Шадрван
Шадрван[а] (тур. şadırvan; перс. شادروان; арап. شاذروان; алб. shatërvani) је, у исламском градитељству, водоскок који се гради у дворишту џамија, медреса, текија, караван-сараја, ханова и у јавним купатилима, а у функцији омогућавања обредног умивања већем броју вјерника, али и као декоративни елемент екстеријера објекта.[3][4]
Функција и изглед
[уреди | уреди извор]Шадрвани, уопштено узевши, имају исту функцију као и јавне чесме, само што се они граде у јавним купатилима и двориштима џамија, медреса, текија, караван-сараја и неких других већих и импозантнијих објеката. Првенствени им је, међутим, задатак, да дају воду већем броју особа у исто вријеме за обредно умивање. И, они, уз то, имају сврху да дјелују пластично и декоративно у својој околини, која је потпуно различита од амбијента махале гдје су грађене јавне чесме. Из тих разлога шадрван се по својој конструкцији и архитектури битно разликује од јавних чесама.[3][5][2][6]
Основни елеменат шадрвана је камени базен с више унаоколо поређаних изљева или чесама. Пред сваком чесмом је омањи и нешто уздигнут камени квадер, на којем стоји онај, који узима абдест. Около је ниска и лагана дрвена балустрада, испрекидана с више прилаза ка базену, а са унутрашње стране те ограде поређане су дрвене клупе за одмор. Из саме пак средине базена уздиже се мањи или већи камени ступ, кроз који одоздо према горе тече вода. Тај ступ носи једну, двије или три ванредно обликоване камене чашке, које, редајући се према горе, бивају све мање и плиће. Вода излази до на врх ступа и одатле се онда прељева из једне чашке у другу, дочаравајући млазовима и шумовима романтичну слику — одакле је управо у персијском језику и настао назив „шадрван“, што значи „веселоток“, тј. „весело тече“ у дословном преводу.[7][5][6][8]
Сва та направа је заогрнута лаганом гвозденом мрежом у виду луковице или крушкасте куполице, а цио опет простор надвисује кров на шест или осам полигонално постављених лаганих дрвених ступова.[9][5][10] Тај кров је код бољих шадрвана у облику куполе, прекривене оловом, или је обични стрми шаторасти кров од камених плоча на шест или осам вода, какав се види нарочито у Херцеговини.[9][5]
Не ријетко су површине шадрвана (знаменито у XVI вијеку) биле покриване и богатом декоративном пластиком. Тако је декоративна пластика, коришћена као декор шадрвана, већ код савременика пљенила погледе, па тако децембра 1660. године путописац Евлија Челебија истичући љепоту првобитног шадрвана пред Јахја-пашином џамијом у Скопљу наводи да је шадрван био тако украшен „да се завидно очара пред том уметношћу“. Велики број ове декорације је током вијекова појео зуб вријемена.[11]
Историјат
[уреди | уреди извор]Шадрван је, као већ назначено, поријеклом из Персије. Од Персијанаца попримили су га Арапи и Турци, и први га раширили по Арабији, Сирији, Египту и Шпанији, а потоњи по Малој Азији и Балканском полуострву.[9] (в. галерију)
На простору Босне и Херцеговине их је некада било готово у свим мјестима, али, како наводи историчар културе Алија Бејтић, већина је протеком времена пропала. На овом простору су се до данас одржала два у Мостару — у дворишту Карађозбегове и Коски Мехмедпашине џамије, и по један пред главном џамијом у Сарајеву, Чајничу, Јајцу и Бањој Луци. (в. галерију) Највише их је било у Сарајеву, главном граду, а ту је, према Бејтићевом суду, настао и најљепши споменик те врсте на овом простору — шадрван у дворишту Бегове џамије.[9]
Галерија
[уреди | уреди извор]Шадрвани у свијету
[уреди | уреди извор]-
Шадрван у дворишту џамије Мехмед-паше Соколовића у Истанбулу
-
Шадрван у дворишту џамије Шехзада у пријестоници Турске
-
Шадрван у дворишту Плаве џамије у Истанбулу
-
Шадрван у дворишту џамије Селимије у Једрену, Турска. Џамије је ремек дјело исламске архитектуре.
