Пређи на садржај

Sofora

С Википедије, слободне енциклопедије

Styphnolobium japonicum
Naučna klasifikacija
Carstvo:
(nerangirano):
(nerangirano):
(nerangirano):
Red:
Porodica:
Potporodica:
Pleme:
Rod:
Vrsta:
S. japonicum
Binomno ime
Styphnolobium japonicum
Sinonimi
  • Sophora japonica L.[2]
  • Sophora korolkowii[2]
  • Sophora sinensis[2]

Styphnolobium japonicum, je vrsta koja se naziva japanski bagrem, slična je bagremu, mada nema trnja. Ranije je smatrano da spada u rod Sophora, pa je sinonim za ovu vrstu naziv Sophora japonica. Vrste iz roda Styphnolobium razlikuju se od vrsta iz roda Sophora jer nemaju sposobnost da formiraju simbiozu na svojim korenovima sa bakterijama iz roda Rhizobium (bakterije koje vrše fiksaciju azota).

Listopadno drvo istočne Azije, visine i do 30 m. Stablo ima okruglu krošnju. Listovi su joj perasti i neparni sa trinaest do sedamnaest listića. Listići su duguljasto jajoliki. Kora glatka, sivo zelena, u starosti ispuca. Cveta od sredine jula do kraja avgusta. Cvetovi sa širokim i uspravnim, dugim terminalnim metlicama. Veoma je medonosna biljka. Plod je mahuna, brojaničasta, u kojoj se nalaze crnkasta semena. Koren se razvija horizontalno, i do 12 m od stabla. Na prirodnom staništu se najčešće javlja pojedinačno, retko u sastojinama.

Styphnolobium japonicum je poreklom iz Kine, ali je u Japan intodukovana (uneta u prirodu aktivnošću čoveka). To je popularno, ukrasno drvo u Evropi, Severnoj Americi i Južnoj Africi, a uzgaja se zbog svog lepog cveta. Koristi se u tradicionalnoj kineskoj medicini.

Lekovita svojsta

[уреди | уреди извор]

Smatra se da ima abortibilne (pa zato voće ne bi trebalo da se uzima tokom trudnoće), antibakterijaske, antiinflamatorne, emetičke, emolijentne, purgativne i tonične osobine.[3] Neke komponente osušenog ploda su pokazale antikancerogene i antioksidativne osobine, a mogu imati ulogu u lečenju hipertenzije i hemoroida.[4] Toksični efekti koji se javljaju, uključuju mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bol u stomaku i tako dalje.[5]

Osušeni cvetni pupoljci mogu da sadrže čak 20% rutina.[5] Suvi plodovi sadrže flavonoidne glikozide, genistin i rutin, kao i flavonoidne aglikone genistein, kvercetin i kempferol.[4] Plod takođe sadrži alkaloide: citizin, sokokarpin,matrin i stizolamin.[6]


  1. ^ „Styphnolobium japonicum information from NPGS/GRIN”. USDA. Архивирано из оригинала 08. 05. 2009. г. Приступљено 19. 2. 2008. 
  2. ^ а б в г „Styphnolobium japonicum - ILDIS LegumeWeb”. Приступљено 19. 2. 2008. 
  3. ^ "Sophora japonica - Plants For A Future database report". Archived from the original on September 30, 2007. Retrieved 2008-02-19.
  4. ^ а б Chang, L.; Zhang, X.X.; Ren, Y.P.; Cao, L.; Zhi, X.R.; Zhang, L.T. (2013). „Simultaneous Quantification of Six Major Flavonoids From Fructus sophorae by LC-ESI-MS/MS and Statistical Analysis”. Indian Journal of Pharmaceutical Science. 75 (3): 330—338. doi:10.4103/0250-474X.117437. . Retrieved 28 May 2017.
  5. ^ а б Tang, Weici; Eisenbrand, Gerhard. Sophora Japonica L. Berlin, Heidelberg: Springer. 1992. ISBN 978-3-642-73741-1. стр. 945–955. Retrieved 28 May 2017.
  6. ^ Bensky, Dan; Clavey, Steven; Stöger, Erich; Lai Bensky, Lilian. Chinese Herbal Medicine: Materia Medica (Portable 3rd ed.). Seattle, USA: Eastland Press. 2015. ISBN 978-0-939616-82-4. стр. 575–578.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]