Lego

Лего^[1]^[2] је врста играчака која се састоји од малих пластичних делова који се могу међусобно спајати, и на тај начин направити скоро све што се може замислити. Делови се једноставно спајају и раздвајају (не користе се лепак, маказе и слично) што доприноси брзини склапања. Делови су израђени од трајних материјала, тако да играње може да траје годинама. Код Лего коцкица, машта је најбитнија, јер није потребна техничка вештина.^[3]^[4]

Лего коцке су једна од најомиљенијих играчака за децу и одрасле. Лего коцке се користе не само код куће, него и у школама и вртићима за развијање и логику.

Лего коцке су већ одавно престале да буду само играчке, него су и предмет обожавања целог света. Не постоји ни једна земља у Европи, која нема свој Лего фан клуб. Љубитељи Лега са целог света долазе да се сретну и попричају о Лего коцкама.

Историја

Лего група је почела у радионици Оле Кирка Кристијансена (1891–1958), столара из Билунда у Данској, који је почео да прави дрвене играчке 1932. године.^[5]^[6] Године 1934, његова компанија се звала „Лего”, изведено из данске фразе leg godt,^[7]^[8] што значи „добро се играј”.^[9] Године 1947, Лего се проширио и почео да производи пластичне играчке.^[10] Године 1949, Лего је почео да производи, између осталих нових производа, рану верзију сада већ познатих међусобно повезаних коцкица, назвавши их „Аутоматске коцке за везивање“. Ове цигле су биле засноване на Кидикрафтовим семозакључавајућим блоковима, које су патентиране у Уједињеном Краљевству 1939. године^[11] и објављене 1947. Лего је добио узорак Кидикрафт коцкица од добављача машине за бризгање коју су купили.^[12]^[13] Коцке, првобитно произведене од целулозног ацетата,^[14] су биле унапређење традиционалних дрвених блокова који су се могли слагати у то време.^[10]

Мото Лего групе, „само најбоље је довољно добро“^[15] (дан. det bedste er ikke for godt, дословно „најбоље није претерано добро“) настао је 1936. године.^[6] Овај мото, који се и данас користи, креирао је Кристијансен да охрабри своје запослене да никада не штеде на квалитету, вредности у коју је снажно веровао.^[6] До 1951. године пластичне играчке су чиниле половину производње компаније Лего, иако је дански трговачки часопис ЛLegetøjs-Tidende („Време играчки“), који је посетио Лего фабрику у Билунду почетком 1950-их, сматрао да пластика никада неће моћи да замени традиционалне дрвене играчке.^[16] Иако је то било уобичајено мишљење, сматра се да су Лего играчке постале значајан изузетак од несклоности пластици у дечијим играчкама, делом због високих стандарда које је поставио Оле Кирк.^[17]

До 1954, Кристијансенов син, Годтфред, постао је млађи генерални директор Лего групе.^[16] Управо је његов разговор са купцем из иностранства довео до идеје о систему играчака. Годтфред је видео огроман потенцијал у Лего коцкицама да постану систем за креативну игру, али су коцке и даље имале извесних проблема са техничког становишта: њихова способност закључавања је била ограничена и нису биле разноврсне.^[3] Године 1958, развијен је модерни дизајн цигле; било је потребно пет година да се пронађе прави материјал за то, АБС (акрилонитрил бутадиен стирен) полимер.^[13]^[14] Пријава за патент за модерни дизајн Лего коцкица је поднета у Данској 28. јануара 1958. године и у разним другим земљама у наредних неколико година.^[18]^[19]

Ауторска права

Име Лего (LEGO®) је заштићено. Ипак, реч „лего“ је постала синоним за тип играчки које се могу склапати на одређен начин.

Технички подаци

Лего коцке се праве са прецизношћу од 2 микрометра
Лего коцке из 1963. се могу уклапати са данашњим.
У просеку се произведе 600 делова Лего коцкица у секунди.
У августу 2006. су се у продаји нашле и Лего коцке на тему „Сунђер Боб Коцкалоне“

Системи

Однос величине Лего Дупло (већа) и Лего Систем (мања коцкица).