-
У Умејадској џамији у Дамаску, главном граду Сирије
-
Шадрван испред Велике џамије у Алепу, Сирија
-
Лавље двориште ноћу, Алхамбра, Шпанија.
Шадрвани у Босни и Херцеговини
[уреди | уреди извор]-
Детаљ са шадрвана у дворишту сарајевске Бегове џамије
-
Шадрван у дворишту Карађозбегове џамије у Мостару[13]
-
Шадрван у дворишту Коски Мехмедпашине џамије у Мостару[13]
-
Детаљ шадрвана са претходне слике
-
Обновљени шадрван у дворишту Ферхад-пашине џамије у Бањој Луци
-
Детаљ шадрвана у Бањој Луци
Шадрвани у Макеоднији
[уреди | уреди извор]-
Шадрван у дворишту Мустафа-пашине џамије у Скопљу
-
Детаљ шадрвана испред Мустафа-пашине џамије
-
Шадрван у дворишту Иса-бегове џамије у Старој скопској чаршији
-
Шадрван изблиза
-
Шадрван испред улаза у Иса-бегову џамију у Скопљу
-
Шадрван у дворишту Исак-бегове џамије у Скопљу
-
Шадрван и Исак-бегова џамија
-
Шадрван испред Мурат-пашине џамије у Скопљу
-
Шадрван и Мурат-пашина џамија у Старој скопској чаршији
Напомене
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kreševljaković 1991, стр. 124.
- ^ а б Škaljić 1966, стр. 578.
- ^ а б Bejtić 1953, стр. 258.
- ^ „šadrvan”. Hrvatska enciklopedija. Приступљено 27. 5. 2019.
- ^ а б в г Kreševljaković 1991, стр. 123–124.
- ^ а б Zukorlić 2016, стр. 159.
- ^ Bejtić 1953, стр. 258–259.
- ^ Redžić 1983, стр. 137.
- ^ а б в г д Bejtić 1953, стр. 259.
- ^ Андрејевић 1984, стр. 75.
- ^ Андрејевић 1984, стр. 75—76.
- ^ Kreševljaković 1991, стр. 124–125.
- ^ а б Bećirbegović 1970, стр. 315.
Литература
[уреди | уреди извор]- Андрејевић, Андреј (1984). Исламска монументална уметност XVI века у Југославији : куполне џамије. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета : Балканолошки институт САНУ. COBISS.SR 37385223 COBISS.RS 11616778 COBISS.BH 512009936
- Bećirbegović, Madžida (1970). „Prosvjetni objekti islamske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (21—22): 223—364. COBISS.SR 104008455 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 4965670 COBISS.BH 16399874
- Bejtić, Alija (1953). „Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom. Sarajevo: Orijentalni institut (III—IV/1952-53): 229—297. COBISS.SR 89151498 COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
- Zukorlić, Mensur (2016). Oblici orijentalne kulture na prostoru jugozapadne Srbije (doktorska disertacija). Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. COBISS.SR 48156687
- Kreševljaković, Hamdija (1939). Vodovodi i gradnje na vodi u starom Sarajevu. Sarajevo: Gradska štedionica općine grada, (Sarajevo : Islamska dioničarska štamparija). COBISS.SR 15188487 COBISS.SR 2698502 COBISS.BH 2698502
- Kreševljaković, Hamdija (1991). Izabrana djela III, Banje, vodovodi, hanovi i karavansaraji... ; [priredili Avdo Sućeska, Enes Pelidija]. Sarajevo: Veselin Masleša, (Novi Sad : Budućnost). COBISS.SR 440087 COBISS.RS 440087 COBISS.BH 440087
- Redžić, Husref (1983). Studije o islamskoj arhitektonskoj baštini. Sarajevo: Veselin Masleša, (Novi Sad : Štamparija). COBISS.SR 66441484 COBISS.RS 1925158 COBISS.BH 1925158 COBISS.BH 512030928
- Hadžić, Fatih (2013). Elementi materijalne i duhovne kulture Bošnjaka u Sandžaku. Rožaje: Avlija, (Novi Pazar : Merak). COBISS.SR 21625360
- Škaljić, Abdulah (1966). Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost (Sarajevo : Oslobođenje). COBISS.SR 98616327 COBISS.RS 747287 COBISS.BH 11338246