RAI
Радио-телевизија Италије — RAI | |
---|---|
Изворни назив | RAI − Radiotelevisione italiana S.p.A. |
Транскрибовани назив | Раи – Радиотелевизјоне италијана Спа |
Ранији назив | Radio audizioni italiane |
деоничарско друштво (у власништву државе) | |
Индустрија | медији |
Делатност | емитовање ТВ програма |
Основано | 1924. 1944. (RAI), 1954. (RAI Spa) | (URI),
Оснивач | Влада Италије |
Седиште | Рим, Италија |
Подручје покривености | Италија (такође суседне земље) |
Руководиоци | Марио Орфео (ГИД), Моника Мађони (предс.) |
Приход | 2,4 милијарде € (2014)[1] |
Оперативни приход | 257 милиона € (2014)[1] (зарада) |
Профит | 48 милиона € (2014)[1] |
Власник | Министарство економије и финансија Италије |
Број запослених | 11.635 (2014)[1] |
Подружнице |
|
Слоган | Per te. Per tutti. (срп. „За тебе. За све.”) |
Веб-сајт | www |
RAI — Италијанска радио-телевизија (итал. RAI − Radiotelevisione italiana S.p.A.,[2] IPA: /ˈrai ˌradjoteleviˈzjoːne itaˈljaːna/; комерцијално стилизовано: Rai; до 1954. под именом итал. Radio audizioni italiane, RAI)[3] италијански је национални јавни емитер, компанија у власништву Министарства економије и финансија Италије.
RAI емитује много DVB и Sat телевизијских канала и радијских станица, и то користећи дигитални земаљски пренос (15 телевизијских канала и 7 радијских станица на нивоу државе) и неколико сателитских платформи. Највећи је телевизијски емитер у Италији и конкуренција је за Mediaset и друге мање телевизијске и радијске мреже. RAI има релативно високу телевизијску гледаност од 33,8%.[4]
RAI-јев сигнал такође примају и суседне земље, укључујући Албанију, Босну и Херцеговину, Хрватску, Малту, Монако, Црну Гору, Сан Марино, Словенију, Ватикан, Швајцарску и Тунис, а дистрибуира се и преко кабловске и сателитске телевизије. Сигнал Rai 1 се једно време могао примати и у другим деловима Европе, преко пропагације Sporadic E, све док није извршено дигитално гашење јула 2012. године.
Половина RAI-јевих прихода долази од накнада лиценце за примање сигнала, а остатак од закупљивања термина за рекламе.[5][6]
Године 1950, RAI је постао једна од 23 оснивачка јавна емитера Европске радиодифузне уније (EBU).
Историја
[уреди | уреди извор]1924
[уреди | уреди извор]Unione radiofonica italiana (URI) била је формирана 1924. године уз подршку Компаније Маркони а по узору на модел усвојен у другим европским земљама. URI је свој инаугурални пренос — говор Бенита Мусолинија у Театро Констанцију — емитовао 5. октобра. Редовни програм је почео да се емитује следеће вечери, и то квартет у Палацо Корадију који је изводио Хајднов квартет бр. 7 у А-дуру. У 21.00 CET, Инес Донарели Вивијани је објавила први пут: „URI – Unione radiofonica italiana, римска станица, 1RO 425 метара таласна дужина. Свима који слушају упућујемо поздрав, добро вече.”[7] S.A. Radiofono – Società italiana per le Radiocomunicazioni circolari (Radiofono) Гуљелма Марконија имало је у власништву 85% деоница URI-ја, док је Società italiana radio audizioni circolari (SIRAC) Вестерн електрика располагало са осталих 15%.
У складу са одредбама Краљевског декрета бр. 1067 из 8. фебруара 1923. године, бежично емитовање је постало државни монопол под контролом Министарства пошти и телеграфа; URI је морао да пружа услуге минимално шест година од датума доношења Краљевског декрета бр. 2191 из 14. октобра 1924. године (Concessione dei servizi radioauditivi circolari alla Società anonima unione radiofonica italiana).[8] Међутим, када је URI-јев договор истекао 1927. године, наследио га је Краљевски декретни закон бр. 2207 из 17. новембра 1927. — делимично национализована Ente Italiano per le Audizioni Radiofoniche (EIAR), која је постала Radio audizioni italiane S.p.A. (RAI) инвестицијом из Società Idroelettrica Piemontese (SIP) године 1944.
