ab ovo

Леда и лабуд, слика која приказује Хеленино неуобичајено рођење, Чезаре да Сесто (око 1506–1510.) по изгубљеној слици Леонарда да Винчија. Хелена и Клитемнестра су приказане како излазе из једног јајета; Кастор и Полидеук из другог.

аб ово (лат. ab ovo) — од јајета; од старих (дедовских) времена ), по латинској пословици ab ovo usque ad mala — „од јајета до јабука” или, пренесено: „од почетка до краја (ручка). Нашироко и надугачко причање, „од Кулина бана”. Супротно, ин медијас рес (лат. in medias res).

Хвалећи Хомера што своју Илијаду почиње усред збивања (ин медијас рес), а не приповјешћу о Ледином јајету из којег је рођена Хелена, Хорације подразумијева у Посланицама (Epistolae II, 3) да радња епског дела већ од почетка треба да буде усмјерена ка расплету. Аб ово је и данас негативна критичка оцјена почетка приче или радње, којом се исказује да је експозиција развучена и да садржи појединости које су у далекој и неважној вези с радњом.

Види још

• ин медијас рес

Литература

• Клајн, Иван; Шипка, Милан, ур. (2006). „abo ovo”. Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. 
• Rečnik književnih termina (Književnost). Beograd, Jugoslavija: Institut za književnost i umetnost u Beogradu. 1986.