Пређи на садржај

Proširena porodica

С Википедије, слободне енциклопедије

Proširena porodica je porodica koja se proširuje iznad granica nuklearne porodice, a sastoji se od roditelja, tetki, ujaka, i rođaka, pri čemu svi žive u blizini ili u istom domaćinstvu. Primer ovakve porodice je bračni par koji živi sa muževljevim ili ženinim roditeljima. Porodica se menja od užeg do proširenog domaćinstva.

U nekim okolnostima, proširena porodica dolazi da živi sa ili umesto nekog člana nuklearne porodice. Ovakve porodice obuhvataju, u jednom domaćinstvu, bliske rođake kao dodatak užoj porodici. Primer bi bio stariji roditelj koji se useljava kod svoje deca zbog starosti. U modernim zapadnim kulturama, u kojim dominiraju konstrukcije uže porodice, ovaj termin se generički koristi odnoseći se na babe i dede, tetke, ujake, bilo da oni žive u istom domaćinstvu ili ne.[1] Međutim, takođe se može odnositi na porodičnu zajednicu koja već nekoliko generacija živi u istom domaćinstvu. U nekim kulturama, termin proširena porodica se koristi kao sinonim za istokrvnu porodicu.

U matičnim porodicama, tip proširene porodice, koji je prvi predstvavio Frederik Le Plej, roditeji će živeti sa jednim detetom i njegovim ili njenim supružnikom, kao i njihova deca, dok će druga deca otići iz kuće ili ostati u njoj nevenčani. Matična porodica se nekad povezuje sa nepravednom praksom nasleđivanja, kao u Japanu i Koreji, ali se ovaj termin takođe koristi i u kontekstu u kome opisuje tip porodice u kome roditelji žive sa detetom koje je u braku i njegovim ili njenim supružnikom i decom, ali prenos zemljišta  i pokretne imovine je više-manje jednako, kao u slučaju tradicionalne Rumunije,[2] severoistočnog Tajlanda[3] ili naroda Srednje Amerike.[4] U ovim slučajevima, dete koje se brine o roditeljima uglavnom dobija kuću uz dodatak njegovog ili njenog dela zemlje i pokretne imovine.

U proširenoj porodici, roditelji i porodice njihove dece često žive ispod istog krova. Ovaj tip zajedničke porodice često uključuje više generacija u porodici. Od kulture do kulture, varijacije ovog termina mogu imati različita značenja. Na primer, u Indiji porodice je patrijarhalno društvo u kojoj sinovljeve porodice ostaju pod istim krovom.

U zajedničkoj porodici, opterećenje je podeljeno među članovima, ugavnom nejednako. Uloga žene je često ogranična na domaćinstvo, i uglavnom uključuje kuvanje, čišćenje i organizovanje čitave porodice. Glava porodice (često stariji muški član) postavlja pravila i razrešava sporove. Ostali stariji članovi domaćinstva čuvaju decu u slučaju da njihove majke rade. Oni su, takođe, odgovorni da uče najmlađe maternjem jeziku, ponašanju i pravilima. Dede i babe često tu preuzimaju vodeću ulogu, zbog toga štp oni imaju najviše iskustava sa roditeljstvom i rukovođenjem domaćinstvom.

Emi Gojer, AARP multigeneralni stručnjak za probleme, kaže da najčešće multigeneralno domaćinstvo ono sa dedama i babama koji rukovode tim domaćinstvom i njihovom odraslom decom koji su se tu doselili sa svojom decom, i koji su napravili dogovor podstaknut potrebama jedne ili obe strane da spoje resurse i štede novac. Druga popularna vrsta domaćinstva je kada je dede i babe usele kod porodice svoje odrasle dece, uglavnom radi pružanja pomoći. Ona je primetila da 2,5 miliona deda i baba odgovorni za osnove potrebe svojih unuka sa kojima žive.[5]

Kuća često ima široku dnevnu sobu i zajedničku kuhinju. Svaka porodice ima svoju spavaću sobu. Članovi domaćinstva, takođe, brinu jedni o drugima kad je neki član porodice bolestan.