1940-е
[уреди | уреди извор]Током реконструкције након Другог светског рата, већина првог RAI-јевог програма била је под утицајем рајтанског стила BBC-ја. Нагласак је био на едукацијском садржају. Програми као што је Non è mai troppo tardi или Un viaggio al Po пружали су људима увид у животне околности у другим деловима земље, у време када већина становништва није могла да приушти путовања.
Током следећих година, RAI је направио разне измене у својим услугама. Реорганизовао је своје радијске станице новембра 1946. године у две националне мреже, Rete Rossa и Rete Azzurra (Црвена мрежа и Плава мрежа). Додао је културни Terzo Programma октобра 1950. године. На датум 1. јануар 1952. године Rete Rossa је постао Programma Nazionale (фокусирајући се на информацијски садржај), док је Rete Azzurra постао Secondo Programma (са већим нагласком на забаву). Три радијске станице су на крају постале данашњи Rai Radio 1, Rai Radio 2 и Rai Radio 3.
1950-е
[уреди | уреди извор]Године 1954, деоничарско друштво у власништву државе Istituto per la Ricostruzione Industriale (IRI) постало је једини власник деоница и RAI — сада преименован у Rai − Radiotelevisione italiana да би се истакле новоуведене одговорности — коначно је почео са редовном телевизијском службом. Први телевизијски водитељ RAI-ја објавио је 3. јануара у 11.00 CET дневни преглед програма, који је емитован из центра односно седишта у Милану и релејских станица у Торину и Риму. У 14.30, први редовни програм у историји италијанске телевизије био је емитован: Arrivi e partenze, са водитељем Армандом Пицом и Мајком Бонђорном. Вечерњи забавни програм била је театарска изведба дела Карла Голдонија по имену L'osteria della posta. У 23.15 је почео завршни програм за тај дан: La Domenica Sportiva, прво издање седмичне серије која се емитује до дан-данас.[9]
2000-е
[уреди | уреди извор]Руководство
[уреди | уреди извор]RAI је оригинално била подружница компаније Rai Holding S.p.A. Rai Holding је постао део RAI-ја 1. децембра 2004. године, према Чланку 21 Закона 112/04.
RAI-јем управља деветочлани Административни савет. Седам чланова бира комитет Парламента Италије. Остала два (од којих је један председник) номинује већински власник деоница: Министарство за економски развој. Савет именује генералног директора. Генерални директор и чланови Административног савета се бирају за обновљиве трогодишње мандате.
Године 2005, влада Силвија Берлусконија је предложила делимичну приватизацију RAI-ја продајом 20% деоница. Овај предлог је био веома контроверзан, делом због тога што је Берлускони био на челу водећег приватног емитера Mediaset. Неки критичари су тврдили да би Mediaset могао да постане купац и тиме повећа своју доминантну позицију. Међутим, након откривања чињенице да би RAI изгубио 80 милиона евра (96 милиона долара, 54 милиона фунти) 2006. године, план приватизације је обустављен октобра 2005.[10]
2010-е
[уреди | уреди извор]Raisat је 17. маја 2010. године добио велику надоградњу и поново је брендиран новим логом и новим именом. Овај и сви његови сестрински канали одбацили су део sat из имена и постали су Rai YoYo, Rai 5 (претходно познат као Rai Extra), Rai Premium и Rai Movie (претходно познат као Raisat Cinema).
RAI је 11. јуна 2013. године био један од ретких европских јавних емитера који је осуђивао и критиковао затварање грчког јавног емитера Hellenic Broadcasting Corporation (ERT).
Критика
[уреди | уреди извор]Бројно руководство
[уреди | уреди извор]Компанија RAI је била критикована јер је до 2015. године имала 46 директора и 262 главна седишта, што се сматра прекомерним; RAI Spa је приватна компанија али је 100% у власништву Владе Италије, тако да Италијани морају да плаћају високе таксе да би потпомогли рад приватних компанија деоничарских друштава у власништву владе ове земље као што је RAI.[11] Претплатници плаћају обавезну годишњу таксу у износу од 100 евра.
