Labud X-1
| Položaj na nebu Epoha J2000 Ravnodnevnica J2000 | |
|---|---|
| Sazvežđe | Labud |
| Rektascenzija | 19h 58m 21.67595s[1] |
| Deklinacija | 35° 12′ 05.7783″[1] |
| Prividna magnituda (V) | 8.95[2] |
| Karakteristike | |
| Spektralni tip | O9.7Iab[2] |
| U−B indeks boja | −0.30[3] |
| B−V indeks boja | 0.81[3] |
| Varijabilni tip | Elipsoidna promenljiva |
| Astrometrija | |
| Radijalna brzina (Rv) | −13[2] km/s |
| Sopstveno kretanje (μ) | RA: −3.37[1] mas/g Dek.: −7.15[1] mas/g |
| Paralaksa (π) | 0.539 ± 0.033[4] mas |
| Rastojanje | 6.100 ± 400 ly (1.900 ± 100 ps) |
| Apsolutna magnituda (MV) | −6,5±0,2[5] |
| Detalji | |
| Masa | 14–16[6] M☉ |
| Poluprečnik | 20–22[7] R☉ |
| Luminoznost | 3–4×105[7] L☉ |
| Površinska gravitacija (log g) | 3,31±0,07[8] cgs |
| Temperatura | 31000[9] K |
| Rotacija | svakih 5.6 dana |
| Starost | 5[10] Myr |
| Druge oznake | |
| Referentne baze podataka | |
| SIMBAD | data |
Labud X-1 (skraćeno Cyg X-1)[11] je galaktički izvor rendgenskih zraka u sazvežđu Labud i prvi takav izvor koji je široko prihvaćen kao crna rupa.[12][13] Otkriven je 1964. godine tokom leta rakete i jedan je od najjačih izvora rendgenskih zraka koji se vidi sa Zemlje, proizvodeći vršnu gustinu rendgenskog fluksa od 2,3×10−23 Wm−2 Hz−1 (2,3×103 Janski).[14][15] On ostaje među najviše izučavanim astronomskim objektima u svojoj klasi. Procenjuje da ovaj kompaktni objekat ima masu koja je oko 14,8 puta veća od mase Sunca,[6] i pokazano je da je previše mali da bi mogao biti bilo koja poznata vrsta normalne zvezde ili neki drugi verovatni objekat osim crne rupe.[16] Ako je tako, radijus njegovog horizonta događaja ima 300 km „kao gornju granicu linearne dimenzije izvorne regije” povremenih rendgenskih rafala koji traju samo oko 1 ms.[17]
Labud X-1 pripada rendgenskom binarnom sistemu velike mase, smeštenom oko 6.070 svetlosnih godina od Sunca, koji uključuje plavu supergigantsku promenljivu zvezdu označenu HDE 226868[18] koja orbitira na oko 0,2 AU, ili 20% rastojanja od Zemlje do Sunca. Zvezdani vetar od zvezde pruža materijal za akrecioni disk oko izvora rendgenskih zraka.[19] Materija u unutrašnjem disku zagreva se na milione stepeni, stvarajući uočene X-zrake.[20][21] Par mlazeva, smeštenih okomito na disk, prenose deo energije padajućeg materijala u međuzvezdni prostor.[22]
Ovaj sistem može pripadati zvezdanoj asocijaciji zvanoj Labud OB3, što bi značilo da je Labud X-1 zvezda koja je oko pet miliona godina stara i da je formiran od predačke zvezde koja je imala više od 40 solarnih masa. Veći deo mase zvezde se osuo, najverovatnije kao zvezdani vetar. Da je ova zvezda tada eksplodirala kao supernova, rezultirajuća sila bi najverovatnije izbacila ostatak iz sistema. Stoga je zvezda umesto toga kolapsirala direktno u crnu rupu. [10]
Labud S-1 bio je bio predmet prijateljske naučne opklade između fizičara Stivena Hokinga i Kipa Torna 1974. godine, pri čemu se Hoking kladio da to nije crna rupa. On je priznao gubitak opklade 1990. godine, nakon što su opservacioni podaci pružili potporu tvrdnji da uistinu postoji crna rupa u tom sistemu. Ovoj hipotezi nedostaju direktni empirijski dokazi, ali je generalno prihvaćena iz indirektnih dokaza.[23]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д van Leeuwen, F. (novembar 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, arXiv:0708.1752
, doi:10.1051/0004-6361:20078357
- ^ а б в г Staff (3. 3. 2003), V* V1357 Cyg -- High Mass X-ray Binary, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Приступљено 3. 3. 2008
- ^ а б Bregman, J.; et al. (1973), „Colors, magnitudes, spectral types and distances for stars in the field of the X-ray source Cyg X-1”, Lick Observatory Bulletin, 647: 1, Bibcode:1973LicOB..24....1B
- ^ Reid, Mark J.; et al. (decembar 2011), „The Trigonometric Parallax of Cygnus X-1”, The Astrophysical Journal, 742 (2): 83, Bibcode:2011ApJ...742...83R, arXiv:1106.3688 , doi:10.1088/0004-637X/742/2/83
- ^ Ninkov, Z.; Walker, G. A. H.; Yang, S. (1987), „The primary orbit and the absorption lines of HDE 226868 (Cygnus X-1)”, Astrophysical Journal, 321: 425—437, Bibcode:1987ApJ...321..425N, doi:10.1086/165641, Архивирано из оригинала 22. 9. 2017. г., Приступљено 4. 11. 2018
- ^ а б Orosz, Jerome (1. 12. 2011), „The Mass of the Black Hole In Cygnux X-1”, The Astrophysical Journal, 742 (2): 84, Bibcode:2011ApJ...742...84O, arXiv:1106.3689 , doi:10.1088/0004-637X/742/2/84
- ^ а б Ziółkowski, J. (2005), „Evolutionary constraints on the masses of the components of HDE 226868/Cyg X-1 binary system”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 358 (3): 851—859, Bibcode:2005MNRAS.358..851Z, arXiv:astro-ph/0501102 , doi:10.1111/j.1365-2966.2005.08796.x Note: for radius and luminosity, see Table 1 with d=2 kpc.
