Пређи на садржај

Bela repa

С Википедије, слободне енциклопедије

Bela repa
Koreni bele repe
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Brassicales
Porodica: Brassicaceae
Rod: Brassica
Vrsta:
B. rapa
Varijetet:
B. r. var. rapa
Trinomijalno ime
Brassica rapa var. rapa

Bela repa (Brassica rapa subsp. rapa) je korenasto povrće[1] koje se obično uzgaja u umerenim klimatskim uslovima širom sveta zbog svog belog, mesnatog korena.[2][3] Male, nežne sorte se uzgajaju za ljudsku ishranu, dok se veće sorte uzgajaju kao hrana za stoku. Naziv turnip – koji se koristi u mnogim regionima – takođe može uključivati rutabagu, nip ili svid.[4]

Etimologija

[уреди | уреди извор]

Poreklo reči turnip je neizvesno, mada se pretpostavlja da bi to mogla biti složenica od turn kao u rounded (zaobljen) na strugu i neep, izvedeno od latinskog napus, reči za biljku. Prema Univerzalnom etimološkom rečniku engleskog jezika,[5][6] turn se odnosi na „okrugli napus da bi se razlikovao od napija, koji su uglavnom bili dugački“.[7]

Opis

[уреди | уреди извор]
Svežanj Hakurei repe

Najčešća vrsta repe je uglavnom bele kože, osim gornjih 1 do 6 centimetara (1⁄2 do 2 1⁄2 inča), koji vire iznad zemlje i ljubičasti su ili crveni ili zelenkasti na mestima gde su izloženi suncu. Ovaj nadzemni deo se razvija iz tkiva stabljike, ali je spojen sa korenom. Unutrašnje meso je potpuno belo. Koren je otprilike loptast, od 5—20 cm (2—8 in) u prečniku i nema bočne korene. Ispod, glavni koren (normalan koren ispod natečenog korena za skladištenje) je tanak i dugačak 10 cm (4 in) ili više; često se odreže pre nego što se povrće proda. Listovi rastu direktno iz nadzemnog ramena korena, sa malo ili bez vidljive krune ili vrata (kao kod rutabaga).

Listovi repe se ponekad jedu kao „repina salata“ („vrhovi repe“ u Velikoj Britaniji), a po ukusu podsećaju na senfno zelenilo[8][9] (sa kojim su usko povezani). Zelena repa je uobičajen prilog u kuhinji na jugoistoku SAD, prvenstveno tokom kasne jeseni i zime. Poželjni su manji listovi. Sorte repe koje se uzgajaju posebno zbog lišća podsećaju na senfno zelje i imaju male korene. To uključuje rapini (brokole rabe),[10][11][12][13] bok čoj[14][15][16] i kineski kupus.[17] Slično kao kod sirovog kupusa ili rotkvice, listovi i koreni repe imaju oštar ukus koji nakon kuvanja postaje blaži.

Koreni repe teže do 1 kilogram (2 pounds 3 ounces), iako se obično ubiraju kada su manji. Veličina je delimično funkcija sorte, a delom funkcija dužine vremena rasta repe.