Политичка пропаганда
[уреди | уреди извор]Компанија RAI Spa је 99% у власништву Министарства економије и финансија Владе Италије, тако да се може рећи да емитује садржај који оставља политички утицај на грађане.[12][13]
Програм о мафији
[уреди | уреди извор]Канал Raiuno Rai је 6. априла 2016. године угостио мафијашког боса Салватореа „Тота” Рину, који је причао о својим будућим пројектима.[14]
Дуг
[уреди | уреди извор]RAI је до марта 2015. године акумулирао дуг од 442 милиона евра, а италијански „Корте деи Конти” (италијанска јавна институција за преглед финансија) био је забринут о утицају овако великог RAI-јевог дуга на саме грађане Италије (Италијани ако желе да имају ТВ или ТВ високе резолуције морају да плаћају обавезну годишњу накнаду од 100 евра која представља таксу за RAI).[15]
RAI-јева обавезна годишња накнада за све телевизије у Италији
[уреди | уреди извор]Италијани морају да плаћају годишњу телевизијску лиценцу (позната као итал. Canone Rai — „RAI-јева такса”) од око 100 евра да би легално поседовали сам ТВ или ТВ високе резолуције. (За разлику од ТВ лиценцирања у Уједињеном Краљевству, не изузимају се они који користе ТВ за примање неемитованог сигнала као што је пуштање DVD-а или гледање онлајн видеа.) Телевизијска такса у Италији постоји од 1938. године; заснована је на закону који се користио у Краљевини Италији.
ТВ канали
[уреди | уреди извор]№ | Лого | Канал | LCN на DVB-T-у | Емитовање | Покренут | Опис |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | Rai 1 | 1 | Национални DTV Сателит |
3. јануар 1954. | општи | |
2 | Rai 2 | 2 | Национални DTV Сателит |
4. новембар 1961. | општи | |
3 | Rai 3 | 3 | Национални DTV Сателит |
15. децембар 1979. | општи | |
4 | Rai 4 | 21 | Национални DTV Сателит |
14. јул 2008. | филмски, забавни | |
5 | Rai 5 | 23 | Национални DTV Сателит |
26. новембар 2010. | културни, музички, документарни | |
6 | Rai Gulp | 42 | Национални DTV Сателит |
1. јун 2007. | дечји/тинејџерски | |
7 | Rai Movie | 24 | Национални DTV Сателит |
1. јул 1999. | филмски | |
8 | Rai News24 | 48 | Национални DTV Сателит |
26. април 1999. | информативни | |
9 | Rai Premium | 25 | Национални DTV Сателит |
31. јул 2003. | фикцијски | |
10 | Rai Scuola | 146 | Национални DTV Сателит |
19. октобар 2009. | образовни | |
11 | Rai Storia | 54 | Национални DTV Сателит |
2. фебруар 2009. | историјски | |
12 | Rai YoYo | 43 | Национални DTV Сателит |
1. новембар 2006. | дечји | |
13 | Rai 1 HD | 501 | Национални DTV Сателит |
25. октобар 2013. | висока дефиниција | |
14 | Rai 2 HD | 502 | Национални DTV Сателит |
25. октобар 2013. | висока дефиниција | |
15 | Rai 3 HD | 503 | Национални DTV Сателит |
25. октобар 2013. | висока дефиниција | |
16 | Rai 4 HD | 521 | Национални DTV Сателит |
22. јануар 2016. | висока дефиниција | |
17 | Rai 5 HD | 113 | Тивусат | 19. септембар 2016. | висока дефиниција | |
18 | Rai Movie HD | 114 | Тивусат | 26. мај 2016. | висока дефиниција | |
19 | Rai Premium HD | 525 | Национални DTV Сателит |
26. мај 2016. | висока дефиниција | |
20 | Rai Sport HD | 58, 146 | Национални DTV Сателит |
14. септембар 2015. | спортски | |
21 | Rai 4K | 210 | Тивусат | 17. јун 2016. | висока дефиниција | |
22 | Rai Italia | Међународни Сателит |
1. јануар 1992. | међународни | ||
23 | Rai World Premium | Међународни Сателит |
2013. | културни | ||
24 | Rai Ladinia | Регионални | 1998. | ладински | ||
25 | Rai Südtirol | Регионални | 7. фебруар 1996. | немачки | ||
26 | Rai 3 Bis FJK | 103 | Регионални | 1995. | словеначки |
Угашени
