Aluminijum fluorid
Изглед
Nazivi | |
---|---|
Drugi nazivi
Aluminijum(III) fluorid
| |
Identifikacija | |
| |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.029.137 |
RTECS | BD0725000 |
| |
Svojstva | |
AlF3 | |
Molarna masa | 83,9767 g/mol (anhidrat) 101,022 g/mol (monohidrat) 138,023 (trihidrat) |
Agregatno stanje | bela, kristalna materija bezbojna |
Gustina | 2,88 g/cm (anhidrat) 2,1 g/cm3 (monohidrat) 1.914 g/cm3 (trihidrat) |
Tačka topljenja | 1291 °C (anhidrat) |
0,56 g/100 mL (0°C) 0.67 g/100 mL (20°C) 1.72 g/100 mL (100 °C) | |
Struktura | |
Kristalna rešetka/struktura | Romboedarska, hR24 |
Kristalografska grupa | R-3c, No. 167 |
Opasnosti | |
R-oznake | - |
S-oznake | - |
NFPA 704 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Aluminijum fluorid (AlF3) je neorgansko jedinjenje koje se koristi u proizvodnji aluminijuma. Ova bezbojna čvrsta materija se javlja u prirodi.[3]
Proizvodnja i pojava
[уреди | уреди извор]Najveći deo aluminijum fluorida se proizvodi tretmanom alumine sa heksafluorosilikatnom kiselinom:
- H2SiF6 Al2O3 ⊟ 2 AlF3 SiO2 H2O
Alternativno, on se proizvodi termalnim razlaganjem amonijum heksafluoroaluminata.[4] U malim razmerama u laboriatoriji se AlF3 takođe može pripremiti tretiranjem aluminijum hidroksida ili metala aluminijuma sa HF.
Aluminijum fluorid trihidrat se nalazi u prirodi u retkom mineralu rozenbergitu.
Literatura
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ J. Aigueperse, P. Mollard, D. Devilliers, M. Chemla, R. Faron, R. Romano, J. P. Cuer, “Fluorine Compounds, Inorganic” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. . doi:10.1002/14356007.a11_307. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]