Пређи на садржај

Ријана

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Rihanna)
Ријана
Ријана 2018.
Лични подаци
Пуно имеРобин Ријана Фенти
Датум рођења(1988-02-20)20. фебруар 1988.(36 год.)
Место рођењаСент Мајкл, Барбадос
Занимање
  • Певачица
  • текстописац
  • глумица
  • дипломата
Богатство260 милиона $ (2018)[1][2]
Музички рад
Активни период2003—данас
Жанр
ИнструментиВокал
Издавачке куће
Остало
Повезани чланци
Веб-сајтЗванични веб-сајт
Потпис

Робин Ријана Фенти (енгл. Robyn Rihanna Fenty; рођена 20. фебруара 1988) је певачица са Барбадоса. Рођена у Сент Мајку, са шеснаест година се преселила у САД ради музичке каријере, потписавши уговор са издавачком кућом „Def Jam“. Светски успех постигла је својим дебитантским синглом „Pon de Replay“ и албумом Music of the Sun из 2005. године. За мање од годину дана, објавила је свој други албум A Girl Like Me, са кога су се издвојили синглови „SOS“ и „Unfaithful“. Највећи успех Ријана је достигла својим трећим албумом Good Girl Gone Bad, са којег су чак три сингла — „Umbrella“, „Take a Bow“ „Disturbia“ — достигла прво место на америчкој Билборд хот 100 листи. Албум је био номинован за девет награда Греми, победивши у категорији за најбољу сарадњу реп и вокалне музике.[3] Њен четврти студијски албум, Rated R, објављен је крајем 2009. године. Ријана је продала више од дванаест милиона плоча за само четири године,[4] и освојила мноштво престижних музичких награда.[5][6] Извођач је највећег броја синглова у декади који су достигли прво место на Билборд хот 100 листи — пет — уз Бијонсе Ноулс. Ријана је такође и амбасадор културе Барбадоса.[7]

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Детињство и почеци (1988—2004)

[уреди | уреди извор]

Ријана је рођена у Сент Мајклу, Барбадос 20. фебруара 1988. као кћерка Роналда и Монике Фенти.[8] Њена мајка је досељеник пореклом из Гвајане, док је њен отац ирског порекла.[9] Има два млађа брата, Рорија и Реџада Фентија.[10] Певањем је почела да се бави са седам година.[10] На њено детињство дубоко је утицао њен отац, зависник од алкохола и кокаина, и честе свађе њених родитеља, који су се развели када је имала четрнаест година.[8] У средњој школи, Ријана је са две пријатељице основала музичку групу, а 2004. је победила на школском избору лепоте.[11] Ријана је била део посебан програма за младе организованог од стране војске Барбадоса.[12]

Са петнаест година је основала музички трио са две пријатељице,[10] које су је 2003. представиле музичком продуценту Евану Роџерсу. Роџерс је у том тренутку био на породичном одмору на Барбадосу. У потпуности освојен Ријанином појавом, Роџерс је само њој понудио уговор, а не целој групи.[10] Недуго после свог шеснаестог рођендана, Ријана се преселила у дом Роџерсових у Конектикату.[10] Карл Старкен помогао јој је да сними своје прво демо издање, које је послато разним издавачким кућама.[13] Ријана је, због обавеза у средњој школи, демо снимала око годину дана.[10] Снимак је доспео до председника издавачке куће „Def Jam“, Џеј-Зија, који јој је понудио уговор за снимање албума.[11][14]

Music of the Sun и A Girl Like Me (2005—2006)

[уреди | уреди извор]

У децембру 2003. године Ријана се, преко заједничког пријатеља, састала на Барбадосу са музичким продуцентом Еваном Роџерсом који је ту био на одмору. Пошто је доста слушао о њеном таленту, Роџерс је позвао у хотел, где је Ријана имала аудицију и где је наступила са песмама „Emotion“ и „Hero“. Роџерс је био импресиониран, па је Ријану и њену мајку повео са собом кући, у Конектикат, где је Ријана снимила неколико демо снимака. Ријана је одмах потписала уговор са Евановом продукцијском компанијом, која јој је одмах доделила адвоката и менаџера који су се у наредном периоду посветили тражењу продукцијске куће за коју би могла да потпише уговор. Ријанини демо снимци послати су многобројним кућама, између осталих и кући ,,Def Jam Recordings”. Снимак је стигао и до председника компаније Џеј-Зија. На аудицији Ријана је наступила са песмом Витни Хјустон ,,For the Love of You” као и оригиналним верзијама својих песама ,,Pon de Replay” и ,,The Last Time”. Исте вечери потписан је уговор за шест албума.

У наредном периоду, Ријана је издала два албума - свој првенац ,,Music of the Sun” и у априлу 2006. године ,,A Girl Like Me”. Са првог албума објављени су синглови „Pon de Replay“ и „If It's Lovin' that You Want“, а са другог „SOS“, „Unfaithful“, „We Ride“ и „Break It Off“. Албуми су Ријани омогућили огромну популарност на Барбадосу, а захваљујући хитовима „Unfaithful“ и „SOS“ и на територији Сједињених Америчких Држава.

У лето 2006. године Ријана је кренула на своју прву турнеју под називом „Rihanna: Live in Concert Tour“ која је обухватала три државе.