Sociologija

[уреди | уреди извор]

Često se pretpostavljalo da proširene porodice, koje žive u istoj kući, uživaju određene prednosti, kao što su vići osećaj sigurnosti i pripadnosti, jer poseduju širu mrežu članova koji služe kao resursi tokom krize i više uzora koji podstiču poželjno ponašanje i kulturne vrednosti. Međutim, čak i u kulturama u kojima se očekuje da odrasli napuste svoj dom nakon sklapanja braka i osnuju svoju nuklearnu porodicu, proširena porodica često predstavlja važnu mrežu podrške koja nudi slične prednosti. Naročitno u zajednicama koje čini radnička klasa, odrasli imaju tendenciju da osnuju svoja domaćinstva u okviru istog područja kao i njihovi roditelji, babe, dede i rođaci. Ovi članovi proširene porodice se često okupljaju radi porodičnih događaja i kako bi pomogli i podržali jedni druge, i emotivno i finansijski.[6]

Dok se svremene porodice mogu smatrati generalno mobilnijima nego one u prošlosti, sociolozi smatraju da to nije nužno rezultiralo raspadu proširenih porodica. Umesto toga, tehnologija, kao što su internet i društvene mreže, poput Fejsbuka, sa sada najčešće koriste kako bi se zadržao kontakt i održale ove porodične veze.[6]

Naročito u slučaju domaćinstva sa jednim roditeljem, može biti korisno za članove proširene porodice da dele isto domaćinstvo kako bi podelili teret troškova. S druge strane, deljenje domaćinstva može predstavljati nedostatak u zavisnosti od veličine i broja porodica koje su uključene, posebno kada samo nekoliko članova snosi odgovornost za pokriće osnovnih troškova porodice.[7]

Procenjuje se da 49 miliona Amerikanaca (što čini 16,1% ukupne svetske populacije) živi u kućama koje obuhvataju tri ili više generacija, za razliku od 42 miliona 2000. godine. Ovakva situacija je slična i u Zapadnoj Evropi. Još 34% živi na kilometar od svoje dece.[8]

Širom sveta

[уреди | уреди извор]

U mnogim kulturama, kao što su azijska, bliskoistočna, afrička, istočnoevropska, južnoevropska, autohtona latinoamerička i kultura pacifičkih ostrva, proširene porodice čine osnovnu porodičnu jedinicu. Čak i u Zapadnoj Evropi proširene porodice (uglavnom one matičnog tipa) jasno preovladavaju. Redak izuzetak predstavlja Engleska.[9] Neki su izjavili da je relativna „jednostavnost“ tradicionalne engleske porodice (koja predstavlja isključivo nuklearnu porodicu), bar delimično odgovorna za rođenje industrijalizacije, slobodno-tržišnog kapitalizma i liberalizma u toj zemlji.

Danas je uobičajeno da, u nuklearnim porodicama, deca dosegnu punoletstvo pre nego što upoznaju članove proširene porodice. Geografska izolacija je uobičajena za porodice srednje klase koji se sele na osnovu profesionalnih mogućnosti, dok porodične grane "zadržavaju [svoju] osnovnu nezavisnost".[10] Neke proširene porodice drže redovna porodična okupljanja, obično oko praznika, kako bi ponovo uspostavili i integrisali jače porodične veze. Ovo omogućava individualnim nuklearnim porodicama da se povežu sa proširenim članovima porodice.

Australijski aboridžini su još jedna grupa u kojima se koncept porodice proteže daleko izvan nuklearnog modela. Neposredne porodice Aboridžina uključuju tetke, ujake i niz drugih srodnika koji bi se smatrali „daljim rođacima“,

Tamo gde se porodice sastoje od više generacija koje žive zajedno, na čelu porodice obično se nalazi najstariji muškarac. One se najčešće sastoje od baba, deda, njihovih sinova i porodica njihovih sinova. Proširene porodice imaju zajedničke rasprave i tako rešavaju probleme.

