Пређи на садржај

ab ovo

С Википедије, слободне енциклопедије

Леда и лабуд, слика која приказује Хеленино неуобичајено рођење, Чезаре да Сесто (око 1506–1510.) по изгубљеној слици Леонарда да Винчија. Хелена и Клитемнестра су приказане како излазе из једног јајета; Кастор и Полидеук из другог.

аб ово (лат. ab ovo) — од јајета;[1] од старих (дедовских) времена[2] ), по латинској пословици ab ovo usque ad mala — „од јајета до јабука” или, пренесено: „од почетка до краја (ручка).[1] Нашироко и надугачко причање, „од Кулина бана”.[1] Супротно, ин медијас рес (лат. in medias res).[1] [3]

Хвалећи Хомера што своју Илијаду почиње усред збивања (ин медијас рес), а не приповјешћу о Ледином јајету из којег је рођена Хелена, Хорације подразумијева у Посланицама (Epistolae II, 3) да радња епског дела већ од почетка треба да буде усмјерена ка расплету. Аб ово је и данас негативна критичка оцјена почетка приче или радње, којом се исказује да је експозиција развучена и да садржи појединости које су у далекој и неважној вези с радњом.[1] [3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д RKT 1986, стр. 1
  2. ^ Клајн & Шипка 2006, стр. 1495
  3. ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 1. ISBN 86-19-00635-5. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Клајн, Иван; Шипка, Милан, ур. (2006). „abo ovo”. Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. 
  • Rečnik književnih termina (Književnost). Beograd, Jugoslavija: Institut za književnost i umetnost u Beogradu. 1986. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]