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Видеографија

[уреди | уреди извор]
Спот Година Режисер
Pon de Replay 2005 Little X
If It's Lovin' that You Want 2005 Маркус Рабој
SOS 2006 Крис Ејплбум
SOS(Nike version) 2006 Крис Ејплбум
Unfaithful 2006 Ентони Мандлер
We Ride 2006 Ентони Мандлер
Umbrella 2007 Крис Ејплбум
Shut Up and Drive 2007 Ентони Мандлер
Hate That I Love You 2007 Ентони Мандлер
Don't Stop the Music 2007 Ентони Мандлер
Take a Bow 2008 Ентони Мандлер
If I Never See Your Face Again 2008 Ентони Мандлер
Disturbia 2008 Ентони Мандлер
Rehab 2008 Ентони Мандлер
Live Your Life 2008 Ентони Мандлер
Run This Town 2009 Ентони Мандлер
Wait Your Turn 2009 Ентони Мандлер
Russian Roulette 2009 Ентони Мандлер
Hard 2009 Мелина Мацукас
Shy Ronnie 2009 Акива Шафер
Rude Boy 2010 Мелина Мацукас
Rockstar 101' 2010 Мелина Мацукас
Te Amo 2010 Anthony Mandler
Love the Way You Lie 2010 Џосеф Кан
Who's That Chick? 2010 Џонас Акерлунд
Only Girl (In the World) 2010 Ентони Мандлер
Shy Ronnie 2: Ronnie & Clyde 2010 Акива Шафер
What's My Name? 2010 Фили Анделман
S&M 2011 Мелина Мацукас
California King Bed 2011 Ентони Мандлер
Man Down 2011 Ентони Мандлер
Fly 2011 Сана Хамри
We Found Love 2011 Мелина Мацукас
You da One 2011 Мелина Мацукас
Take Care 2012 Yoann Lemoine
Where Have You Been 2012 Дејв Мејерс
Princess Of China 2012 Адрија Пети,Алан Биби
Diamonds 2012 Ентони Мандлер
Stay 2013 Софи Мулер
Pour It Up 2013 Робин Фенти
What Now 2013 Дарен Крег,Џонатан Крејвен,Џеф Николас
The Monster 2013 Рич Ли
Can't Remember to Forget You 2014 Џозеф Кан
FourFiveSeconds 2015 Inez & Vinoodh
American Oxygen 2015 Дарен Крег,Џонатан Крејвен,Џеф Николас
Bitch Better Have My Money 2015 Робин Фенти/Megaforce
Work 2016 Director X/Tim Erem
Kiss It Better 2016 Craig McDean
Needed Me 2016 Хармони Корин
This Is What You Came For 2016 Емил Нава
Sledgehammer 2016 Флорија Сигисмонди
Wild Thoughts 2017 Колин Тили
Loyalty 2017 Дејв Мејерс

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rihanna's Net Worth”. Wealthy Gorilla. Архивирано из оригинала 03. 04. 2019. г. Приступљено 03. 04. 2019. 
  2. ^ Robehmed, Natalie. „Rihanna's Net Worth: $210 Million In 2018”. Forbes. 
  3. ^ „The 2008 Grammy Winners Are...”. EW. 8. 2. 2008. Архивирано из оригинала 15. 09. 2018. г. Приступљено 23. 4. 2009. 
  4. ^ Rihanna Vamps It Up In New Video, OK!, 27. 5. 2009, Приступљено 27. 5. 2009 
  5. ^ „World-beaters of pop music”, Birmingham Mail, стр. 4—, 5. 11. 2007 
  6. ^ Cohen, Sandy (24. 11. 2008), „Brown, West, Keys, Rihanna are big winners at AMAs”, Orlando Sentinel, стр. A.21 
  7. ^ „Rihanna Honoured”. 25. 2. 2008. Архивирано из оригинала 16. 6. 2008. г. Приступљено 6. 2. 2008. 
  8. ^ а б „Rihanna: Biography - Part 1 & 2”. People. Архивирано из оригинала 17. 12. 2008. г. Приступљено 16. 12. 2008. 
  9. ^ Spivey, Lisa (јануар 2007), „Rihanna, The New Cover Girl”, Los Angeles Sentinel, 72 (23), стр. B.5, ISSN 0890-4340 
  10. ^ а б в г д ђ Watson, Margeaux (22. 6. 2007). „Caribbean Queen: Rihanna”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 21. 10. 2014. г. Приступљено 27. 11. 2008. 
  11. ^ а б Patterson, Sylvia (26. 8. 2007). „Singing in the rain”. The Guardian. Приступљено 8. 2. 2009. 
  12. ^ „Talking Shop: Shontelle”. BBC News. 5. 3. 2009. Приступљено 5. 3. 2009. 
  13. ^ Jones, Steve (1. 8. 2005). „Rihanna has her day in the sun”. USA Today. Приступљено 23. 5. 2009. 
  14. ^ Reid, Shaheem. „Jay-Z's Picks: Teairra Mari, Rihanna, Ne-Yo”. MTV. Архивирано из оригинала 30. 08. 2011. г. Приступљено 8. 2. 2009. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]