Пређи на садржај

Sotalol

С Википедије, слободне енциклопедије
Sotalol
Klinički podaci
Prodajno imeBetapace, Betapace AF, Sorine
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije12 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj3930-20-9 ДаY
ATC kodC07AA07 (WHO), C07AA57
PubChemCID 5253
DrugBankDB00489 ДаY
ChemSpider5063 ДаY
KEGGC07309 ДаY
ChEMBLCHEMBL471 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC12H20N2O3S
Molarna masa272,364
  • CC(C)NCC(O)C1=CC=C(NS(C)(=O)=O)C=C1
  • InChI=1S/C12H20N2O3S/c1-9(2)13-8-12(15)10-4-6-11(7-5-10)14-18(3,16)17/h4-7,9,12-15H,8H2,1-3H3 ДаY
  • Key:ZBMZVLHSJCTVON-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja2.065—207 °C (3.749—405 °F)

Sotalol je organsko jedinjenje, koje sadrži 12 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 272,364 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 0,5
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -2,9
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 86,8
  1. ^ Waldo AL, Camm AJ, deRuyter H, Friedman PL, MacNeil DJ, Pauls JF, Pitt B, Pratt CM, Schwartz PJ, Veltri EP: Effect of d-sotalol on mortality in patients with left ventricular dysfunction after recent and remote myocardial infarction. The SWORD Investigators. Survival With Oral d-Sotalol. Lancet. 1996 Jul 6;348(9019):7-12. PMID 8691967
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).