Južna Azija

[уреди | уреди извор]

Istorijski gledano, Južna Azija generacijama ima preovlađujuću tradiciju zajedničkog porodičnog sistema ili nepodeljenih porodica. Zajednički porodični sistem je aranžman proširene porodice koji preovladava širom indijskog potkontinenta, naročito u Indiji, koji se sastoji od mnogo generacija koje žive u istoj kući, povezani zajedničkim odnosima.[11] Po očevoj liniji, zajednička porodica sastoji se od starijeg muškarca i njegove supruge, njihovih sinova i neudatih kćerki i žena i dece njegovih sinova. Na čelu porodice je patrijarh, obično najstariji muškarac, koji donosi odluke o ekonomskim i socijalnim pitanjima u ime cele porodice. Žena patrijarha obično kontroliše čitavo domaćinstvo, manje verske običaje i često rukovodi značajnim domaćim pitanjima. Porodična primanja ulivaju se u zajednički fond, iz kog se uzimaju sredstva, koja zadovoljavaju potrebe svih članova, koja kontrolišu glave porodice.[12] Međutim, sa urbanizacijom i ekonomskim razvojem, u Indiji dolazi do razdvajanja zajedničkih porodica u manje-više nuklearne porodice, i sada tradicionalne zajedničke porodice u Indiji čine mali procenat indijskih domaćinstava.[13][14]

Skorašnji trendovi u Sjedinjenim Američkim Državama

[уреди | уреди извор]

U ranoj fazi dvadesetog veka, nije se često moglo primetiti mnogo porodica sa proširenom rodbinom u svom domaćinstvu, a razlog je mogao biti to što su mladi ljudi u ovom vremenu prvo čekali da uspostave svoje domaćinstvo, pa tek onda da se venčaju i formiraju porodicu. Kako životna očekivanja postaju starija i programi kao što su Socijalno društvo daju korist starijim osobama, stari su sada počeli da žive duže nego predhodne generacije, što može dovesti do mešanja generacija.[15] Prema rezultatima studija Pew Istraživački centar u 2010. Godini, približno 50 miliona (skoro svaki šesti) Amerikanac, uključujući i povećan broj starijih osoba, žive u domaćinstvu sa makar dve odrasle generacije, a često i sa tri. To je postao stalan trend da se starije generacije usele i žive sa svojom decom, a on im pomažu u svakodnevnom životu. Glavni razlog koji se navodi za ovu promenu jesu povećanje nezasposlenosti i opadanje cena kuća i dolazak novih imigranata iz Azije i južnoameričkih zemalja.[16] U 2003, broj američkih „porodični grupa“ gde jedna ili više potfamilija živi u jednom domaćinstvu (na primer, domaćinova ćerka dobije dete, veza majka-dete je potfamilija)  je bila 79 miliona. 2,6 američkih multigeneracijskih porodičnih domaćinstava u 2000 sa domaćinom, njegovom decom i unucima. To je 65 posto multigeneracijskih porodičnih domaćinstava u Americi. Tako da je to duplo vise nego uobičajeno da deda bude domaćin nego da njegovo odraslo dete dovede svoje roditelje u svoj dom.[17] Povećanje broja multigeneraciskih domaćinstava je stvorio kompleksan problem, kao na primer, ko u tom domaćinstvu poseduje autoritet da da pristanak policiji da pretražuje privatne prostorije u kući.[18]

Meksiko

[уреди | уреди извор]

Meksičko društvo je podeljeno u tri generacijske jedinice koje se sastoje od deda i baba, dece i unučića. Dalje bliže veze su sačuvane sa praočevima ovih porodica i poznati su na rodbina ili rođaci. Kada se jedno rodi ono se rađa u dve proširene porodice, a u srodstvu sa ponekad i do 70 ljudi. Grupa tradicionalno deluje kao kohezivna jedinica koja sa sobom nosi resurse i uticaj. Proširena porodica takođe sadrži supružnike i braću i sestre. Ovo je u suprotnosti sa dve američke generacijske nuklearne porodice.[19]

Neki naučnici su upotrebili termin „velika porodica“ da opišu blisku vezu između deda i baba, njihove dece i unučića u meksičkom društvu.[20][21] Larisa Lomnic i Marisol Perez-Lizaur, na primer, opisuju veliku porodicu kao „ osnovnu jedinicu porodične solidarnosti u Meksiku“, gde osnove porodične obaveze između deda i baba, njihove dece i unučića uključuju i finansijsku potporu, učešće u porodičnim ritualima i društvenom priznanju.[20] Kejt Vilis i Keti Mekvejn su takođe zapazile da su velike porodice specigična obeležja niskih primanja, srednjih primanja, kao i elitnog sektora u Meksiku.[22]

Ekonomska pozadina

[уреди | уреди извор]

