Пређи на садржај

Autoput Bratstvo i jedinstvo

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Auto-put Bratstvo i jedinstvo)

Autoput

Bratstvo i jedinstvo
Osnovni podaci
Država: SFR Jugoslavija
Vrsta:
E-put:
Dužina: 1.182 km
Vreme izgradnje: 1946—1990
Deonica
Početak: Jesenice
Kroz/pored:
Kraj: Đevđelija
Prikaz

Autoput kod Otočca, Slovenija, 2005. g.

Autoput Bratstvo i jedinstvo bio je glavna jugoslovenska putna saobraćajnica koja je povezivala četiri od šest republika i jednu pokrajinu bivše Jugoslavije. Prostirao se od Jesenica preko Ljubljane, Novog Mesta, Zagreba, Slavonskog Broda, Sremske Mitrovice, Beograda, Niša, Skoplja do makedonsko-grčke granice.

Nazivi

[уреди | уреди извор]
  • srp. ‍ Autoput Bratstvo i jedinstvo
  • hrv. ‍ Autocesta Bratstvo i jedinstvo
  • mkd. ‍ Автопат Братство и единство
  • sloven. ‍ Avtocesta Bratstvo in enotnost

Istorijat

[уреди | уреди извор]

Izgradnja je započeta posle Drugog svetskog rata kako bi se Jugoslavija dobro saobraćajno povezala, jer je do tad imala samo lokalne i regionalne puteve slabog kvaliteta. U izgradnji autoputa su učestvovale omladinske radne brigade, koje su sačinjavali jugoslovenski i inostrani omladinci i pripadnici Jugoslovenske narodne armije. Skoro 300.000 ljudi je učestvovalo u izgradnji. Prva izgrađena deonica je bila Zagreb-Beograd u dužini od 382 km, otvorena 27. jula 1950. godine.

U proleće 1959. godine započinje izgradnja deonice između Niša i Paraćina. Sledeće, 1960. godine grade se deonice Niš-Grdelica i Udovo-Đevđelija. Put u dužini od 113 km te godine je gradilo 48.557 omladinaca. Deonicu autoputa Grdelica-Skoplje 1961. godine u ukupnoj dužini od 138 km gradilo je 46.699 omladinaca. Godine 1962. započinju poslednji radovi na autoputu da bi sledeće 1963. godine mladi završili poslednju deonicu autoputa između Osipaonice i Beograda. Tako je 251.737 brigadira za šest godina povezalo Ljubljanu s Đevđelijom.

Iako se ovaj put zvao autoput, imao je samo dve saobraćajne trake (svaka za po jedan smer). Raskrsnice sa lokalnim putevima su uglavnom bile van nivoa, mada je bilo i raskrsnica u nivou i serpentina. Put je bio predviđen za oko 9.000 automobila dnevno, a kasnije i do 40.000 vozila. Veći deo puta je bio izgrađen od betonskih ploča, a negde je bilo asfalta. Godine 1991. autoput je izgrađen u punom profilu 2 trake zaustavna u svakom smeru na sekcijama Kranj-Ljubljana (20 km), Zagreb-Slavonski Brod (207 km) i Sremska Mitrovica-Beograd-Niš (277 km).

Od sredine 1991. do jeseni 1995. godine, autoput je bio zatvoren na srpsko-hrvatskoj granici usled ratnih dešavanja. Danas je autoput u potpunosti izgrađen.

Ovaj autoput se u potpunost pokriva trasu kasnije ustanovljenog panevropskog koridora 10, na njegovom delu kroz bivše republike SFR Jugoslavije, a takođe odgovara i putevima iz evropske mreže puteva:

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Autoput_Bratstvo_i_jedinstvo&oldid=28518811”