Ford Kuga
Ford Kuga (транскр. Форд куга) (енгл. Ford Kuga) је компактни кросовер који Форд производи од 2007. године.
Историјат
[уреди | уреди извор]Заснован је на платформи Ц1 и Ц2, која такође чини основу за Форд фокус и Форд ц-макс (не рачунајући Форд ц-макс на платформи Ц2). У понуди је погон на предње точкове и погон на све точкове.[1]
Име аута
[уреди | уреди извор]Куга доста подсећа на име пума, аутомобила који је из друге Фордове дивизије, Меркури кугар. На српском и словеначком језику куга значи; пестис, бубонска куга, „црна смрт“. Према извештајима, продаја на том подручју је нижа због несрећно изабраног имена.
Прва генерација (2007–2013)
[уреди | уреди извор]Прва генерација | |
---|---|
Преглед | |
Произвођач | Форд |
Производња | 2007. – 2013. |
Монтажа | Сарлуј, |
Каросерија и шасија | |
Класа | Кросовер |
Каросерија | 5 врата – Кросовер |
Слични | Форд фокус Форд ц-макс |
Погонски агрегат | |
Мотор | бензин 2.5 L дизел 2.0 L |
Степен преноса | 6 степени (мануелни), 5 и 6 степени (аутоматик) |
Величине | |
Међуосовинско растојање | 2690 |
Дужина | 4443 |
Ширина | 1842 |
Висина | 1710 |
Маса | 1613 |
Конкуренција | Шевролет каптива Тојота RAV4 Хонда CR-V Хјундаи тусон Фолксваген тигуан BMW X1 Ауди Q3 Волво XC60 Нисан кашкај Нисан икс-трејл Опел антара Кија спортиџ Џип компас |
Након успеха са новим платформама и моделима попут Форд с-макс, Форд је представио свој први (СУВ) у архитектури Ц1. Доступан са 2.0 дизел и 2.5 турбо бензинским мотором, мењачи су 5 аутоматских и 6 ручних. Куга је добила 2010. године, дизел верзију са 163 кс, која је такође доступна са 6-степеним повершифт мењачем. Куга није доступна у Сједињеним Државама.[2]
Извештај од 20. јула 2007. указује на то да су руководиоци Форда разматрали изгледе продаје у Северној Америци. Ова идеја је касније укинута, након што је утврђено да аутомобил због тренутног курса евра у доларима не може да се продаје ни по конкурентним ценама ни по добити у Сједињеним Државама.[3]
Од краја 2008. за кугу је био доступан и 2.5-литарски Дуратек бензински мотор. Овај мотор је пригушена варијанта Волвовог петоцилиндричног турбо мотора, који је такође коришћен у моделима Форд фокус, Форд с-макс и Форд мондео. У куги развија 197 КС (147 КВ) при 6500 о / мин и обртни моменат од 320 Нм при 1600 о / мин. Аутоматски мењач са пет брзина био је опционално доступан за овај мотор. Према подацима фабрике, максимална брзина је 210 km/h са убрзањем од 0-100 km/h за 8,2 с.[4]
-
I генерација
-
унутрашњост
Друга генерација (2012–2020)
[уреди | уреди извор]Друга генерација | |
---|---|
Преглед | |
Произвођач | Форд |
Производња | 2012. – 2020. |
Монтажа | Алмусафес, Јелабуга, Луивил (Кентаки), (Форд ескејп) Чунгкинг, Таојуан, |
Каросерија и шасија | |
Класа | Кросовер |
Каросерија | 5 врата – Кросовер |
Слични | Форд фокус Форд ц-макс |
Погонски агрегат | |
Мотор | бензин 1.5, 1.6, 2.0, 2.5 L дизел 1.5, 2.0 L |
Степен преноса | 6 степени (мануелни и аутоматик) |
Величине | |
Међуосовинско растојање | 2690 |
Дужина | 4524 |
Ширина | 1838 |
Висина | 1702 |
Конкуренција | Шевролет каптива Тојота RAV4 Хонда CR-V Хјундаи тусон Фолксваген тигуан BMW X1 Ауди Q3 Волво XC60 Нисан кашкај Нисан икс-трејл Мазда CX-5 Опел антара Опел грандленд икс Кија спортиџ Рено кађар Рено аустрал Џип компас |
Другу генерацију куге првенствено је развио Форд у Европи, који је развијен под директивом „Један Форд“. Ово подразумева да Форд дизајнира само један модел у сваком сегменту за светску продају. Преименовано име Форд ескејп користи се у Северној Америци, где замењује истоимени модел.
Куга се надовезује на концепт Вертрек, који је развијен током девет месеци у Фордовом дизајнерском студију у Келну. За производни модел дизајнери и инжењери у Келну били су одговорни за дизајн каросерије и платформу Ц1, горњи део тела и унутрашњост потичу из Детроита, а погонске возове производи Форд Дагенхам.