Постоји више различитих система Лего коцкица који се разликују по величини и облику коцкица:

Различите примене Лего коцкица

Брендан Пауел Смит (en:Brendan Powell Smith) направио је, под именом „Завет од цигле“ („The Brick Testament“), низ фотографија приказа из Библије, направљених од Лего коцкица.

Лего фигурице

Лего фигурице настале су за потребу Лего Ситија. Тада је настало правило да фигурице морају бити жуте боје и морају бити срећног израза лица. Али за потребу Лего пирата фигурице су постале љуте, тужне, задовољне. Прве фигурице у боји људске коже настала је за потребе Лего Звездани ратови. Данас постоји само једно правило. Фигурице у Лего темама морају имати жуту кожу (осим у изузецима Лего Дупло и Лего пријатељи), а у филмским темама кожу нормалне боје.

Лего производи

Лего производи се могу делити на Лего теме и филмске теме

Лего теме

Лего Фараонова потрага
Лего Атлантида
Лего Сити
Лего Дино
Лего Пирати
Лего Авантуристи
Лего Нинџаго
Лего Креатор
Лего Архитектура
Лего Пријатељи
Лего Свемир

Фебруара 2024. београдски архитекта Никола Опачић покренуо је на званичној платформи Лего идеје (Lego Ideas) иницијативу да компанија Лего направи своју верзију легендарног киоска К67,^[20] култног „црвеног киоска” из времена СФРЈ.^[21] Опачићев Лего модел овог киоска био је марта 2024. изложен у културном центру „Кула”, на изложби под називом „Киоск Систем К67 – од коцкице до оловке, како је један киоск инспирисао пуно уметника“, на којој је 17 уметника представило своје данашње виђење овог киоска К67.^[22]

Филмске теме

ЛЕГО Продавнице

Компанија Лего има 90 малопродајних објеката (68 у Сједињеним Америчким Државама, 13 у Великој Британији, 9 у Немачкој, 6 у Канади, 2 у Француској, 1 у Аустрији и 1 у Данској). Такође постоји и неколико продавница у Downtown Disney шопинг комплексу у Дизниленду и Вал Март Дизни Резорту као и у Мал оф Америка у Блумингтону, Минесота. 24. новембра 2013 године, Лего малопродајни објекат је отворен у Лими, Перу, у Џокеј Плаза Шопинг Центру. Отварање сваке продавнице се прославља тако што се током читаве недеље прави велика Лего статуа која је већа од човека. Та статуа коју углавном праве деца и главни Лего градитељи, потом буде изложена у новој Лего продавници. У септембру 2014, Лего је отворио малопродајни објекат у Загребу, Хрватска, што га чини првом званичном Лего продавницом у Југоисточној Европи.^[23] Прва Лего продавница у Србији је отворена 14. септембра 2017. у Београду. Друга Лего продавница у Србији је отворена 12. априла 2019. у тржном центру Ушће у Београду.

