Сува Река

Сува Река
Сува Река;
	Сува Река
	; (Република Косово) Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Призренски
Општина	Сува Река
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	10.422
Географске карактеристике
Координате	42° 21′ 44″ С; 20° 49′ 54″ И / 42.362222° С; 20.831753° И
Временска зона	UTC 1 (CET), лети UTC 2 (CEST)
Апс. висина	400 m
	Сува Река Сува Река на карти Србије
Регистарска ознака	PZ
Веб-сајт
	kk.rks-gov.net/suhareke

Сува Река (алб. Suharekë или Suhareka, или Therandë или Theranda) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. било је 10.422 становника.^[б]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Сува Река површине 1921 ha. Сам град је смештен на магистралном путу Приштина—Призрен, на пола пута између Штимља и самог Призрена.

Историја

Први сачувани писани помен о Сувој Реци је из 1465. године. Млечанин Ђакомо Кантели ди Вињола је 1689. године уписао ово место на свој бакрорез-карту, која се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. Осамдесетих година 19. века руски конзул у Призрену затекао је у Сувој Реци девет домова српских Рома.

У месту је постојала стара српска православна црква која је срушена, и српско гробље. На брегу испод села налазила се испосница, у којој су, по једном запису из 1880. године, чуване нечије свете мошти, док су око испоснице биле монашке ћелије. Турци су ову испосницу претворили у текију.

Године 1938. подигнута је нова српска православна црква са кубетом и звоником, Црква Светих Апостола Петра и Павла у Сувој Реци. Крај ње је данашње гробље.

У непосредној близини града се налазе:

Црква Богородице Одигитрије, коју је 1315. године подигао Милутинов казнац Драгослав и која се налази у селу Мушутишту.
Црква светог Ђорђа, коју је око 1370. године подигао непознати српски војвода као своју гробну цркву и која се налази у селу Речану.

Демографија

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Суву Реку.

Етнички састав према попису из 1961.^[1]‍

Албанци	2.070	76,4%
Срби	549	20,3%
Црногорци	46	1,7%
Укупно: 2.708

Етнички састав према попису из 1981.^[2]‍

Албанци	5.940	89,3%
Срби	570	8,6%
Роми	55	0,8%
Укупно: 6.653

Етнички састав према попису из 2011.^[3]‍

Албанци	10.272	98,6%
Ашкалије	112	1,1%
Укупно: 10.422

Број становника на пописима:

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.715
1953.	2.120
1961.	2.708
1971.	4.148
1981.	6.653
1991.	10.497

Види још

Напомене

^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.

Спољашње везе

[1] Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

[2] Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[3] Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs

[4] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[5] Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-6] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[а]

[б]

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF WorldCat
Државне	Сједињене Државе Чешка
Географске	Pleiades
Остале	IdRef