Ekonomska pozadina je postala važan faktor od koga zavisi da li će se živeti u proširenoj porodici. Mnoge porodice koje žive u područjima sa niskim prihodima počinju da žive zajedno radi finansijske i emocionalne podrške. Relativno ekonomsko lišavanje rasnih i etničkih manjina dovodi do većeg angažovanja proširenih porodica; pre svega zato što crnci i Latinoamerikanci imaju manje novca i obrazovanja od belaca i veća je verovatnoća da oni daju i dobijaju pomoć od rodbine.[23] Imati porodicu na koju možeš da se osloniš je jako važno u vreme ekonomske krize, naročitno ako postoje i deca. Život u proširenoj porodici obezbeđuje stalnu brigu o deci i pordšku drugim članovima porodice. Analiza nacionalnog istraživanja porodice i domaćinstava ukazuje na razlike između belaca i drugih etničkih grupa zbog ekonomskih razlika među rasnim grupama: crnci i Latinoamerikanci ređe imaju ekonomske resurse koji dozvoljavaju vrstu privatizacije koju nuklearna porodica podrazumeva. Šire srodstvo je strategija preživljavanja u sred ekonomske krize.[24] Mogućnost oslanjanja ne samo na roditelje, već i na babe, dede, ujake, tetke, braću, sestre pomaže pri stvaranju sistema podrške koji za uzvrat zbližavaju porodice.život u proširenoj porodici pruža mnog pogodnosti, za razliku od nuklearne porodice.

Broj višegeneracijskih domaćinastava je u stalnom porastu zbog ekonomskih poteškoća koje ljudidoživljavaju. Prema Američkom udruženju penzionera, višegeneracijska domaćinstva su porasla sa 5 miliona u 2000. godini na 6,2 miliona u 2008. godini.[25] AUP-ov Ginzler kaže: „Nema sumnje da je sa nekim etničkim grupama koje se razvijaju u Americi, više mejnstrim i tradicionalno imati višegeneracijska domaćinstva.[25] Taj porast ćemo takođe videti i generalno u svetskoj populaciji.“ Iako visoka stopa nezaposlenosti i stambene hipoteke recesije igraju ključnu ulogu u trendu, izvršni potpredsednik Istraživački centar Pew i koautor njene višegeneracijske studije domaćinstva Pol Tejlor je rekao da je u porastu tokom nekoliko decenija, podstaknuta demografskim i kulturnim promenama kao što je sve veći broj imigranata i sve veće prosečne starosti ljudi koji stupaju u brak.[26] Značaj proširene porodice mnogi ljudi ne mogu da shvate, ali imati sistem podrške i mnogo oblike prihoda, danas može da pomogne ljudima zbog poteškoća u pronalaženju posla i zarađivanja dovoljno novca.

Složena porodica

[уреди | уреди извор]