Референце

^ "LEGO® Brand LEGO Historien" на сајту YouTube
^ „Lego pronunciation: How to pronounce Lego in Danish”. Forvo.
^ ^а ^б „Lego History-About Us”. Lego. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 6. 9. 2015.
^ „How a Lego Works”. How Stuff Works. Архивирано из оригинала 10. 01. 2021. г. Приступљено 6. 9. 2015.
^ Wiencek 1987, стр. 16
^ ^а ^б ^в Lipkowitz 2012
^ „leg — Den Danske Ordbog”. ordnet.dk. Архивирано из оригинала 14. 10. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2021.
^ „godt — Den Danske Ordbog”. ordnet.dk. Архивирано из оригинала 18. 11. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2021.
^ „The Lego Group History”. lego.com. Архивирано из оригинала 19. 5. 2020. г. Приступљено 13. 5. 2020.
^ ^а ^б Wiencek 1987, стр. 45–46
^ „Improvements in toy building blocks, patent GB529580 of 25 November 1940 by Harry Fisher Page of Kiddicraft”. espacenet.com. 17. 7. 2010. Приступљено 17. 7. 2010. ^{[мртва веза]}
^ Glancey, Jonathan (2008-07-28). „Lego: a toy of gentle genius”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-06-29.
^ ^а ^б Wiencek 1987, стр. 68–72
^ ^а ^б Pickering 1999, стр. 15
^ „How we keep your data safe – Customer Service – LEGO.com MY”. www.lego.com. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020.
^ ^а ^б Wiencek 1987, стр. 46–52
^ Lauwaert, M. (2008). "Playing outside the box – on LEGO toys and the changing world of construction play". History & Technology, 24(3), 221–237.
^ „Lego Celebrates 50 Years of Building”. TIME. 28. 1. 2008. Архивирано из оригинала 31. 1. 2008. г. Приступљено 28. 1. 2008.
^ Gesley, Jenny (29. 1. 2018). „60 Years of Lego Building Blocks and Danish Patent Law”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 28. 1. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021.
^ Indijaner (2024-02-01). „Yugoslav Kiosk K67”. ideas.lego.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-05.
^ Gojkov, Stevan (2024-02-05). „Kultni crveni kiosk mogao bi dao oživi kao komplet Lego kocki”. Gradnja. Приступљено 2024-03-05.
^ „Kiosk Sistem K67 – od kockice do olovke, kako je jedan kiosk inspirisao puno umetnika”. Art hub Kula. Приступљено 2024-03-05.
^ „Лего малопродаја у југоисточној Европи”. MojeKockice. 30. 6. 2015. Архивирано из оригинала 11. 03. 2016. г. Приступљено 2. 10. 2014.

Литература

Bagnall, Brian (2002). Core LEGO Mindstorms. Prentice-Hall PTR. ISBN 978-0-13-009364-6.
Bagnall, Brian (2007). Maximum LEGO NXT: Building Robots with Java Brains. Variant Press. ISBN 978-0-9738649-1-5.
Bedford, Allan (2005). The Unofficial LEGO Builder's Guide. San Francisco: No Starch Press. ISBN 978-1-59327-054-4.
Clague, Kevin; Agullo, Miguel; Hassing, Lars C. (2003). LEGO Software Power Tools, With LDraw, MLCad, and LPub. ISBN 978-1-931836-76-0.
Courtney, Tim; Herrera, Ahui; Bliss, Steve (2003). Virtual LEGO: The Official LDraw.org Guide to LDraw Tools for Windows. San Francisco: No Starch Press. ISBN 978-1-886411-94-4.
McKee, Jacob H (2003). Getting Started with LEGO Trains. San Francisco: No Starch Press. ISBN 978-1-59327-006-3.
Ferrari, Mario; Ferrari, Giulio; Hempel, Ralph (2001). Building Robots With LEGO Mindstorms: The Ultimate Tool for Mindstorms Maniacs. Syngress Media. ISBN 978-1-928994-67-1.
Pickering, David (1999). The Ultimate LEGO Book. New York: Dorling Kindersley. ISBN 978-0-7894-4691-6.
Lipkowitz, Daniel (2012). The LEGO Book. London: Dorling Kindersley. ISBN 978-1-4093-7660-6.
Wiencek, Henry (1987). The World of LEGO Toys. New York: Harry N. Abrams, Inc., Publishers. ISBN 978-0-8109-2362-1.
Pilegaard, Ulrik; Dooley, Mike (2007). Forbidden LEGO. San Francisco: No Starch Press. ISBN 978-1-59327-137-4.
May, James (2009). James May's Toy Stories. London: Conway. ISBN 978-1-84486-107-1.
Willy Horn Hansen (1982). 50 Years of Play. The Lego Group.
„Celebrating 80 Years of LEGO | Smart News | Smithsonian Magazine”.
„About Us – TimeLine 1932–1939”. LEGO.com. Архивирано из оригинала 24. 10. 2010. г.
Jim Hughes (n.d). „Brick Fetish”. Jim Hughes. Приступљено 13. 2. 2013.
„A History of Hilary 'Harry' Fisher Page, his life's work and Kiddicraft”. Chas Saunter & hilarypagetoys.com. 13. 7. 2008. Приступљено 13. 2. 2013.
Jim Hughes (1. 3. 2005). „The Automatic Binding Brick”. Cincinnati: Jim Hughes &Isodomos.com. Архивирано из оригинала 10. 2. 2012. г. Приступљено 12. 3. 2013.
„photo of Page's Automatic Binding Brick”. Chas Saunter & hilarypagetoys.com. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 25. 7. 2014.
„Toy building brick”.
Leo Cendrowicz (28. 1. 2008). „Lego Celebrates 50 Years of Building”. TIME. Приступљено 5. 11. 2015.

