Пређи на садржај

Hemodinamski monitoring

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Hemodinamski monitoring je procena funkcije kardiovaskularnog sistema i usklađenosti minutnog volumena srca sa metaboličkim potrebama organizma, kao i prepoznavanje komponenti hemodinamskog profila na koji se može terapijski delovati tokom lečenja. U tom smislu napredni hemodinamički nadzor preporučuje se u složenim situacijama ili u bolesnika sa šokom koji ne reaguju na početnu reanimaciju tečnosti. U ponudi je širok izbor tehnika koje se kreću u rasponu od invazivnih do manje invazivnih, pa čak i neinvazivnih. Ove tehnike mogu biti kalibrirane ili nekalibrirane.[1] Međutim prilikom korišćenja hemodinamskog monitoringa važno je shvatiti značaj interpretacije dobijenih podataka i razumeti ograničenja svakog odabranog monitora.[2][3]

Nijedan monitoring, bez obzira kako precizan i siguran, neće poboljšati ishod lečenja bolesnika, ukoliko ne dovodi do primene terapije koja sama po sebi poboljšava ishod.[4]

Osnovne informacije

[уреди | уреди извор]
Monitoring

Monitoring podrazumeva kontinuirano praćenje vitalnih funkcija bolesnika, a u širem smislu, sagledavanje i praćenje stanja bolesnika (klinički, biohemijski, imunološki, radiološki i drugi monitoring) i održavanje homeostze, a zasniva se na kliničkom praćenju bolesnika i primeni različitih aparata.

Održavanje homeostaze

Održavanje homeostaze organizma ima za cilj uočavanje promena stanja bolesnika i donošenje odluke o dijagnostičkim i terapijskim postupcima)

Ciljevi monitoringa

Glavni ciljevi monitoringa su:

  • Procena funkcije kardiovaskularnog sistema
  • Usklađenost CO sa metaboličkim potrebama tkiva i organa
  • Prepoznavanje komponenti hemodinamskog profila na koje se može terapijski delovati.
Osnovni principi
  • Najmanje invazivan - može da pruži dovoljno informacija.
  • Kontinuirani monitoring je bolji od intermitentnog.
  • Aktivno lečenje je bolje od reaktivnog.
  • Interpretacija podataka mora biti pravilna.

Značaj

[уреди | уреди извор]

Pacijenti koji su kritično bolesni često su hemodinamički nestabilni (ili im preti opasnost da postanu nestabilni) zbog hipovolemije, srčane disfunkcije ili promena vazomotorne funkcije, što dovodi do disfunkcije organa, pogoršanja i/ili zastoja više organa i na kraju smrti.

Hemodinamičkim nadzorom želi se usmeriti lečenje na sprijećavanje ili lečenje otkaza funkcija organa i poboljšanja konačnog ishoda pacijenata.

Terapeutske mere mogu uključivati primenu tečnosti, vazopresora ili inotropnih sredstva. I faze oživljavanja i faze ponovnog oživljavanja mogu se voditi pomoću hemodinamičkog praćenja. Sam nadzor nad tim uključuje nekoliko različitih tehnika,koje imaju svojih prednosti i nedostaka, i mogu se kretati od invazivnih do manje invazivnih ili čak i neinvazivnih tehnika, kalibriranih ili neklibriranih.

Vrste monitoringa

[уреди | уреди извор]

1. Klinički monitoring - procena bolesnikovog stanja na osnovu kliničkog iskusta;

2. Fizički monitoring - bazira se na fizičkim ili fizičko-hemijskim parametrima (aparati);

3. Hemijski monitoring - praćenje biohemijskih parametara (zbog tehničkih ograničenosti uobičajeno “kasni” u odnosu na klinički i fizički monitoring)

4. Monitoring prema sistemu organa — može biti monitoring KVS-a koji se izjednačava sa hemodinamskim monitoringom, monitoring respiratornog sistema, monitoring CNS-a...

5. Monitoring prema invazivnosti — može biti invazivni, semiinvazivni ili neinvazivni monitoring. Invazivni monitoring nosi sa sobom rizik od komplikacija za pacijente, i pre primene zahteva procenu koristi svake od metoda u odnosu na postojeći rizik od komplikacija.[5]

Hemodinamski monitori i parametri koji se njima prate.[6]

[уреди | уреди извор]
Vrsta monitoringa Parametri koji se prate Slika
Neinvazivni monitoring
Invazivni monitoring
  • Arterijski kateter: sistolni, dijastolni i srednji arterijski pritisak, pulsni pritisak, arterijske gasne analize,
  • Centralni venski kateter: centralni venski pritisak (CVP), analiza talasa centralnog venskog pritiska, saturacija kiseonikom centralne venske krvi (ScvO2), parcijalni pritisak ugljen-dioksida u centralnoj venskoj krvi (PcvCO2)
  • Analiza krivulje arterijskog talasa: udarni volumen, minutni volimen, varijacija pulsnog pritiska (PPV) i varijacija udarnog volumena (SVV), varijacija sistolnog pritiska (SPV)
  • Termodilucioni neinvazivni parametri: udarni volumen, minutni volumen, intratorakalni volumen krvi, globalni end-dijastolni volumen (GEDV), isporuka kiseonika perifernim tkivima (DO2)
  • Plućni arterijski kateter: sistolni, dijastolni i srednji plućni pritisak, plućni okluzivni (wedge) pritisak,analiza krive
  • Saturacija kiseonikom mešane venske krvi (SvO2), parcijalni pritisak ugljen-dioksida u mešanoj venskoj krvi (PvCO2), termodilucioni minutni volumen (kontinuirani i intermitentni), udarni volumen (SV), ejekciona frakcija desne komore, volumen krvi na kraju dijastole u desnoj komori
  • Ezofagealni dopler monitoring: udarni volumen, ugljen dioksid CO2, varijacija udarnog volumena (SVV)