- ^ Hadrava, Petr (septembar 15—21, 2007), „Optical spectroscopy of Cyg X-1”, Proceedings of RAGtime 8/9: Workshops on Black Holes and Neutron Stars, Opava, Czech Republic: 71, Bibcode:2007ragt.meet...71H, arXiv:0710.0758 Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Staff (10. 6. 2003), Integral's view of Cygnus X-1, ESA, Приступљено 20. 3. 2008
- ^ а б Mirabel, I. Félix; Rodrigues, Irapuan (2003), „Formation of a Black Hole in the Dark”, Science, 300 (5622): 1119—1120, Bibcode:2003Sci...300.1119M, PMID 12714674, arXiv:astro-ph/0305205 , doi:10.1126/science.1083451
- ^ Bowyer, S.; et al. (1965), „Cosmic X-ray Sources”, Science, 147 (3656): 394—398, Bibcode:1965Sci...147..394B, PMID 17832788, doi:10.1126/science.147.3656.394
- ^ Staff (5. 11. 2004), Observations: Seeing in X-ray wavelengths, ESA, Приступљено 12. 8. 2008
- ^ Glister, Paul (2011), "Cygnus X-1: A Black Hole Confirmed." Centauri Dreams: Imagining and Planning Interstellar Exploration, 2011-11-29. Accessed 2016-09-16.
- ^ Lewin, Walter; Van Der Klis, Michiel (2006), Compact Stellar X-ray Sources, Cambridge University Press, стр. 159, ISBN 0-521-82659-4
- ^ „2010 X-Ray Sources”, The Astronomical Almanac, U.S. Naval Observatory, Архивирано из оригинала 28. 03. 2010. г., Приступљено 4. 8. 2009 gives a range of 235–1320 μJy at energies of 2–10 kEv, where a Jansky (Jy) is 10−26 Wm−2 Hz−1
- ^ The Illustrated Encyclopedia of the Universe. New York, NY: Watson-Guptill. 2001. стр. 175. ISBN 978-0-8230-2512-1.
- ^ Harko, T. (28. 6. 2006), Black Holes, University of Hong Kong, Архивирано из оригинала 10. 2. 2009. г., Приступљено 28. 3. 2008
- ^ Ziolkowski, Janusz (2014). „Masses of the components of the HDE 226868/Cyg X-1 binary system”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. 440: L61. Bibcode:2014MNRAS.440L..61Z. arXiv:1401.1035 . doi:10.1093/mnrasl/slu002.
