Entoprocta

Entoprocta
Barentsia discreta
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Надтип:	Lophotrochozoa
Тип:	Entoprocta Nitsche, 1869
фамилије
Barentsiidae (Urnatellidae) Loxokalypodidae Loxosomatidae Pedicellinidae

Entoprocta је тип ситних бескичмењака који живе причвршћени за морско дно (само су две врсте слатководне). Припадају групи лофотрохозоа и сродне су морским маховинама. Могу да буду појединачне јединке или у виду колоније. Према телесној дупљи припадају псеудоцеломатима.

Тело им је једноставне грађе и на први поглед веома слично хидрозоама јер се састоји од:

• каликса (calix) у чијем се средишњем удубљењу налазе се и усни и анални отвор; удубљење је окружено са 6-36 тентакула;
• дршке којом је каликс причвршћен за подлогу.

На тентакулама се налазе трепље (цилије) што представља разлику између њих и хидрозоа. Цилије служе за исхрану тако што се њиховим покретима ситне честице хране допремају до усног отвора. Црево је у облику латиничног слова U. Црево нема мишиће већ радом трепљи ћелија цревног епитела се храна потискује кроз њега. излучивање обављају протонефридијама.

Нервни систем је врпчаст и саастоји се од једне дворежњевите ганглије од које радијално полазе врпце за све делове тела. Од чула су најбоље развијени тактилни органи којих има највише на тентакулама. Респираторни и крвни систем немају.

Размножавају се на два начина:

• бесполно, пупљењем
• полно, стварањем гамета; из оплођеног јајета се развија трепљаста ларва која после перида пливања, пада на дно, причврсти се и размножава пупљењем било каликса било дршке.

Класификација

Тип ентортокта дели се на четири породице:

1. Loxosomatidae, чији представници живе у заједници, као коменсали, најчешће са многочекињастим црвима; најпознатији род је Loxosoma (живи као солитарни организам);

2. Pedicellinidae чије су све врсте колонијални организми; представник је Pedicellina;

3. Barentsiidae (Urnatellidae) су слатководне врсте;

4. Loxokalypodidae

Литература

• Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
• Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
• Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
• Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц — Хабдија, Б: Бескраљешњаци — билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
• Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
• Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 — структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
• Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
• Библиотека Планета Земља и живот на њој: Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.

Спољашње везе

• Bionet škola
• Information on Entoprocta from earthlife.net