Спољашње везе

[1] "LEGO® Brand LEGO Historien" на сајту YouTube

[2] „Lego pronunciation: How to pronounce Lego in Danish”. Forvo.

[Lego_History-About_Us-3] а ^б „Lego History-About Us”. Lego. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 6. 9. 2015.

[4] „How a Lego Works”. How Stuff Works. Архивирано из оригинала 10. 01. 2021. г. Приступљено 6. 9. 2015.

[5] Wiencek 1987, стр. 16

[LEGObook-6] а ^б ^в Lipkowitz 2012

[7] „leg — Den Danske Ordbog”. ordnet.dk. Архивирано из оригинала 14. 10. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2021.

[8] „godt — Den Danske Ordbog”. ordnet.dk. Архивирано из оригинала 18. 11. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2021.

[lego-group-history-9] „The Lego Group History”. lego.com. Архивирано из оригинала 19. 5. 2020. г. Приступљено 13. 5. 2020.

[Wiencek45-46-10] а ^б Wiencek 1987, стр. 45–46

[11] „Improvements in toy building blocks, patent GB529580 of 25 November 1940 by Harry Fisher Page of Kiddicraft”. espacenet.com. 17. 7. 2010. Приступљено 17. 7. 2010. ^{[мртва веза]}

[12] Glancey, Jonathan (2008-07-28). „Lego: a toy of gentle genius”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-06-29.

[Wiencek68-72-13] а ^б Wiencek 1987, стр. 68–72

[Pickering15-14] а ^б Pickering 1999, стр. 15

[15] „How we keep your data safe – Customer Service – LEGO.com MY”. www.lego.com. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020.

[Wiencek46-52-16] а ^б Wiencek 1987, стр. 46–52

[17] Lauwaert, M. (2008). "Playing outside the box – on LEGO toys and the changing world of construction play". History & Technology, 24(3), 221–237.

[Time50Years-18] „Lego Celebrates 50 Years of Building”. TIME. 28. 1. 2008. Архивирано из оригинала 31. 1. 2008. г. Приступљено 28. 1. 2008.

[19] Gesley, Jenny (29. 1. 2018). „60 Years of Lego Building Blocks and Danish Patent Law”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 28. 1. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021.

[20] Indijaner (2024-02-01). „Yugoslav Kiosk K67”. ideas.lego.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-05.

[:2-21] Gojkov, Stevan (2024-02-05). „Kultni crveni kiosk mogao bi dao oživi kao komplet Lego kocki”. Gradnja. Приступљено 2024-03-05.

[22] „Kiosk Sistem K67 – od kockice do olovke, kako je jedan kiosk inspirisao puno umetnika”. Art hub Kula. Приступљено 2024-03-05.

[23] „Лего малопродаја у југоисточној Европи”. MojeKockice. 30. 6. 2015. Архивирано из оригинала 11. 03. 2016. г. Приступљено 2. 10. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

Нормативна контрола
Државне	Израел Сједињене Државе Чешка
Уметничке	MusicBrainz
Остале	Енциклопедија Британика