Natrijum formijat

Natrijum formijat
lopta-i-štap model formijatnog anjona	Natrijum katjon
Nazivi
	Drugi nazivi mravlja kiselina, natrijumova so
Identifikacija
CAS broj	141-53-7 ;
ECHA InfoCard	100.004.990
EC broj	205-488-0
E-brojevi	E237 (konzervansi)
Svojstva
Hemijska formula	HCOONa
Molarna masa	68,01 g/mol
Agregatno stanje	bele granule
Gustina	1,92 g/cm3 (20 °C)
Tačka topljenja	253 °C
Tačka ključanja	razlaže se
Rastvorljivost u vodi	97 g/100 mL (20 °C)
Rastvorljivost	nerastvorna etru ; rastvorna u glicerolu, alkoholu
Kiselost (pKa)	7.0-8.5 (0.1M)
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	nije na spisku
NFPA 704	1
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Natrijum formijat (ili natrijum metanat) je natrijumova so mravlje kiseline.^[2]

Hemijske osobine

Kao so slabe kiseline (mravlje kiseline) i jake baze (natrijum hidroksid), rastvor natrijum formijata u vodi reaguje kao baza:

\mathrm {HCOO^{-} H_{2}O\ \leftrightharpoons HCOOH OH^{-}}

Rastvor mravlje kiseline i natrijum formijata se može koristiti i kao bafer.

Dobivanje

U industriji natrijum formijat se proizvodi iz natrijum hidroksida i ugljenik (II) oksida pri 210 °C i pod jakim pritiskom:

\mathrm {NaOH CO\longrightarrow HCOONa}

Natrijum hidroksid reaguje sa ugljen monoksidom te nastaje natrijum formijat.

Upotreba

Natrijum formijat igra značajnu ulogu u sintezi metanske kiseline, te se uz pomoć sumporne kiseline dobija natrijum sulfat i mravlja kiselina:

\mathrm {2\ HCOONa H_{2}SO_{4}\longrightarrow 2\ HCOOH Na_{2}SO_{4}}

Natrijum formijat sa sumpornom kiselinom daje natrijum sulfat i metansku kiselinu.

Neki delovi koprive pored mravlje kiseline sadrže i natrijum formijat.^[3]

Natrijum formijat se ponekad upotrebljava na aerodromima kao nekorizivni materijal za posipanje protiv zaleđivanja. Međutim, pošto se lako otapa u vodi, sva otopljena voda se mora posebno skupiti i prečistiti, da ne bi došlo do zagađivanja podzemnih voda.

Natrijum formijat se takođe koristi i u proizvodnji oksalne kiseline.

Reference

^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Hemijski sastav Urtica dioica (језик: немачки)

Literatura

[CRC-1] Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.

[Housecroft3rd-2] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[3] Hemijski sastav Urtica dioica (језик: немачки)

[1]

[2]

[3]