[уреди | уреди извор]- Rai Azzurri: Европско првенство у фудбалу 2004. (2004, емитовао користећи фреквенције Rai Utile)
- Rai Doc: културе, стилови (1. април 2004 — 1. јун 2007)
- Rai Extra: општи (31. јул 2003 — 26. новембар 2010)
- Rai Festival (емитовао користећи фреквенције Rai Utile)
- Rai Futura: технологије, игре... (30. мај 2005 — 1. фебруар 2007, емитовао на истим фреквенцијама као и Rai Doc у уклопљеним терминима)
- Rai HD (22. април 2008 — 18. септембар 2016)
- Rai Med (26. април 2001 — април 2014)
- Rai Olimpia: Летње олимпијске игре 2004. (2004, емитовао користећи фреквенције Rai Utile)
- Rai Sport 2: (18. мај 2010 — 5. фебруар 2017)
- Rai Sport 2 HD (1. август 2016 — 19. септембар 2016)
- Rai UniNettuno Sat Uno (1998 — април 2014)
- Rai UniNettuno Sat Due (2003 — 1. фебруар 2009)
- Rai Utile (4. јануар 2004 — 1. јануар 2008)
- Rai Widescreen: Светско првенство у фудбалу 1998. (1998—1999)
- RaiSat 1 (1997—1999)
- RaiSat 2 (1997—1999)
- RaiSat 3 / Educational (1997—2000)
- RaiSat Album (1. јун 1999 — 30. јул 2003)
- RaiSat Art (1999 — 30. јул 2003)
- RaiSat Fiction (2000 — 30. јул 2003)
- RaiSat Gambero Rosso (1999 — 31. јул 2009)
- RaiSat Ragazzi (1. јул 1999 — 31. октобар 2006)
- RaiSat Show (1. јун 1999 — 31. јул 2003)
- RaiSat Smash Girls (1. новембар 2006 — 1. август 2009)
- Rai On Cultura (IPTV)
- Rai On Fiction (IPTV)
- Rai On Fiction Live (IPTV)
- Rai On News (IPTV)
- Rai On Ragazzi (IPTV)
- Rai On Spettacolo (IPTV)
- Rai On Sport (IPTV)
Радијске станице
[уреди | уреди извор]FM, AM, Sat, DAB/DAB , DTT, Filodiffusion, Web:
- Rai Radio 1: вести и информације
- Rai Radio 2: савремена музика и разговори за одрасле
- Rai Radio 3: класична музика и култура
- Rai Radio Tutta Italiana: само италијанска музика
- Rai Radio Classica: класична и оперска музика
- Rai Radio Techete': пуштање одабраних радијских архива
- Rai Radio Live: музика
- Rai Radio Kids: за децу од 2 до 10 година старости
- Rai GR Parlamento: извештавање о деловању Парламента Италије
- Rai Isoradio: за кориснике ауто-путева
- Rai Südtirol Radio: програм на немачком језику за регион Трентино-Јужни Тирол
- Rai Radio Trst A: програм на словеначком језику за регион Фурланија-Јулијска крајина
Угашене станице
[уреди | уреди извор]- RadioStereoDue (1982—1991)
- RadioVerdeRai (1991—1994)
- Rai Italia Radio (1. јул 1930 — 31. децембар 2011)
- Rai Radio 8 Opera (6. август 2015 — 11. јун 2017)
Сервис на услузи
[уреди | уреди извор]Седишта и уреди
[уреди | уреди извор]Седиште | Центри телевизијске продукције | Аудиторијуми/театри | Студији |
---|---|---|---|
Рим | CPTV Via Teulada, 66 | 9 | |
Рим | CP Saxa Rubra | 14 | |
Рим | Studi Dear, Via Ettore Romagnoli, 30 | 6 | |
Рим | Teatro delle Vittorie | 1 театар | |
Рим | Rai Auditorium of Foro Italico | 1 аудиторијум | |
Милано | CP corso Sempione, 27 | 3 аудиторијума | 5 |
Милано | East End Studios via Mecenate, 76 | 4 | |
Напуљ | CP Viale Marconi, 9 | 1 аудиторијум | 7 |
Торино | CP via Verdi, 16 | 1 аудиторијум | 6 |
Торино | Grattacielo Rai Corso Bolzano | 5 | |
Палермо | CP Viale Strasburgo, 19 | 4 |
Локални уреди
[уреди | уреди извор]- Северозапад: Ђенова, Сен Кристоф
- Североисток: Болоња, Болцано, Тренто, Трст, Венеција
- Центар: Анкона, Фиренца, Перуђа, Пескара
- Југ: Бари, Кампобасо, Козенца, Потенца
- Острва: Каљари, Палермо
Страни уреди
[уреди | уреди извор]Постоји неколико уреда RAI-ја у иностранству, а служе за извештавање вести које се емитују уживо у Италији. Ови уреди су у: Бриселу, Паризу, Берлину, Лондону, Њујорку, Пекингу, Каиру, Јерусалиму, Најробију, Москви и Рио де Жанеиру.
