „Medio Ambiente - Revista Ambientum - Trihalometanos: subproducto de la cloracion[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2017. г. Приступљено 30. 12. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Capítulo
Literatura
[уреди | уреди извор]- Manojlović Marko (1978):Higijena i tehnologija vode za piće
- Degremont (1979):Tehnika prečišćavanja voda
- Đarmati Šimon (1989):Posledice hemijske kontaminacije životne sredine