Пређи на садржај

Династија Љао

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Liao dynasty)
Територије династије Љао године 1111. (розе)
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни Ђин Шеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава
907–960 		Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни Сунг Западни Сја
  Јужни Сунг Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина
1949–садашњост 		Република
Кина (Тајван)
1949–садашњост
Сродни чланци
Ова кутија:

Династија Љао (кинески језик: 遼朝, традиционално кинеско писмо:辽朝);[1] такође позната и као Китанско Царство (кинески: 契丹國, Qìdān Guó; китански: Mos diau-d kitai huldʒi gur),[2] била је држава у источној Азији која је као царство владала Монголијом, као и деловима данашњег Казахстана, руског Далеког истока и северне Кине између 907.[3][4] и 1125. Основао ју је китански велики кан Таи-цу у време колапса кинеске царске династије Танг.

Династија је настала из консолидације моц́и међу Киданима у 8. веку и њихових експанзионистичких кампања у другој половини 9. века. На крају је поглавар Jила, Абаођи, постао вођа Китана и прогласио династичку државу у кинеском стилу 916. Династија Љао је покренула више војних кампања против суседних држава и народа, укључујуц́и Кумо Си, Шивеј, Татаре, Зубу, Конгирад, Балхој , Корјо, Каснији Танг и династија Сунг. Њена освајања обухватају шеснаест префектура (укључујуц́и данашњи Пекинг и део Хебеја) подстицањем прокси рата који је довео до колапса каснијег Танга (923–936). Године 1004, династија Љао је покренула експедицију против династије Северни Сунг. Након тешких борби и великих жртава између два царства, стране су склопиле Чањуански споразум. Кроз споразум, династија Љао је приморала Северни Сунг да их призна као пандане и најавила еру мира и стабилности између две силе која је трајала око 120 година. То је била прва држава која је контролисала читаву Манџурију.[5]

Љао Царство је уништила династија Ђин 1125 године. Делови китанског народа под водством Јели Дашија су пребегли и основали династију Западни Сја, такође познату и као Кара-Китански Канат. Она је стекла значајан утицај на Централну Азију и одржала се све до монголске инвазије под Џингис Каном 1220.

Династија Љао

[уреди | уреди извор]

Кинески: 辽朝 (Liáocháo)


На власти од 907. до 1125. године.

