Пређи на садржај

Beta blokator

С Википедије, слободне енциклопедије
Beta blokatori
β-blokatori
Klasa leka
Propranolol
Strukturna formula propranolola, prvog klinički uspešnog beta blokatora
Identifikatori klase
UpotrebaHipertenzija, aritmija, etc.
ATC kodC07
Biološki ciljbeta receptori
Klinički podaci
Drugs.comKlase lekova
Potrošački izveštajiBest Buy Drugs
WebMDMedicineNet  RxList
Spoljašnje veze
MeSHD000319
Na Vikipodacima

Beta blokatori (β-blokatori, beta-adrenergički blokirajući agensi, beta-adrenergički antagonisti, antagonisti beta-adrenoreceptora, beta antagonisti) su klasa lekova koji se koriste za različite indikacije.[1] Oni se pogotovo važni u kontroli srčanih aritmija, kardiozaštiti nakon srčanog udara[2] i tretmanu hipertenzije.[3] Kao antagonisti beta adrenergičkog receptora oni umanjuju dejstvo epinefrina (adrenalina) i drugih hormona stresa. Prvi beta blokator, dihloroizoproterenol, je sintetisan 1958.[4] Džejms V. Blejk je 1962.[5] pronašao prve klinički značajne beta blokatore - propranolol i pronetalol. To je revolucioniralo medicinski tretman angine pektoris[6] i mnogi to smatraju jednim od najvažnijih doprinosa kliničkoj medicini i farmakologiji u 20. veku.[7]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 140. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Freemantle N, Cleland J, Young P, Mason J, Harrison J (1999). „beta Blockade after myocardial infarction: systematic review and meta regression analysis”. BMJ. 318 (7200): 1730—7. PMC 31101 Слободан приступ. PMID 10381708. Приступљено 6. 9. 2010. 
  3. ^ Cruickshank, J. M. (2010). „Beta blockers in hypertension”. Lancet. 376 (9739): 415. PMID 20692524. doi:10.1016/S0140-6736(10)61217-2. Приступљено 6. 9. 2010. 
  4. ^ Frishman, William H. (2008). „Fifty years of beta-blockers: a revolution in CV pharmacotherapy”. Cardiology Today. Приступљено 6. 9. 2010. 
  5. ^ „Sir James Black inventor of beta-blockers passes away”. Приступљено 6. 9. 2010. 
  6. ^ van der Vring JA (1999). „Combination of calcium channel blockers and beta blockers for patients with exercise-induced angina pectoris: a double-blind parallel-group comparison of different classes of calcium channel blockers. The Netherlands Working Group on Cardiovascular Research (WCN)”. Angiology. 50 (6): 447—454. PMID 10378820. doi:10.1177/000331979905000602. 
  7. ^ Stapleton, M. P. (1997). „Sir James Black and propranolol. The role of the basic sciences in the history of cardiovascular pharmacology”. Texas Heart Institute Journal / from the Texas Heart Institute of St. Luke's Episcopal Hospital, Texas Children's Hospital. 24 (4): 336—42. PMC 325477 Слободан приступ. PMID 9456487. 

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Beta_blokator&oldid=27774570”