Ishrana

[уреди | уреди извор]
Zelena repa, kuvana, dinstana, oceđena, bez soli
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija84 kJ (20 kcal)
4,4 g
Šećeri0,5 g
Prehrambena vlakna3,5 g
0,2 g
1,1 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(48%)
381 μg
(42%)
4.575 μg
Tiamin (B1)
(4%)
0,045 mg
Riboflavin (B2)
(6%)
0,072 mg
Niacin (B3)
(3%)
0,411 mg
Vitamin B5
(5%)
0,274 mg
Vitamin B6
(14%)
0,18 mg
Folat (B9)
(30%)
118 μg
Vitamin C
(33%)
27,4 mg
Vitamin E
(13%)
1,88 mg
Vitamin K
(350%)
368 μg
Minerali
Kalcijum
(14%)
137 mg
Gvožđe
(6%)
0,8 mg
Magnezijum
(6%)
22 mg
Mangan
(16%)
0,337 mg
Fosfor
(4%)
29 mg
Kalijum
(4%)
203 mg
Natrijum
(2%)
29 mg
Ostali konstituenti
Voda93,2 g
Lutein8440 µg
Veza do unosa USDA baze podataka
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA
Repa, kuvana, dinstana, oceđena, bez soli
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija92 kJ (22 kcal)
5,1 g
Šećeri3,0
Prehrambena vlakna2,0 g
0,1 g
0,7 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(2%)
0,027 mg
Riboflavin (B2)
(2%)
0,023 mg
Niacin (B3)
(2%)
0,299 mg
Vitamin B5
(3%)
0,142 mg
Vitamin B6
(5%)
0,067 mg
Folat (B9)
(2%)
9 μg
Vitamin C
(14%)
11,6 mg
Minerali
Kalcijum
(3%)
33 mg
Gvožđe
(1%)
0,18 mg
Magnezijum
(3%)
9 mg
Mangan
(3%)
0,071 mg
Fosfor
(4%)
26 mg
Kalijum
(4%)
177 mg
Natrijum
(1%)
16 mg
Cink
(1%)
0,12 mg
Ostali konstituenti
Voda93,6 g
Veza do unosa USDA baze podataka
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Kuvani zeleni listovi repe („repino zelje“) obezbeđuju 84 kilojoules (20 kilocalories) energije hrane[18][19][20] u referentnoj porciji od 100 g (3 1⁄2 oz), i imaju 93 % vode, 4% ugljenih hidrata i 1% proteina, sa zanemarljivom količinom masti (tabela). Kuvano zelje je bogat izvor (više od 20% dnevne vrednosti, DV), posebno vitamina K (350% DV), sa vitaminom A, vitaminom C i folatom takođe u značajnom sadržaju (30% DV ili više, tabela). Kuvana repa takođe sadrži značajan udeo luteina (8440 mikrograma na 100 g).

U referentnoj količini od 100 grama, kuvani koren repe daje 92 kJ (22 kcal), sa samo vitaminom C u umerenoj količini (14% DV). Ostali mikroelementi u kuvanoj repi su u malom ili zanemarljivom sadržaju (tabela). Kuvana repa je 94% vode, 5% ugljenih hidrata i 1% proteina, sa zanemarljivom količinom masti.

Istorija

[уреди | уреди извор]

Divlji oblici repe i njenih srodnika, senfa i rotkvice, nalaze se u zapadnoj Aziji i Evropi. Počevši od 2000. godine pre nove ere, srodne podvrste uljarica Brassica rapa, poput oleifera', možda su bile pripitomljene nekoliko puta od Mediterana do Indije, iako to nisu iste repe koje se uzgajaju zbog svojih korena.[14] Prethodne procene datuma pripitomljavanja ograničene su na lingvističke analize imena biljaka.[21]

Jestiva repa je prvi put pripitomljena u centralnoj Aziji pre nekoliko hiljada godina, za šta postoji podrška genetskih studija divljih i domaćih sorti koje pokazuju da su sorte iz centralne Azije genetski najraznovrsniji usevi.[22] Drevne književne reference na repu u centralnoj Aziji, i postojanje reči za „repu“ u jezicima predaka regiona, takođe podržavaju repu kao originalni odomaćeni oblik Brassica rapa subsp. rapa.[22] Kasnije se proširila na Evropu i istočnu Aziju, a farmeri u obe oblasti su kasnije birali veće listove; nakon toga je postala važna hrana u helenističkom i rimskom svetu.[14] Repa se proširila u Kinu i stigla u Japan do 700. godine.[14]

Repa je bila važna kultura u kuhinji Antebelum Amerike.[23][24] Uzgajane su zbog svih zelenih delova, kao i zbog korena, i mogle su da daju jestivo zelenilo u roku od nekoliko nedelja od sadnje, što ih čini osnovnim proizvodom novih plantaža koje su još uvek u procesu ostvarivanja produktivnosti. Mogle bi da budu zasađene kasno u jesen, i da i dalje pružaju novopridošlim naseljenicima izvor hrane. Tipičan južnjački način kuvanja repe je bio da se kuva sa komadom slane svinjetine. Čorba dobijena ovim procesom bila je poznata kao lonac liker[25][26] i servirana je sa izmrvljenim kukuruznim poneom,[27][28][29] [30] često napravljenim od grubog brašna kada je malo drugog bilo dostupno duž granice pre rata.[31]

