Силицијум-диоксид
Називи | |
---|---|
Други називи | |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.028.678 |
Е-бројеви | E551 (регулатор киселости, ...) |
MeSH | Silicon dioxide |
Својства | |
SiO2 | |
Моларна маса | 60,1 |
Агрегатно стање | бела прашкаста чврста супстанца (када је чиста) |
Густина | 2,2 g/cm³ |
Тачка топљења | 1650 (±75) °C |
Тачка кључања | 2230 °C |
0.012 g у 100mL | |
Структура | |
Облик молекула (орбитале и хибридизација) | тетраедар |
Опасности | |
R-ознаке | R42 R43 R49 |
S-ознаке | S22 S36 S37 S45 S53 |
NFPA 704 | |
Тачка паљења | није запаљив |
Сродна једињења | |
Други анјони
|
Силицијум-сулфид |
Други катјони
|
Угљен-диоксид Германијум-диоксид Клај(IV)-оксид Олово(IV)-оксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Силицијум-диоксид (SiO2), песак, је бела прашкаста материја и јавља се у три алотропске модификације: кварц, тридимит и кристобалит. Свака од ове три модификације састоји се од још две (α и β).
Силицијум-диоксид је још познат под именима:
- Силицијум (IV) оксид
- Кварц
- Кремен
Моларна маса Силицијум-диоксида је 60,1 g/mol, густина 2.2 g/cm3, тачка топљења 1650 (±75) °C, тачка кључања 2230 °C и растворљивост 0.012 g у 100 g. CAS регистарски број му је 7631-86-9.
Хемијске особине
[уреди | уреди извор]Силицијум-диоксид је је доста инертан, не реагује са киселинама, осим са флуороводоничном (HF). Топи се у алкалним хидроксидима, базама и прелази у растворљиве силикате:
- SiO2 2 NaOH → Na2SiO3 H2O
Киселина која одговара силицијум-диоксиду назива се ортосиликатна киселина али се не може добити растварањем у води, већ хидролизом силицијум тетрахлорида:
- SiCl4 4 H2O → H2SiO4 4 H 4 Cl-
Ова киселина је у мономолекуларном облику и стабилна је на pH вредности од 3,2. На нижим или вишим pH вредностима почиње да се полимеризује.
Соли силикатних киселина се називају силикати. Алкални силикати су растворљиви у води. Полимеризована силикатна киселина прелази у гел, чијим сушењем настаје силикагел.
Употреба
[уреди | уреди извор]Силицијум-диоксид је једна од основних компоненти за производњу стакла. Важну групу минерала чине силикатни минерали. Заменом OH-група у силикатној киселини органским радикалима, могуће је контролисати реакцију кондензације, при чему настају полимерни спојеви чије су структуре сличне кетонима R2C=O, па се називају силикокетони или силикони.