Постхумно име Храмовно име Лично име1 Владарско име Период владавине
Конвенција за навођење: храмовно име.
Цар Лије-тијен
烈天皇帝 (Liètiān huángdì) 		Таи-цу
太祖 (Tàizǔ) 		Је-ли А-бао-ђи
耶律阿保机 (Yēlǜ Ābǎojī) 		без имена
Шен-ц’ (神册)
Тијен-цан (天赞)
Тијен-сјен (天显) 		907—916
916—922
922—926
926
Цар Хуи-вен
惠文皇帝 (Huìwén huángdì) 		Таи-цунг
太宗 (Tàizōng) 		Је-ли Јао-гу
耶律尧骨 (Yēlǜ Yáogǔ) 		Тијен-сјен (天显)
Хуи-тунг (会同)
Да-тунг (大同) 		926—938
938—947
947
Цар Џуанг-сјен
庄宪皇帝 (Zhuāngxiàn huángdì) 		Ш’-цунг
世宗 (Shìzōng) 		Је-ли Ву-ји
耶律兀欲 (Yēlǜ Wùyù) 		Тијен-лу (天禄) 947—951
Цар Ђинг-џенг
敬正皇帝 (Jìngzhèng huángdì) 		Му-цунг
穆宗 (Mùzōng) 		Је-ли Шу-ли
耶律述律 (Yēlǜ Shùlǜ) 		Јинг-ли (应历) 951—969
Цар Канг-ђинг
康靖皇帝 (Kāngjìng huángdì) 		Ђинг-цунг
景宗 (Jǐngzōng) 		Је-ли Минг-ји
耶律明扆 (Yēlǜ Míngyǐ) 		Бао-нинг (保宁)
Ћијен-хенг (乾亨) 		969—979
979—982
Цар Сјао-сјуен
孝宣皇帝 (Xiàoxuān huángdì) 		Шенг-цунг
圣宗 (Shèngzōng) 		Је-ли Вен-шу-ну
耶律文殊奴 (Yēlǜ Wénshūnú) 		Ћијен-хенг (乾亨)
Тунг-х’ (统和)
Каи-таи (开泰)
Таи-пинг (太平) 		982
983—1012
1012—1021
1021—1031
Цар Сјао-џанг
孝章皇帝 (Xiàozhāng huángdì) 		Сјинг-цунг
兴宗 (Xìngzōng) 		Је-ли Џ’-гу
耶律只骨 (Yēlǜ Zhīgǔ) 		Ђинг-фу (景福)
Чунг-сји (重熙) 		1031—1032
1032—1055
Цар Сјао-вен
孝文皇帝 (Xiàowén huángdì) 		Дао-цунг
道宗 (Dàozōng) 		Је-ли Џа-ла
耶律查剌 (Yēlǜ Zhālà) 		Ћинг-нинг (清宁)
Сјен-јунг (咸雍)
Таи-канг (太康)
Да-ан (大安)
Шоу-чанг (寿昌) 		1055—1064
1065—1074
1075—1084
1085—1094
1095—1101
Цар Тијен-цуо
天祚皇帝 (Tiānzuò huángdì) 		нема Је-ли A-гуо
耶律阿果 (Yēlǜ Āguǒ) 		Ћијен-тунг (乾统)
Тијен-ћинг (天庆)
Бао-да (保大) 		1101—1110
1111—1120
1121—1125
1. Владарска кућа династије Љао није припадала националности Хан, него данас изумрлој прото-монголској етничкој групи Китан (кин. 契丹, Qìdān) са подручја Манџурије. У табели су дата њихова китанска лична имена. Кинеска имена која су користили дата су у чланку о овој династији.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The State Name of the Liao Dynasty was not “Qara Khitai (Liao Khitai )”: with Presumptions of Phonetic Values of Khitai Large Script  and Khitai Small Script  (遼朝國號非「哈喇契丹(遼契丹)」考：兼擬契丹大字及契丹小字的音値)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2011. г. Приступљено 4. 2. 2012. 
  2. ^ „Original Meaning of Dan gur in the Khitai Scripts: with a Discussion of the State Name of the Dongdanguo (契丹文dan gur與「東丹國」國號：兼評劉浦江「再談“東丹國”國号問題」)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2011. г. Приступљено 4. 2. 2012. 
  3. ^ Turchin, Adams, and Hall (2006), 222.
  4. ^ Rein Taagepera (September 1997). "Expansion and Contraction Patterns of Large Polities: Context for Russia". International Studies Quarterly 41 (3): 475–504.
  5. ^ Hudson, Mark James (1999). Ruins of Identity: Ethnogenesis in the Japanese Islands. University of Hawaii Press. ISBN 978-0824821562 — преко Google Books. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Franke, Herbert; Twitchett, Denis (1994). „Introduction”. The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907-1368. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1—42. ISBN 9780521243319 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  • Gernet, Jacques (2008). A History of Chinese Civilization (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521497817. 
  • Johnson, Linda Cooke (2011). Women of the Conquest Dynasties. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 9780824834043. 
  • Kane, Daniel (2009). The Kitan Language and Script. Leiden: Brill. ISBN 9789004168299. 
  • Mote, Frederick W. (1999). Imperial China: 900–1800. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674445154. 
  • Shen, Hsueh-Man (2001). „Realizing the Buddha's "Dharma" Body during the Mofa Period: A Study of Liao Buddhist Relic Deposits”. Artibus Asiae. 61 (2): 263—303. JSTOR 3249911. doi:10.2307/3249911. 
  • Turchin, Peter (децембар 2006). Jonathan M. Adams, Thomas D. Hall. „East-West Orientation of Historical Empires and Modern States” (PDF). Journal of World-Systems Research. 12 (2): 219—229. doi:10.5195/jwsr.2006.369. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 2. 2007. г. Приступљено 12. 8. 2010. 
  • Twitchett, Denis; Tietze, Klaus-Peter (1994). „The Liao”. Ур.: Franke, Herbert; Twitchett, Denis. The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907-1368. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 43—153. 
  • Wittfogel, Karl A. (1946). Feng Chia-Sheng. „History of Chinese Society Liao (907-1125)”. Transactions of the American Philosophical Society. 36: 1—752. JSTOR 1005570. doi:10.2307/1005570. Приступљено 10. 2. 2012. 
  • Baldick, Julian (2012). Animal and Shaman: Ancient Religions of Central Asia. NYU Press. ISBN 978-0-8147-7165-5. 
  • Bielenstein, Hans (2005), Diplomacy and Trade in the Chinese World, 589-1276 (на језику: енглески), BRILL, ISBN 9789047407614 
  • Biran, Michal (2005). The Empire of the Qara Khitai in Eurasian History: Between China and the Islamic World. Cambridge Studies in Islamic Civilization. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 0521842263. 