- ^ Gies, D. R.; Bolton, C. T. (1986), „The optical spectrum of HDE 226868 = Cygnus X-1. II — Spectrophotometry and mass estimates”, The Astrophysical Journal, 304: 371—393, Bibcode:1986ApJ...304..371G, doi:10.1086/164171
- ^ Nayakshin, Sergei; Dove, James B. (3. 11. 1998), „X-rays From Magnetic Flares In Cygnus X-1: The Role Of A Transition Layer”, arXiv:astro-ph/9811059
- ^ Young, A. J.; et al. (2001), „A Complete Relativistic Ionized Accretion Disc in Cygnus X-1”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 325 (3): 1045—1052, Bibcode:2001MNRAS.325.1045Y, arXiv:astro-ph/0103214 , doi:10.1046/j.1365-8711.2001.04498.x
- ^ Gallo, Elena; Fender, Rob (2005), „Accretion modes and jet production in black hole X-ray binaries”, Memorie della Società Astronomica Italiana, 76: 600—607, Bibcode:2005MmSAI..76..600G, arXiv:astro-ph/0509172
- ^ Staff (27. 2. 2004), Galaxy Entree or Main Course?, Swinburne University, Приступљено 31. 3. 2008
Literatura
[уреди | уреди извор]- Miller, J. M.; et al. (2005), „Revealing the Focused Companion Wind in Cygnus X-1 with Chandra”, The Astrophysical Journal, 620 (1): 398—404, Bibcode:2005ApJ...620..398M, arXiv:astro-ph/0208463 , doi:10.1086/426701
- Vrtilek, Saeqa D.; Hunacek, A.; Boroson, B. S. (2006), „X-Ray Ionization Effects on the Stellar Wind of Cygnus X-1”, Bulletin of the American Astronomical Society, 38: 334, Bibcode:2006HEAD....9.0131V
- Pooley, G. G.; Fender, R. P.; Brocksopp, C. (1999), „Orbital modulation and longer-term variability in the radio emission from Cygnus X-1”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 302 (1): L1—L5, Bibcode:1999MNRAS.302L...1P, arXiv:astro-ph/9809305 , doi:10.1046/j.1365-8711.1999.02225.x
- Gies, D. R.; et al. (2003), „Wind Accretion and State Transitions in Cygnus X-1”, The Astrophysical Journal, 583 (1): 424—436, Bibcode:2003ApJ...583..424G, arXiv:astro-ph/0206253 , doi:10.1086/345345
- Margon, Bruce; Bowyer, Stuart; Stone, Remington P. S. (1973), „On the Distance to Cygnus X-1”, The Astrophysical Journal, 185 (2): L113—L116, Bibcode:1973ApJ...185L.113M, doi:10.1086/181333
- Interstellar Reddening, Swinburne University of Technology, Приступљено 10. 8. 2006
- Kaler, Jim, Cygnus X-1, University of Illinois, Приступљено 19. 3. 2008
- Hawking, Stephen (1988), A Brief History of Time, Bantam Books, ISBN 0-553-05340-X
- Hawking, Stephen (1998), A Brief History of Time (Updated and Expanded Tenth Anniversary изд.), Bantam Doubleday Dell Publishing Group, ISBN 0-553-38016-8
- Thorne, Kip (1994), Black Holes and Time Warps: Einstein's Outrageous Legacy, W. W. Norton & Company, ISBN 0-393-31276-3
- Iorio, Lorenzo (2008), „On the orbital and physical parameters of the HDE 226868/Cygnus X-1 binary system”, Astrophysics and Space Science, 315 (1–4): 335—340, Bibcode:2008Ap&SS.315..335I, arXiv:0707.3525 , doi:10.1007/s10509-008-9839-y
- Gou, Lijun; et al. (9. 11. 2011), „The Extreme Spin of the Black Hole in Cygnus X-1”, The Astrophysical Journal, American Astronomical Society, 742 (85): 85, Bibcode:2011ApJ...742...85G, arXiv:1106.3690 , doi:10.1088/0004-637X/742/2/85
Dodatna literatura
[уреди | уреди извор]- Parker, M. L.; Tomsick, J. A.; Miller, J. M.; Yamaoka, K.; Lohfink, A.; Nowak, M.; Fabian, A. C.; Alston, W. N.; Boggs, S. E.; Christensen, F. E.; Craig, W. W.; Fürst, F.; Gandhi, P.; Grefenstette, B. W.; Grinberg, V.; Hailey, C. J.; Harrison, F. A.; Kara, E.; King, A. L.; Stern, D.; Walton, D. J.; Wilms, J.; Zhang, W. W. (2015). „NuSTAR and Suzaku observations of the hard state in Cygnus X-1: locating the inner accretion disk”. The Astrophysical Journal. 808 (1): 9. Bibcode:2015ApJ...808....9P. S2CID 14610219. arXiv:abs/1506.00007 Проверите вредност параметра
|arxiv=(помоћ). doi:10.1088/0004-637X/808/1/9.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Staff (10. 6. 2005). „Artist's impression of Cygnus X-1”. ESA. Приступљено 24. 3. 2008.
- Staff (1. 4. 1996). „Cygnus X-1, the black hole”. Astronomical Observatory of the Jagiellonian University. Приступљено 24. 3. 2008.
- Cyrmon, W.; et al. (18. 12. 2002). „Black Hole in Cygnus”. ESA. Архивирано из оригинала 15. 09. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2008.
- Nemiroff, R.; Bonnell, J., ур. (8. 6. 2009). 209.html „Possible Jet Blown Shells Near Microquasar Cygnus X-1” Проверите вредност параметра
|url=(помоћ). Astronomy Picture of the Day. NASA. Приступљено 8. 6. 2009. - See Cyg X-1 (an optical view) in WorldWide Telescope
- Labud X-1 на WikiSky: DSS2, SDSS, GALEX, IRAS, Hydrogen α, X-Ray, Astrophoto, Sky Map, Чланци и слике
- Cygnus X-1 at Constellation Guide
- NuSTAR's First View of High-Energy X-ray Universe NASA/JPL-Caltech June 28, 2012