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Huygh, Johan; Peeters, Yannick; Bernards, Jelle; Malbrain, Manu L. N. G. (децембар 2016). „Hemodynamic monitoring in the critically ill: An overview of current cardiac output monitoring methods”. F1000Research. 5: 2855. PMC 5166586 Слободан приступ. PMID 28003877. doi:10.12688/f1000research.8991.1 Слободан приступ. 
  2. ^ Vincent JL, Rhodes A, Perel A., et al. Clinical review: Update on hemodynamic monitoring – a concensusof 16. Critical Care 2011, 15:229
  3. ^ Deitch, E. A.; Dayal, S. D. (2006). „Intensive care unit management of the trauma patient”. Critical Care Medicine. 34 (9): 2294—2301. PMID 16878037. doi:10.1097/01.CCM.0000233857.94604.73. 
  4. ^ Michael R. Pinsky. (2007). „Hemodynamic Evaluation and Monitoring in the ICU”. Chest. 132 (6): 2020—2029. PMID 18079239. doi:10.1378/chest.07-0073. 
  5. ^ Steven B Greenberg, Glenn S Marphy, Jeffery S Vender. Standard monitoring techniques. In: Clinical Anesthesia. Barash PG, Cullen BF, Stoelting RK, Cahalan MK, Stock MC. 6th Edition. Lippincott, William and Wilkins. Philadelphia. 2009.
  6. ^ Bigatello, L. M.; George, E. (април 2002). „Hemodynamic monitoring”. Minerva Anestesiol. 68 (4): 219—25. PMID 12024086. .
  7. ^ Meng X, Zang G, Fan L, Zheng L, Dai J, Wang X, Xia W, Liu J, Zhang C (јул 2013). „Non-invasive monitoring of blood pressure using the Philips Intellivue MP50 monitor cannot replace invasive blood pressure techniques in surgery patients under general anesthesia.”. Exp Ther Med. 6 (1): 9—14. PMC 3735910 Слободан приступ. PMID 23935710. doi:10.3892/etm.2013.1121. . Epub 2013 May 17.

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Reinhart, K.; Bloos, F. (2005). „The value of venous oximetry”. Curr Opin Crot Care. 11 (3): 259—263. PMID 15928476. doi:10.1097/01.ccx.0000158092.64795.cf. .
  • Dellinger RP; Levy MM, Rhode A (2013). „Surviving Sepsis Campaign: International Guidelines for Management of Severe Sepsis and Septic Shock: 2012”. Critical Care Medicine. 41 (2): 580—637. PMID 23353941. doi:10.1097/CCM.0b013e31827e83af. .
  • Kumar, A.; Anel, R.; Bunnell, E.; Habet, K.; Zanotti, S.; Marshall, S.; Neumann, A.; Ali, A.; Cheang, M.; Kavinsky, C.; Parrillo, J. E. (2004). „Pulmonary artery occlusion pressure and central venous pressure fail to predict ventricular filling volume, cardiac performance, or the response to volume infusion in normal subjects”. Critical Care Medicine. 32 (3): 691—699. PMID 15090949. doi:10.1097/01.CCM.0000114996.68110.C9. .
  • Pinsky, M.; Payen, D. (2005). „Functional hemodynamic monitoring”. Critical Care. 9 (6): 566—572. PMC 1414021 Слободан приступ. PMID 16356240. doi:10.1186/cc3927 Слободан приступ. .
  • Rivers, Emanuel; Nguyen, Bryant; Havstad, Suzanne; Ressler, Julie; Muzzin, Alexandria; Knoblich, Bernhard; Peterson, Edward; Tomlanovich, Michael (2001). „Early Goal-Directed Therapy in the Treatment of Severe Sepsis and Septic Shock”. New England Journal of Medicine. 345 (19): 1368—1377. PMID 11794169. doi:10.1056/NEJMoa010307. 
  • Marx, G.; Reinhart, K. (2006). „Venous oximetry”. Current Opinion in Critical Care. 12 (3): 263—268. PMID 16672787. doi:10.1097/01.ccx.0000224872.09077.dc. .
  • Williams, G.; Grounds, M.; Rhodes, A. (2002). „Pulmonary artery catheter”. Current Opinion in Critical Care. 8 (3): 251—256. PMID 12386505. doi:10.1097/00075198-200206000-00009. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hemodinamski_monitoring&oldid=28922150”