Лаванда
Lavandula angustifolia | |
---|---|
Lavandula angustifolia | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | L. angustifolia
|
Биномно име | |
Lavandula angustifolia Mill.
|
Лаванда или лавандула, деспик, женски деспик (лат. Lavandula angustifolia) је биљка из породице уснатица (Lamiaceae).
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Расте као низак жбун висине 50-80 цм. Стабљике су многобројне, длакаве и четвороугаоне. Листови су линеарно-шиљасти, седећи (без лисних дршки) и наспрамно су распоређени. Цветови су ситни и сакупљени у класолике цвасти и јако лепе љубичасте боје због чега се гаји и као украсна биљка. Цветови као и читава биљка су изузетно пријатно миришљави. Због дуготрајног и јединственог мириса лаванда је данас у домаћинству једна од највише употребљаваних ароматичних биљака.
Употреба
[уреди | уреди извор]У Србији лаванда[1]није аутохтона врста па се често гаји као лековита и декоративна биљка, поготово успешно у Сићевачкој клисури.
Од лавандуле се као дрога користи осушен цвет и етарско уље које преписује наша фармакопеја. Цвет се бере пре него што биљка процвета, а етарско уље се добија дестилацијом воденом паром из свеже биљке.
Осушени цвет се може користити као чај код поремећаја расположења, замора, несанице, лошег варења - надимања и грчева. Осушен цвет и гранчице се врло успешно користе у купкама (20-100 г на 20л воде) као и инсектицид - у ормарима са рубљем одбијају мољце.
За спољну употребу користи се етарско уље код поремећаја периферне циркулације па се додаје препаратима који се утрљавају у кожу. Од етарског уља лаванде припремају се препарати који се користе као заштита од уједа комараца било да се употребљавају у специјалним лампама или наносе директно на кожу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Lavanda. Vodič za početnike. - Balavander Cosmetics” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-27.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.