Hidron (hemija)
Nazivi | |
---|---|
Sistemski IUPAC naziv | |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
KEGG[2] | |
| |
Svojstva | |
H | |
Molarna masa | 1,00794 g mol-1 |
Termohemija | |
Standardna molarna entropija S |
108.95 J K-1 mol-1 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Reference infokutije | |
U hemiji, hidron je generalno ime za katjonsku formu atomskog vodonika H , što je najčešće "proton". Hidron obuhvata katjone vodonika nezavisno od njihove izotopske kompozicije. On je kolektivni naziv za: protone (1H ), deuterone (2H ili D ), i tritone(3H or T ). Za razliku od drugih jona, hidron sadrži samo atomsko jezgro.
Hidron (kompletno slobodno ili ogoljeno atomsko jezgro vodonika) je suviše reaktivno da bi se javilo u većini tečnosti. Slobodni hidron bi reagovao sa molekulima tečnosti da formira kompleksnije katjone. Primeri su hidronijum jon u na vodi baziranim kiselinama, i H2SbF6 , nestabilni katjon fluoroantimonske kiseline, najjače superkiseline. Iz tog razloga, u takvim tečnostima hidroni se kreću difuzijom putem kontakta od jednog kompleksnog katjona do drugog, putem Grotusovog mehanizma.[5]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б „hydron (CHEBI:15378)”. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Computer modeling of proton-hopping in superacids. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)