Евровизија
[уреди | уреди извор]RAI је један од чланова-оснивача Европске радиодифузне уније (енгл. European Broadcasting Union, EBU), коју су 1950. године основале 22 западноевропске телевизијске станице које су се одвојиле од OIRT-а. Песма Евровизије је такмичење које организује EBU да би се у Европи развијали одређени национални и међународни програми од значаја. RAI уз евровизијски емитује и Фестивал у Санрему, Палио ди Сијену, Цекино д’Оро... као и свечаности у којима се снима папа за шта је задужен Rai Vaticano (исто тако се преноси и Ангелус и други догађаји који су битни у Европи). Такође, RAI је био међу првим јавним емитерима који су организовали учешће за своју државу на Песми Евровизије; Италија је учествовала готово непрекидно од 1956. до 1997. године. Године 1965. и 1991. RAI је организовао такмичење. Од 1997. до 2010. је било дуго раздобље неучествовања које никад није у потпуности оправдано, али 2011. године RAI је поново забележио учешће и створио „велику петорку” односно придружио се четирима великим нацијама које су од 2000. као „велика четворка” предводиле активности EBU-а; ових пет земаља пролази директно у финале. RAI је исто тако испратио сва летња издања другог успешног EBU-овог пројекта, Игре без граница.
Програм који се емитује за Евровизију има посебну тему односно симбол (од деведесетих је заједнички за све придружене емитенте) који, иако се мењао током година и у зависности од графике, увек мора да садржи прелудијум дела Марк-Антоана Шарпантјеа по имену Те Деум који се изнова прерађује.
Слоган
[уреди | уреди извор]RAI је користио неколико слогана кроз своју историју. Најпознатији је:
RAI. Више свега. (итал. Rai. Di tutto, di più.)
Ово се мењало током година према различитим потребама:
RAI. Од свега, више. (итал. Rai. Di tutti, di più.)”
„RAI. Од свега, још више. (итал. Rai. Di tutti, ancora di più.)
Поводом Еура 2012. уведен је нови слоган:
Ако је за свакога, на RAI-ју је. (итал. Se è per tutti, è sulla Rai.)
Две кампање за плаћање телевизијске лиценце провођене су 2012. и 2013. и кроз слогане:
Нешто више од ТВ-а (итал. Qualcosa di più di una tv)”
„Много више од ТВ-а (итал. Molto di più che una tv)
Претпоследњи слоган је био:
Јавни сервис се види (итал. Il servizio pubblico si vede)
Тренутни слоган уведен 1. септембра 2016. године је:
За тебе. За све. (итал. Per te. Per tutti.)
RAI-јеви коњи
[уреди | уреди извор]Два битна италијанска скулптора направила су коњичке статуе за два главна уреда RAI-ја у Риму:
- Франческо Месина (1966) направио је познатог Коња који умире (итал. Cavallo Morente), рад у бронзи на улазу седишта у улици Вијале Мацини 14 где борави председавајућа, генерална управа и управа телевизијских мрежа.