Kultivacija

[уреди | уреди извор]

Američka Kućna ciklopedija iz 1881. godine[32] savetuje da se repa može uzgajati na poljima koja su drljana i orana. Preporučuje se sadnja krajem maja ili juna, a plevljenje i proređivanje motikom tokom celog leta.[33]

Kao korenasti usev, repa najbolje raste u hladnom vremenu; visoke temperature uzrokuju da korenje postane drvenasto i lošeg ukusa. Obično se sade u proleće u hladnim klimatskim uslovima (kao što su sever SAD i Kanada) gde je sezona rasta samo 3-4 meseca. U umerenim klimatskim uslovima (onim sa vegetacijom od 5-6 meseci), repa se takođe može saditi u kasno leto kao drugi jesenji usev. U klimatskim uslovima sa toplim vremenom (sezona rasta od 7 ili više meseci), sade se u jesen. 55–60 dana je prosečno vreme od sadnje do žetve.

Repa je dvogodišnja biljka, od klijanja do reprodukcije prođe dve godine. Prvu godinu koren provodi rastući i čuvajući hranljive materije, a druge godine cveta, proizvodi seme i umire. Cvetovi repe su visoki i žuti, a seme se formira u mahunama nalik grašku. U oblastima sa manje od sedam meseci vegetacije, temperature su previše niske da bi korenje preživelo zimu. Za dobijanje semena potrebno je vaditi repu i čuvati je preko zime, vodeći računa da se ne oštetite listovi. Tokom proleća, može se vratiti u zemlju da bi završio životni ciklus.[34]‍:98

  • Turnip (cvet)
    Turnip (cvet)
  • Svežanj tokijske repe
    Svežanj tokijske repe

Relevantnost u ljudskoj upotrebi

[уреди | уреди извор]

U Engleskoj oko 1700. godine Čarls „Turnip“ Taunšend[35][36] je promovisao upotrebu repe u četvorogodišnjem sistemu plodoreda koji je omogućio ishranu stoke tokom cele godine.[37] U Sjedinjenim Državama, manje belo povrće se zove repa, dok se veće žuto naziva rutabaga, što je pozajmljenica iz švedskog rotabagge (dijalekatska reč iz Vastergotlanda[38][39]). U većem delu Engleske repa je ista, dok se krupnije žute nazivaju šveđanima. U Škotskoj, veće žuto povrće se naziva repa.

U austrijskom regionu Vajldšonau farmeri proizvode neku vrstu rakije koja se zove Krautinger od varijacije Brassica rapa ssp. Rapa, pošto su za to dobili dozvolu pod caricom Marijom Terezijom u 18. veku.[40] Poznata je po svom izrazitom ukusu i mirisu.

Heraldika

[уреди | уреди извор]
Tri zlatne repe u grbu Kauvace.

Repa je staro povrće u heraldici. Koristio ga je Leonhard fon Kučač, princ-nadbiskup Salcburga. Repa je i dalje centralni deo štita Kučač am Ze.[41]