У патентима из јануара 2011. године, дизајнери су наведени као Патрик Ферхе, Штефан Лам, Кемал Цурић и Андреја Ди Будо из Форда у Немачкој. Завршна монтажа европских модела биће изведена у фабрици Форд Валенсија у шпанији. Форд тврди да куга и ескејп имају 80 посто заједничког.
Када је реч о модерној технологији, куга 2.0 DuraTORQ TDCi Титанијум је опремљен адаптивним темпоматом, системом старт & стоп, задњим вратима са електричним погоном са масивним амортизерима, која ће сигурно трајати колико и сам аутомобил, као и „Apple CarPlay” и функције „Android Auto”, са неизбежном сателитском навигацијом. Цела поставка није лоша, али треба напоменути да конкуренција полако уводи модернија, интуитивна решења. Ипак, нема сумње да Форд неће ићи у корак.[5]
-
II генерација
-
II генерација, редизајн
-
II генерација, редизајн
Трећа генерација (2019–)
[уреди | уреди извор]Трећа генерација | |
---|---|
Преглед | |
Произвођач | Форд |
Производња | 2019. – |
Монтажа | Алмусафес, Луивил (Кентаки), (Форд ескејп) Чунгкинг, Таојуан, |
Каросерија и шасија | |
Класа | Кросовер |
Каросерија | 5 врата – Кросовер |
Слични | Форд фокус |
Погонски агрегат | |
Мотор | бензин 1.5, 2.0 L хибрид 2.5 L дизел 1.5, 2.0 L |
Степен преноса | 6 степени (мануелни), 8 степени (аутоматик) |
Величине | |
Међуосовинско растојање | 2690 |
Дужина | 4531–4541 |
Ширина | 1838–1856 |
Висина | 1694–1703 |
Конкуренција | Шевролет еквинокс Тојота RAV4 Хонда CR-V Хјундаи тусон Фолксваген тигуан BMW X1 Ауди Q3 Волво XC60 Нисан кашкај Нисан икс-трејл Мазда CX-5 Опел антара Опел грандленд икс Кија спортиџ Рено кађар Рено аустрал Џип компас |
Трећа генерација куге представљена је у априлу 2019.[6] Поново је идентичан ескејпу који се нуди у Северној Америци и, попут четврте генерације Форд фокуса, заснован је на Фордовој платформи Ц2. У почетку су доступне три висококвалитетне линије опреме Titanium, Titanium X и ST-Line X.[7]
По први пут је и прикључни хибридни погон доступан у куги. Литијум-јонска батерија има капацитет од 14,4 kWhи требало би да омогући електрични домет од 56 км према ВЛТП. Погонска технологија се такође користи у Линколн корсејру. Комплетна хибридна верзија уследила је на јесен 2020.[8]
У трећем издању куга ће бити понуђена у три нивоа хибридног погона, а све је праћено савременијом опремом која гарантује већи степен сигурности и удобности, али и бољу употребљивост. Поново ће се возила за европско тржиште производити у Алмусафесу.[9]
-
III генерација
-
унутрашњост
-
III генерација, редизајн
-
III генерација, редизајн
-
ST-Line X, редизајн
-
ST-Line X, редизајн
-
унутрашњост, редизајн
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Lynch, Jim. „Ford recalls 230,000 cars over potential engine fires”. The Detroit News.
- ^ Goran Sarić. „Počela proizvodnja Ford Kuge u Nemačkoj”. Automagazin. Приступљено 02. 03. 2008.
- ^ „Motor Authority » Ford Kuga and C-max destined for US?”. web.archive.org. 29. 6. 2008. Архивирано из оригинала 29. 06. 2008. г. Приступљено 14. 03. 2021.
- ^ Autosieger.de -. „Ford Kuga 2008 - Testbericht”. Täglich aktuelles Automagazin (на језику: немачки). Приступљено 05. 6. 2008.
- ^ Pavle Barta (18. 3. 2017). „Ford Kuga - Generacije”. Auto Republika (на језику: српски).
- ^ Stefan Leichsenring. „Ford Kuga (2020): Die Preise beginnen bei 26.300 Euro”. Motor1.com (на језику: немачки). Приступљено 20. 5. 2020.
- ^ Marijan Projić (17. 4. 2020). „Auto Klub - PREDSTAVLJAMO FORD KUGA Potpuno novi model je nikad komforniji, a dolazi kao klasični, mild i plug-in hibrid i opasan je samo za suparnike”. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски).
- ^ Heiko Dilk. „Der neue Ford Kuga wird vielseitiger. Hybridantriebe stehen zur Wahl.”. www.mobile.de. Приступљено 7. 4. 2020.
- ^ Ford AG. „NEUER FORD KUGA – TECHNISCHE DATEN” (PDF). www.ford.com. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 09. 2021. г. Приступљено 25. 11. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Ford Kuga на Викимедијиној остави