Desfluran
-Desfluran_Structural_Formula_V1.svg) | |
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Drugs.com | Monografija |
| Način primene | Respiratorno (inhalacija) |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 57041-67-5  |
| ATC kod | N01AB07 (WHO) |
| PubChem | CID 42113 |
| DrugBank | DB01189 |
| ChemSpider | 38403 |
| KEGG | C07519 |
| ChEBI | CHEBI:4445 |
| ChEMBL | CHEMBL1200733 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C3H2F6O |
| Molarna masa | 168,038 |
| |
| |
| Fizički podaci | |
| Tačka ključanja | 235 °C (455 °F) |
Desfluran (1,2,2,2-tetrafluoroetil difluorometil eter) je visoko fluorinisani metil etil etar koji se koristi za održavanje opšte anestezije. Poput halotana, enflurana, i izoflurana, on je racemska smeša (R) i (S) optičkih izomera (enantiomera). Zajedno sa sevofluranom, on se koristi za postepeno zamenjivanje izoflurana u ljudskoj upotrebi, izuzev u ekonomski nerazvijenim oblastima, gde njegova visoka cena sprečava njegovu upotrebu. On ima najbrži početak i prestanak dejstva među inhalacionim anesteticima koji se koriste za opštu anesteziju usled njegove niske rastvorljivosti u krvi.
Stereohemija
[уреди | уреди извор]Desfluran je racemat, tj. Mešavina 1: 1 sledeća dva enantiomera:[1]
| Enantiomeri desflurana | |
|---|---|
-Desfluran_Structural_Formula_V1.svg) (R)-enantiomer |
-Desfluran_Structural_Formula_V1.svg) (S)-enantiomer |
Osobine
[уреди | уреди извор]Desfluran je organsko jedinjenje, koje sadrži 3 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 168,038 Da.[2][3]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 1 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 3 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 2,2 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | -4,4 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 9,2 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Rote Liste Service GmbH (Hrsg.): Rote Liste 2017 - Arzneimittelverzeichnis für Deutschland (einschließlich EU-Zulassungen und bestimmter Medizinprodukte). Rote Liste Service GmbH, Frankfurt/Main, 2017, Aufl. 57, ISBN 978-3-946057-10-9, S. 175.
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