Grb bivše opštine Kikala u Finskoj sadržao je repu.[42]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ López Camelo, Andrés F. (2004). Manual for the Preparation and Sale of Fruits and Vegetables. Food and Agriculture Organization of the United Nations. стр. 6. ISBN 92-5-104991-2. Приступљено 2009-07-31. „However, in the case of potatoes (Figure 10), sweet potatoes, and other root vegetables, readiness for harvest is based on the percentage of tubers of a specific size.” 
  2. ^ „Botany Manual”. Ohio State University. Архивирано из оригинала 2004-08-06. г. 
  3. ^ James D. Mauseth (2009). Botany: an introduction to plant biology. Jones & Bartlett Learning. стр. 145—. ISBN 978-0-7637-5345-0. Приступљено 28. 9. 2010. 
  4. ^ Smillie, Susan (25. 1. 2010). „Are 'neeps' swedes or turnips?”. The Guardian. 
  5. ^ The 20th edition of Bailey's Dictionary, dated 1763, is downloadable at Archive.org.
  6. ^ Reported by librarian Philip N. Cronenwett, year 1997, at Dartmouth.edu Library Bulletin, who also reports that in the 18th century Bailey's dictionary "was almost universally accepted as the dictionary of choice".
  7. ^ „An universal etymological English dictionary”. Internet Archive. Приступљено 21. 10. 2023. 
  8. ^ Spect, C.E.; Diederichsen, A. (2001). „Brassica”. Ур.: Hanelt, Peter. Mansfeld's Encyclopedia of agricultural and horticultural crops (1. Engl. изд.). Berlin: Springer. стр. 1453‒1456. ISBN 3-540-41017-1. Архивирано из оригинала 28. 2. 2018. г. Приступљено 20. 2. 2018. 
  9. ^ Wiersema, John H.; León, Blanca (2013). World Economic Plants: A Standard Reference (2nd изд.). Boca Raton, Florida: CRC Press. стр. 112. ISBN 978-1-4398-2142-8. Архивирано из оригинала 28. 2. 2018. г. Приступљено 20. 2. 2018. 
  10. ^ „Brassica rapa (Ruvo Group)”. North Carolina State University, Cooperative Extension. 2021. Приступљено 30. 1. 2021. 
  11. ^ Barbieri, G. (2008). „Glucosinolates profile of Brassica rapa L. subsp. Sylvestris L. Janch. var. esculenta Hort”. Food Chemistry. 107 (4): 1687—1691. doi:10.1016/j.foodchem.2007.09.054. Приступљено 2023-02-20. 
  12. ^ Conversa, G. (2016). „Bio-physical, physiological, and nutritional aspects of ready-to-use cima di rapa (Brassica rapa L. subsp. sylvestris L. Janch. var. esculenta Hort.) as affected by conventional and organic growing systems and storage time”. Scientia Horticulturae. 213 (14): 76—86. doi:10.1016/j.scienta.2016.10.021. Приступљено 2023-02-20. 
  13. ^ „Erbaio fotografico”. Università di Bologna - Dipartimento di scienze e tecnologie agro-alimentari. 2019. 
  14. ^ а б в г Sanderson, Helen; Renfrew, Jane M. (2005). Prance, Ghillean; Nesbitt, Mark, ур. The Cultural History of Plants. Routledge. стр. 115. ISBN 0415927463. 
  15. ^ „What Does Pak Choi Taste Like?”. Thrive Cuisine. 2. 3. 2019. Приступљено 13. 12. 2021. 
  16. ^ „Genetic Characterization of Brassica rapa chinensis L.,B. rapa parachinensis (L. H. Bailey) Hanelt, and B. oleracea alboglabra (L. H. Bailey) Hanelt Using Simple Sequence Repeat Markers” (PDF). Philippine Journal of Science. децембар 2009. Приступљено 16. 2. 2023. 
  17. ^ Heiney, Anna (2017-02-17). „Cabbage Patch: Fifth Crop Harvested Aboard Space Station”. NASA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-04-23. г. Приступљено 2018-05-11. 
  18. ^ Allison Marsh (2020): "How Counting Calories Became a Science: Calorimeters defined the nutritional value of food and the output of steam generators Архивирано 2022-01-21 на сајту Wayback Machine" Online article on the IEEE Spectrum Архивирано 2022-01-20 на сајту Wayback Machine website, dated 29 December 2020. Accessed on 2022-01-20.
  19. ^ U. S. Food and Drug Administration (2019): "Calories on the Menu - Information for Архивирано 2022-01-20 на сајту Wayback Machine". Online document at the FDA Website Архивирано 2013-09-15 на сајту Wayback Machine, dated 5 August 2019. Accessed on 2022-01-20.
