Srebro hlorid
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Silver(I) chloride
| |
| Drugi nazivi
kerargirit
hlorargirit | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.029.121 |
| RTECS | VW3563000 |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| AgCl | |
| Molarna masa | 143,32 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | beli prah |
| Gustina | 5,56 g cm−3 |
| Tačka topljenja | 455 °C (851 °F; 728 K) |
| Tačka ključanja | 1.547 °C (2.817 °F; 1.820 K) |
| 520 μg/100 g na 50 °C | |
| Rastvorljivost | nerastvoran u alkoholu, razblaženoj kiselini rastvoran u amonijaku, koncentrovanoj sumpornoj kiselini, baznom cijanidu, NH4CO3, KBr, natrijum tiosulfatu |
| Indeks refrakcije (nD) | 2.071 |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | halit |
| Termohemija | |
| Standardna molarna entropija S |
96,25 J mol−1 K−1 |
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
−127,01 kJ mol−1 |
| Opasnosti | |
| Bezbednost prilikom rukovanja | Salt Lake Metals |
| NFPA 704 | |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
srebro(I) fluorid, srebro bromid, srebro jodid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Srebro hlorid je hemijsko jedinjenje sa hemijskom formulom AgCl. Ova bela kristalna materije je dobro poznata po njenog niskoj rastvorljivosti u vodi (ovo ponašanje podseća na hloride Tl i Pb2 ). Nakon osvetljavanja ili zagrevanja, srebro hlorid se pretvara u srebro (i hlor), što je označeno sivkastim ili ljubičastim obojenjem uzorka. AgCl se prirodno javlja kao mineral kerargirit.
Priprema
[уреди | уреди извор]Srebro hlorid se obično sintetiše kombinovanjem vodenog rastvora srebro nitrata i natrijum hlorida.[1][2]
- AgNO3(aq) NaCl(aq) → AgCl(s) NaNO3(aq)
Struktura i reakcije
[уреди | уреди извор]
Čvrsto srebro hlorid poprima fcc NaCl strukturu, u kojoj je svaki Ag jon okružen sa oktaedrom od šest hloridnih liganda. AgF i AgBr formiraju slične kristale.[3] Međutim, tip kristala zavisi od uslova kristalizacije, primarno koncentracije slobodnih jona srebra, kao što je prikazano na slici (sivi i metalični kristali su posledica prisustva delimično redukovanog srebra). AgCl se rastvara u rastvorima koji sadrže ligande, kao što su hlorid, cijanid, trifenilfosfin, tiosulfat, tiocokanat o amonijak. Srebro hlorid reaguje sa tim ligandima na sledeći način:
- AgCl(s) Cl−(aq) → AgCl2−(aq)
- AgCl(s) 2S2O32−(aq) → [Ag(S2O3)2]3−(aq) Cl−(aq)
- AgCl(s) 2NH3(aq) → [Ag(NH3)2] (aq) Cl−(aq)
Većina kompleksa izvedenih iz AgCl su dvo-, tri-, i, u retkim slučajevima, četiri - koordinatni.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ Wells, A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry, Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855370-6.
Literatura
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