„Složena porodica“ je opšti termin koji se koristi za bilo koju strukturu porodice koja uključuje više od dve odrasle osobe. Termin se može odnositi na bilo koju proširenu porodicu, poliamoriju ili poligamiju bilo kog tipa. Često se koristi za grupni brak kao oblik poligamije.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Andersen, Margaret L and Taylor, Howard Francis . The extended family may live together for many reasons, such as to help raise children, support for an ill relative, or help with financial problems. Sociology: Understanding a diverse society.  2007. ISBN 978-0-495-00742-5. стр. 396.
  2. ^ Gender & Well-Being Interactions between Work, Family and Public Policies COST ACTION A 34 Second Symposium: The Transmission of Well-Being: Marriage Strategies and Inheritance Systems in Europe (17th-20th Centuries) 25th -28th April 2007 University of Minho Guimarães-Portugal http://www.ub.edu/tig/GWBNet/MinhoPapers/Constanta Ghitulescu.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
  3. ^ David I. Kertzer; Thomas Earl Fricke (15 July 1997). Anthropological Demography: Toward a New Synthesis. University of Chicago Press.  . стр. 62. ISBN 978-0-226-43195-6 https://books.google.com/books?id=NTk-o1tn6CwC&pg=PA62.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ Robichaux, David Luke (21/1997). „Residence Rules and Ultimogeniture in Tlaxcala and Mesoamerica”. Ethnology. 36 (2): 149. doi:10.2307/3774080 Проверите вредност параметра |doi= (помоћ).  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ Bulik, B. (2010). We Are Family-And More Of Us Are Living Under One Roof. (Cover story). Advertising Age, 81(30), 1-20.
  6. ^ а б Browne, Ken . Introduction to Sociology.  2011. ISBN 978-0-7456-5008-1. стр. 107.
  7. ^ Pillitteri, Adele . Maternal and Child Health Nursing: Care of the Childbearing and Childrearing Family.  2009. ISBN 978-1-58255-999-5. стр. 42.
  8. ^ "The Return of the Multi-Generational Family Household | Pew Research Center's Social & Demographic Trends Project". pewsocialtrends.org. 2010-03-18. Retrieved August 8, 2014.
  9. ^ Family Types and the Persistence of Regional Disparities in Europe http://eprints.lse.ac.uk/33152/1/sercdp0009.pdf
  10. ^ Meyerhoff, Michael. Discovery Fit and Health. Understanding Family Structure and Dynamics: The Extended Family. Discovery Communications, LLC. 2012. Web. [1]
  11. ^ Talwar, Swati. "Meaning of HUF (Hindu Undivided Family)" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2021). Taxpaisa.com. Retrieved June 29, 2014.
  12. ^ Orenstein, Henry; Micklin, Michael (1966). „The Hindu Joint Family: The Norms and the Numbers”. Pacific Affairs. 39 (3/4): 314—325. JSTOR 2754275. doi:10.2307/2754275. . Autumn, 1966
  13. ^ Raghuvir Sinha . Dynamics of Change in the Modern Hindu Family. South Asia Books. 1993. ISBN 978-81-7022-448-8.
  14. ^ "Indian Families" Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2011). Facts About India. Retrieved 11 October 2011.
  15. ^ Cherlin, Andrew J. (2010). Public and Private families. McGraw Hill.
  16. ^  Surge in Multigenerational Households, U.S. News (March 21, 2010).
  17. ^ Bronson, Po. Multiple Generation/Extended Family Households. The Factbook: eye-opening memos on everything family. 2000 [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2017)
  18. ^ When is a Parent's Authority Apparent? Reconsidering Third Party Consent Searches of an Adult Child's Private Bedroom and Property, Criminal Justice, Vol. 24. стр. 34–37, Winter 2010.
  19. ^ The Family on the Threshold of the 21st Century: Trends and Implications By Solly Dreman
  20. ^ а б Lomnitz, Larissa A.; Perez-Lizaur, Marisol . "Dynastic Growth and Survival Strategies: The Solidarity of Mexican Grand Families". In Cheal, David. Family: Critical Concepts in Sociology. Psychology Press. p. 377.  . 2003. ISBN 978-0-415-22632-5 https://books.google.com/books?id=H86sRSfV6oMC&pg=PA377.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) Retrieved March 13, 2016.
  21. ^ Jelin, Elizabeth . Family, Household and Gender Relations in Latin America. Kegan Paul International.  . 1991. ISBN 978-92-3-102657-7 https://books.google.com/books?id=JEOaAAAAIAAJ.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  22. ^ Willis, Katie; Mcilwaine, Cathy . Challenges and Change in Middle America: Perspectives on Development in Mexico, Central America and the Caribbean. Routledge.  . 2014. ISBN 978-1-317-87688-5 https://books.google.com/books?id=VUGgBAAAQBAJ&pg=PT69.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  23. ^ Gerstel, Naomi (март 2011). „Rethinking Families and Community: The Color, Class, and Centrality of Extended Kin Ties 1”. Sociological Forum. 26 (1): 1—20. doi:10.1111/j.1573-7861.2010.01222.x. 
  24. ^ Gerstel, Naomi (март 2011). „Rethinking Families and Community: The Color, Class, and Centrality of Extended Kin Ties 1”. Sociological Forum. 26 (1): 1—20. doi:10.1111/j.1573-7861.2010.01222.x. 
  25. ^ а б Metcalf, E. R. (2010). "The Family That Stays Together". Saturday Evening Post. 282 (1): 39.
  26. ^ Bulik, B (2010). "We Are Family-And More Of Us Are Living Under One Roof. (Cover story)". Advertising Age. 81 (30): 1–20.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Proširena_porodica&oldid=27801327”