  20. ^ „What's the difference between a calorie and a kilojoule”. Queensland Health (на језику: енглески). 21. 2. 2017. Приступљено 29. 5. 2020. 
  21. ^ Zohary, Daniel; Hopf, Maria; Weiss, Ehud (2012). Domestication of plants in the Old World : the origin and spread of domesticated plants in Southwest Asia, Europe, and the Mediterranean Basin (4th изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 139. ISBN 9780199549061. 
  22. ^ а б McAlvay, Alex C.; Ragsdale, Aaron P.; Mabry, Makenzie E.; Qi, Xinshuai; Bird, Kevin A.; Velasco, Pablo; An, Hong; Pires, J. Chris; Emshwiller, Eve (30. 4. 2021). „Brassica rapa domestication: untangling wild and feral forms and convergence of crop morphotypes”. Molecular Biology and Evolution. 38 (8): 3358—3372. PMC 8321528 Слободан приступ. PMID 33930151. doi:10.1093/molbev/msab108 — преко Oxford Academic. 
  23. ^ Freedman, Paul. „American Restaurants and Cuisine in the Mid—Nineteenth Century”. New England Quarterly: 5—59. 
  24. ^ Levenstein, Harvey (2003). Revolution at the Table: The Transformation of the American Diet. University of California Press. стр. 11. ISBN 9780520234390. 
  25. ^ Covey, Herbert C.; Dwight Eisnach (2009). What the slaves ate: recollections of African American foods and foodways from the slave narratives. Santa Barbara, CA: Greenwood Press. стр. 78. ISBN 978-0-313-37497-5. 
  26. ^ „Pot Liquor or Potlikker?”. The New York Times. 23. 2. 1982. Приступљено 9. 4. 2011. 
  27. ^ Neal, Bill (15. 10. 2009). Bill Neal's Southern Cooking. University of North Carolina Press. ISBN 9780807889589. 
  28. ^ Jackson, Jeremy (25. 3. 2003). The Cornbread Book: A Love Story with Reciples. HarperCollins. стр. 8. ISBN 9780060096793. 
  29. ^ „Hannah Mary's Corn Pone”. Southern Cultures. 
  30. ^ Sohn, Mark F. (28. 10. 2005). Appalachian Home Cooking: History, Culture and Recipes. University of Kentucky Press. стр. 91. ISBN 9780813191539. 
  31. ^ Sam Bowers Hilliard, (2014). Hog Meat and Hoecake: Food Supply in the Old South, 1840–1860. .
  32. ^ Kry, Tracey. „The Mince Meat Throwdown”. American Antiquarian Society. Приступљено 2. 3. 2023. 
  33. ^ „Household Cyclopedia of 1881”. Matthew Spong. 1881. 
  34. ^ Greene, Wesley (2012). „Turnip”. Vegetable Gardening the Colonial Williamsburg Way. Rodale. стр. 95—98. ISBN 978-1609611620. „Turnips are biennial plants that must pass through a winter season to form flowers and seed... In colder regions, they must be dug and stored for winter and replanted in spring.” 
  35. ^ Frey, Linda. „Townshend, Charles, second Viscount Townshend (1674–1738)”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/27617.  (Subscription or UK public library membership required.)
  36. ^ Dunthorne, Hugh (2015). Flanders and Holland in the Eighteenth Century (PDF). 
  37. ^ Ashton, T S (1948). The Industrial Revolution. A Galaxy Book (Third printing, 1965 изд.). New York: Oxford University Press. стр. 21. 
  38. ^ Lidmar-Bergström, Karna. „Sydsvenska höglandet”. Nationalencyklopedin (на језику: шведски). Cydonia Development. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2017. 
  39. ^ „Folkmängd 31 december; ålder”. Statistikdatabasen. Приступљено 1. 6. 2024. 
  40. ^ „Wildschönauer Krautinger”. 
  41. ^ Schmöger, M. (2010-01-27). „Keutschach am See, Carinthia (Austria)”. CRW Flags - Flags of the World (website) - Vexillology. Приступљено 2023-08-24. „Blazoning of arms ... on an inescutcheon Sable a turnip Argent with three leaves Vert.” 
  42. ^ Hartemink, Ralf. „Kiikala”. Heraldry Wiki. Архивирано из оригинала 2022-10-23. г. Приступљено 2021-02-14. „Official blazon (Finnish): Punaisessa kentässä kultainen nauris” 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Bela repa на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bela_repa&oldid=28481345”