Пређи на садржај

Hidrazin

С Википедије, слободне енциклопедије
Hidrazin
Skeletal formula of hydrazine with all explicit hydrogens added
Skeletal formula of hydrazine with all explicit hydrogens added
Spacefill model of hydrazine
Spacefill model of hydrazine
Stereo, skeletal formula of hydrazine with all explicit hydrogens added
Stereo, skeletal formula of hydrazine with all explicit hydrogens added
Ball and stick model of hydrazine
Ball and stick model of hydrazine

Hydrazine hydrate
Nazivi
Sistemski IUPAC naziv
Hidrazin[2]
Drugi nazivi
Diamin[1]
Diazan[2]
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B00770
Bajlštajn 878137
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.560
EC broj 206-114-9
Gmelin Referenca 190
KEGG[3]
MeSH Hydrazine
RTECS MU7175000
UNII
UN broj 2029
  • NN
Svojstva
N
2H
4
Molarna masa 32,0452 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 1,021 g cm−3
Tačka topljenja 2 °C; 35 °F; 275 K
Tačka ključanja 114 °C; 237 °F; 387 K
log P 0,67
Napon pare 1 kP (na 30,7°C)
Kiselost (pKa) 8,10[6]
Baznost (pKb) 5,90
Indeks refrakcije (nD) 1,46044 (na 22°C)
Viskoznost 0,876 cP
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Trougano piramidalni na N
Dipolni moment 1,85 D[7]
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 121,52 J K−1 mol−1
50,63 kJ mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0281
GHS grafikoni The flame pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The corrosion pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The skull-and-crossbones pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The health hazard pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The environment pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)
GHS signalna reč Opasnost
H226, H301, H311, H314, H317, H331, H350, H410
P201, P261, P273, P280, P301 310, P305 351 338
Very Toxic T Dangerous for the Environment (Nature) N[8]
R-oznake R45, R10, R23/24/25, R34, R43, R50/53
S-oznake S53, S45, S60, S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 4: Very short exposure could cause death or major residual injury. E.g., VX gasReactivity code 3: Capable of detonation or explosive decomposition but requires a strong initiating source, must be heated under confinement before initiation, reacts explosively with water, or will detonate if severely shocked. E.g., fluorineSpecial hazards (white): no code
4
4
3
Tačka paljenja 52 °C (126 °F; 325 K)
24 to 270 °C (75 to 518 °F; 297 to 543 K)
Eksplozivni limiti 1.8–99.99%
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
 59–60 mg/kg (oralno u pacovima, miševima)[10]
LC50 (LC50)
 260 ppm (pacov, 4 hr)
630 ppm (pacov, 1 hr)
570 ppm (pacov, 4 hr)
252 ppm (miš, 4 hr)[11]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
 TWA 1 ppm (1.3 mg/m3) [koža][9]
REL (preporučeno)
 Ca C 0.03 ppm (0.04 mg/m3) [2-sata][9]
IDLH (neposredna opasnost)
 Ca [50 ppm][9]
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
 Amonijak

Difosfan
Tetrafluorohidrazin

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Hidrazin (diazan) neorgansko jedinjenje je sa formulom N2H4. On je bezbojna zapaljiva tečnost sa mirisom sličnom amonijaku. Hidrazin je veoma toksičan i veoma je nestabilan, osim ako se njime rukuje u rastvoru. Godine 2002. je proizvedeno oko 260.000 tona.[12] Hidrazin se uglavnom koristi kao agens za formiranje pene u pripremi polimernih pena, a nalazi i znatnu primenu kao prekurzor za polimerizacione katalizatore i lekove. Osim toga, hidrazin se koristi u raznim raketnim gorivima i za pripremu gasnih prekurzora koji se koriste u vazdušnim jastucima. Hidrazin se koristi u nuklearnim i konvencionalnim električnim centralama u sistemima vodene pare kao sakupljač kiseonika, kojim se kontrolišu koncentracije rastvorenog kiseonika radi redukovanja korozije.

Molekulska struktura i osobine

[уреди | уреди извор]

Hidrazin formira monohidrat koji ima veću gustinu (1,032 g/cm3) od anhidratnog materijala.

Hidrazin se može formirati iz dva molekula amonijaka uklanjanjem jednog vodonika po molekulu. Svaka H2N-N podjedinica je piramidalnog oblika. N-N rastojanje je 1,45 Å (145 pm), i molekul poprima gauche konformaciju.[13] Rotaciona barijera dva puta veća od etana. Ova strukturna svojstva su slična gasovitom vodonik peroksidu, koji poprima zakrivljenu antiklinalnu konformaciju, i takođe ima jaku rotacionu barijeru.

Hidrazin ima bazna (alkalna) hemijska svojstva, slična amonijaku:

N2H4 H2O → [N2H5] OH−

sa vrednostima:[14]

Kb = 1,3 x 10−6
pKa = 8,1

(za amonijak Kb = 1,78 x 10−5)

Hidrazin se teško deprotonuje:[15]

[N2H5] H2O → [N2H6]2 OH− Kb = 8.4 x 10−16

Toplota sagorevanja hidrazina u kiseoniku (vazduhu) je 194,1 x 105 J/kg (9345 BTU/lb).[16]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „NIOSH Guide - Hydrazine”. Centers for Disease Control. Приступљено 16. 8. 2012. 
  2. ^ а б „hydrazine - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
  3. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  4. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  5. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  6. ^ Hall, H.K., J. Am. Chem. Soc., 1957, 79, 5441.
  7. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  8. ^ „Hydrazine safety data sheet”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2014. г. Приступљено 15. 10. 2013. 
  9. ^ а б в NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0329
  10. ^ Martel, B.; Cassidy, K. (2004). Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Butterworth–Heinemann. стр. 361. ISBN 1-903996-65-1. 
  11. ^ „Hydrazine”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  12. ^ Jean-Pierre Schirmann, Paul Bourdauducq "Hydrazine" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2002. . doi:10.1002/14356007.a13_177.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  13. ^ Miessler, Gary L. and Tarr, Donald A. Inorganic Chemistry, Third Edition Pearson Prentice Hall . . 2004. ISBN 978-0-13-035471-6.
  14. ^ Handbook of Chemistry and Physics", 83rd edition, CRC Press, 2002
  15. ^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.
  16. ^ Chemical Hazard Properties Table at NOAA.gov

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Martel, B.; Cassidy, K. (2004). Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Butterworth–Heinemann. стр. 361. ISBN 978-1-903996-65-2. 

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hidrazin&oldid=27751798”