Пређи на садржај

Hidron (hemija)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Hydron (chemistry))
Hidron
Nazivi
Sistemski IUPAC naziv
Hidron[1] (supstitutivno)
Hidrogen(1 )[1] (aditivno)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
KEGG[2]
  • [H ]
Svojstva
H
Molarna masa 1,00794 g mol-1
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 108.95 J K-1 mol-1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

U hemiji, hidron je generalno ime za katjonsku formu atomskog vodonika H , što je najčešće "proton". Hidron obuhvata katjone vodonika nezavisno od njihove izotopske kompozicije. On je kolektivni naziv za: protone (1H ), deuterone (2H ili D ), i tritone(3H or T ). Za razliku od drugih jona, hidron sadrži samo atomsko jezgro.

Hidron (kompletno slobodno ili ogoljeno atomsko jezgro vodonika) je suviše reaktivno da bi se javilo u većini tečnosti. Slobodni hidron bi reagovao sa molekulima tečnosti da formira kompleksnije katjone. Primeri su hidronijum jon u na vodi baziranim kiselinama, i H2SbF6 , nestabilni katjon fluoroantimonske kiseline, najjače superkiseline. Iz tog razloga, u takvim tečnostima hidroni se kreću difuzijom putem kontakta od jednog kompleksnog katjona do drugog, putem Grotusovog mehanizma.[5]

  1. ^ а б „hydron (CHEBI:15378)”. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute. 
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Computer modeling of proton-hopping in superacids. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]