- Марио Чероли (1980) направио је Крилатог коња (итал. Cavallo Alato), смештеног испред седишта Сакса Рубра — RAI-јеве информацијске цитаделе — и посвећеног Бјађу Ањесу, у оквиру чега су студији TG1, TG2, TG3, TGR Lazio, RaiNews24, di RaiItalia, di Rai Radio 1, Radio 2, Radio 3, Radio 4 Light, Radio 5 Classica, Radio 6 Teca, IsoRadio итд.
Почасти
[уреди | уреди извор]Медаља за заслуге прве класе Цивилне заштите (итал. Medaglia al merito di I classe della Protezione Civile) | |
»За ’учешће у сеизмичком догађају’ из 6. априла 2009. у Абруцу, због изузетног доприноса начињеног директно употребом људских и материјалних ресурса да се преброди хитан случај.« (итал. «Per la partecipazione all'evento sismico del 6 aprile 2009 in Abruzzo, in ragione dello straordinario contributo reso con l'impiego di risorse umane e strumentali per il superamento dell'emergenza.») — 11. октобар 2010. |
Види још
[уреди | уреди извор]- Телевизија у Италији
- Телевизијско лиценцирање у Италији
- Дигитална земаљска телевизија у Италији
- Prix Italia
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Financials Rai 2014: Reports and Financials as at 31 December 2014” (PDF). rai.it. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „RAI – Radiotelevisione italiana S.p.A.: STATUTO” (PDF). rai.it. 3. 2. 2016. Приступљено 24. 11. 2016.
- ^ У почетку се у италијанском језику могла наћи разлика између бежичне телеграфије (итал. radiofonia) и бежичне телефоније (итал. radioaudizione circolare). Други поменути термин је сада ван употребе. Погледајте:
- „La radio in Italia cronologia: 1919–2003”. radiomarconi.com. Архивирано из оригинала 18. 10. 2017. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „Ascolti tv 2013 – Predominio Rai con Rai1”. davidemaggio.it. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „Basta con il governo padrone, così cambierà la Tv pubblica”. comunicazioni.it. Italian Ministry of Communications. 8. 12. 2006. Архивирано из оригинала 27. 12. 2007. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „DDL Riforma Rai”. comunicazioni.it. Italian Ministry of Communications. 22. 5. 2007. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ Donarelli Viviani, Ines. URI. radiomarconi.com. Comitato Guglielmo Marconi International. Архивирано из оригинала 07. 08. 2016. г. Приступљено 7. 8. 2016. „'URI – Unione Radiofonica Italiana Rome station 1RO 425 meters wavelength. To all those who are listening our greetings, good evening.”
- ^ „Gazzetta Ufficiale” (11). 15. 1. 1925. стр. 164—167.
- ^ „Il 1954 in Italia”. ribolla2004.it. 2004. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „RAI Privatization Stopped”. ofcomwatch.co.uk. 1. 11. 2005. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ Stanco, Renato (30. 1. 2015). „Rai, la Casta dei 46 direttori”. lettera43.it. Архивирано из оригинала 20. 05. 2016. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „Il pubblico in fuga da una Rai faziosa”. confronti.net. 17. 5. 2011. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „«Rai faziosa» Brunetta lancia l’osservatorio online”. iltempo.it. 6. 9. 2013. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „Riina junior a Porta a Porta, dg Campo Dall’Orto: «Da settembre supervisione». Maggioni: «Ha parlato da mafioso»”. ilsole24ore.com. 7. 4. 2016. Архивирано из оригинала 7. 10. 2016. г. Приступљено 7. 10. 2016.
- ^ „Corte dei Conti, alert sul debito della Rai”. repubblica.it. 13. 3. 2015. Приступљено 7. 8. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]италијански Викицитат има цитате везане за чланак: RAI
- Званични веб-сајт (rai
.it) - Званични мултимедијални портал (RaiPlay)
- Радио уживо на званичном веб-сајту (radiorai.rai.it)
- RAI на сајту YouTube
- Експо ди Милано 2015 (expo.rai.it) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2019) — званични вишејезички сајт, бибиотека око 1000 видеа који истражују и објашњавају тему
- Технолошка историја (crit.rai.it) — Boccazzi Varotto, Carlo (2004). Costruire la Rai. Tecnologia e televisione in Italia dai pionieri al boom economico. Nuova Civiltà delle Macchine. Roma. ERI.