  • Chen, Yuan (2014). „Legitimation Discourse and the Theory of the Five Elements in Imperial China”. Journal of Song-Yuan Studies. 44: 325—364. S2CID 147099574. doi:10.1353/sys.2014.0000. .
  • Crossley, Pamela Kyle (1997). The ManchusНеопходна слободна регистрација. Cambridge, Mass.: Blackwell. ISBN 1557865604. 
  • Crump, James Irving (1980). Chinese Theater in the Days of Kublai Khan. Ann Arbor, MI: Center for Chinese Studies, University of Michigan. ISBN 0-89264-093-6. 
  • Ebrey, Patricia Buckley (1996). The Cambridge Illustrated History of ChinaНеопходна слободна регистрација (1st pbk. изд.). Cambridge, MA: Cambridge University Press. ISBN 9780521669917. 
  • Fu, Lo-han (2018), Natpat and Ordo 
  • Gibb, H.A.R (1994), The Travels of Ibn Battuta 
  • Kuhn, Dieter (2009), The Age of Confucian Rule 
  • Marsone, Pierre (2011). La Steppe et l'Empire : la formation de la dynastie Khitan (Liao). Paris: Les Belles Lettres. ISBN 9782251381091. 
  • Mote, F. W. (2003), Imperial China: 900–1800, Harvard University Press, ISBN 978-0674012127 
  • Needham, Joseph (1986a), Science and Civilization in China: Volume 3, Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986g), Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Engineering, Part 1, Physics, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986b), Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Engineering, Part 2, Mechanical Engineering, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986c), Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 3, Civil Engineering and Nautics, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986d), Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 1, Paper and Printing, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986e), Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 4, Spagyrical Discovery and Invention: Apparatus, Theories and Gifts, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986h), Science and Civilization in China: Volume 6, Biology and Biological Technology, Part 1, Botany, Cambridge University Press 
  • —— (1986f), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 0-521-30358-3 
  • Needham, Joseph (1994), Science and Civilization in China Volume 5 Part 6, Cambridge University Press 
  • Needham, Joseph (2008), Science & Civilisation in China Volume 5 Part 11, Cambridge University Press 
  • Peers, C.J. (2006), Soldiers of the Dragon: Chinese Armies 1500 BC – AD 1840, Osprey Publishing Ltd 
  • Peers, Chris (2013), Battles of Ancient China, Pen & Sword Military 
  • Shen, Hsueh-Man (2001). „Realizing the Buddha's "Dharma" Body during the Mofa Period: A Study of Liao Buddhist Relic Deposits”. Artibus Asiae. 61 (2): 263—303. JSTOR 3249911. doi:10.2307/3249911. 
  • Smith, Paul Jakov (2015), A Crisis in the Literati State 
  • Smith, Paul Jakov (децембар 2006). „Shuihu zhuan and the Military Subculture of the Northern Song, 960–1127”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 66 (2): 363—422. JSTOR 25066819. doi:10.2307/25066819. 
  • Starr, S. Frederick (2015). Xinjiang: China's Muslim Borderland. Routledge. ISBN 978-1-317-45137-2. 
  • Steinhardt, Nancy Shatzman (1994). „Liao: An Architectural Tradition in the Making”. Artibus Asiae. 1/2. 54 (1/2): 5—39. JSTOR 3250078. doi:10.2307/3250078. 
  • Steinhardt, Nancy Shatzman (1997). Liao architecture. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 9780824818432. 
  • Tackett, Nicholas (2017), The Origins of the Chinese Nation 
  • Tsien, Tsuen-hsuin (1985), Science and Civilization in China 5 
  • Twitchett, Denis (1994), „The Liao”, The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907–1368, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 43—153, ISBN 0521243319 
  • Whiting, Marvin C. (2002), Imperial Chinese Military History, Writers Club Press 
  • Wright, David (2005), From War to Diplomatic Parity in Eleventh Century China, Brill 
  • Xiong, Victor Cunrui (2000), Sui-Tang Chang'an: A Study in the Urban History of Late Medieval China (Michigan Monographs in Chinese Studies), U OF M CENTER FOR CHINESE STUDIES, ISBN 0892641371 
  • Xiong, Victor Cunrui (2009), Historical Dictionary of Medieval China, United States of America: Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0810860537 
  • Xu, Elina-Qian (2005). Historical development of the pre-dynastic Khitan. Helsinki: University of Helsinki. ISBN 9521004983. 
  • Dupuy, R. Ernest; Dupuy, Trevor N. (1986). The Encyclopedia of Military History from 3500 B.C. to the Present (2nd Revised изд.). New York, NY: Harper & Row, Publishers. ISBN 0-06-011139-9. 

}}

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Династија Љао на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Династија_Љао&oldid=27952676”