Galna kiselina
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
3,4,5-trihidroksibenzojeva kiselina
| |||
| Drugi nazivi
Galična kiselina
Galat 3,4,5-trihidroksibenzoat | |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.005.228 | ||
| KEGG[1] | |||
| UNII | |||
| |||
| Svojstva | |||
| C7H6O5 | |||
| Molarna masa | 170,12 g/mol | ||
| Agregatno stanje | Beli, žuto-beli, ili bledo žuto-smeđi kristali | ||
| Gustina | 1,7 g/cm3 (anhidrat) | ||
| Tačka topljenja | 250 °C (482 °F; 523 K) | ||
| 1,1 g/100 ml voda @ 20 °C (anhidrat) 1,5 g/100 ml voda @ 20 °C (monohidrat) | |||
| Kiselost (pKa) | COOH: 4,5, OH: 10, | ||
| Opasnosti | |||
| Opasnost u toku rada | Iritant | ||
| Bezbednost prilikom rukovanja | External MSDS | ||
| Srodna jedinjenja | |||
Srodna jedinjenja
|
Benzojeva kiselina, fenol, pirogalol | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Galna kiselina (3,4,5-trihidroksibenzojeva kiselina) je trihidroksibenzojeva kiselina. Ona je tip fenolne kiseline. Prisutna je u mnogim biljaka.[4] Njena hemijska formula je C6H2(OH)3COOH. Galna kiselina se nalazi u prirodi u slobodnom obliku i kao deo hidrolizabilnih tanina. Soli i estri galne kiseline se nazivaju galati.
Galna kiselina se često koristi u farmaceutskoj industriji.[5] Ona se koristi kao standard za određivanje fenolnog sadržaja u raznim materijama putem Folin-Ciocalteau testa, čiji rezultati se navode u ekvivalentima galne kiseline.[6] Galna kiselina se takođe koristi kao polazni materijal u sintezi psihodeličnog alkaloida meskalina.[7]
Galna kiselina ima antifungalna i antiviralna svojstva. Ona deluje kao antioksidans i pomaže u zaštiti ljudskih ćelija protiv oksidativnih oštećenja. Utvrđeno je da galna kiselina manifestuje citotoksičnost protiv ćelija kancera, bez oštećivanja zdravih ćelija. Galna kiselina se koristi kao pomoćno sredstovo u slučajevima unutrašnjeg krvarenja. Ona se takođe koristi za tretman albuminurije i dijabetesa. Pojedine masti za tretman psorijaze i spoljašnjeg krvarenja sadrže galnu kiselinu.[8]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ LD Reynolds and NG Wilson, “Scribes and Scholars” 3rd Ed. Oxford: 1991. pp193–4.
- ^ S. M. Fiuza. „Phenolic acid derivatives with potential anticancer properties––a structure–activity relationship study. Part 1: Methyl, propyl and octyl esters of caffeic and gallic acids”. Elsevier. doi:10.1016/j.bmc.2004.04.026.
- ^ Andrew Waterhouse. „Folin-Ciocalteau Micro Method for Total Phenol in Wine”. UC Davis. Архивирано из оригинала 27. 03. 2008. г. Приступљено 04. 12. 2012.
- ^ Tsao, Makepeasce (1951). „A New Synthesis Of Mescaline”. Journal of the American Chemical Society. 73 (11): 5495—5496. ISSN 0002-7863. doi:10.1021/ja01155a562.
- ^ Gallic acid
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
