Пређи на садржај

Шадрван

С Википедије, слободне енциклопедије
Шадрван испред Аја Софије у Истанбулу, Турска.
Шадрван у Алхамбри (Лавље двориште), Шпанија. Како истиче историчар Хамдија Крешевљаковић, ово је најљепши изграђен шадрван на свијету. Изграђен 1377. године од алабастра. Шадрван носе 12 лавова од црног мермера, а окружује га колонада од 128 ступова од мермера.[1]

Шадрван[а] (тур. şadırvan; перс. شادروان; арап. شاذروان; алб. shatërvani) је, у исламском градитељству, водоскок који се гради у дворишту џамија, медреса, текија, караван-сараја, ханова и у јавним купатилима, а у функцији омогућавања обредног умивања већем броју вјерника, али и као декоративни елемент екстеријера објекта.[3][4]

Функција и изглед

[уреди | уреди извор]

Шадрвани, уопштено узевши, имају исту функцију као и јавне чесме, само што се они граде у јавним купатилима и двориштима џамија, медреса, текија, караван-сараја и неких других већих и импозантнијих објеката. Првенствени им је, међутим, задатак, да дају воду већем броју особа у исто вријеме за обредно умивање. И, они, уз то, имају сврху да дјелују пластично и декоративно у својој околини, која је потпуно различита од амбијента махале гдје су грађене јавне чесме. Из тих разлога шадрван се по својој конструкцији и архитектури битно разликује од јавних чесама.[3][5][2][6]

Основни елеменат шадрвана је камени базен с више унаоколо поређаних изљева или чесама. Пред сваком чесмом је омањи и нешто уздигнут камени квадер, на којем стоји онај, који узима абдест. Около је ниска и лагана дрвена балустрада, испрекидана с више прилаза ка базену, а са унутрашње стране те ограде поређане су дрвене клупе за одмор. Из саме пак средине базена уздиже се мањи или већи камени ступ, кроз који одоздо према горе тече вода. Тај ступ носи једну, двије или три ванредно обликоване камене чашке, које, редајући се према горе, бивају све мање и плиће. Вода излази до на врх ступа и одатле се онда прељева из једне чашке у другу, дочаравајући млазовима и шумовима романтичну слику — одакле је управо у персијском језику и настао назив „шадрван“, што значи „веселоток“, тј. „весело тече“ у дословном преводу.[7][5][6][8]

Сва та направа је заогрнута лаганом гвозденом мрежом у виду луковице или крушкасте куполице, а цио опет простор надвисује кров на шест или осам полигонално постављених лаганих дрвених ступова.[9][5][10] Тај кров је код бољих шадрвана у облику куполе, прекривене оловом, или је обични стрми шаторасти кров од камених плоча на шест или осам вода, какав се види нарочито у Херцеговини.[9][5]

Не ријетко су површине шадрвана (знаменито у XVI вијеку) биле покриване и богатом декоративном пластиком. Тако је декоративна пластика, коришћена као декор шадрвана, већ код савременика пљенила погледе, па тако децембра 1660. године путописац Евлија Челебија истичући љепоту првобитног шадрвана пред Јахја-пашином џамијом у Скопљу наводи да је шадрван био тако украшен „да се завидно очара пред том уметношћу“. Велики број ове декорације је током вијекова појео зуб вријемена.[11]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Шадрван је, као већ назначено, поријеклом из Персије. Од Персијанаца попримили су га Арапи и Турци, и први га раширили по Арабији, Сирији, Египту и Шпанији, а потоњи по Малој Азији и Балканском полуострву.[9] (в. галерију)

На простору Босне и Херцеговине их је некада било готово у свим мјестима, али, како наводи историчар културе Алија Бејтић, већина је протеком времена пропала. На овом простору су се до данас одржала два у Мостару — у дворишту Карађозбегове и Коски Мехмедпашине џамије, и по један пред главном џамијом у Сарајеву, Чајничу, Јајцу и Бањој Луци. (в. галерију) Највише их је било у Сарајеву, главном граду, а ту је, према Бејтићевом суду, настао и најљепши споменик те врсте на овом простору — шадрван у дворишту Бегове џамије.[9]

Шадрван у дворишту Бегове џамије у Сарајеву.
Данашњи облик шадрвана потјече из 1892. године, и, према наводима Бејтића и историчара Хамдије Крешевљаковића, вјерна је копија шадрвана Улу-џамије у Бурси, али је на том истом мјесту стајао шадрван још од 1530. године, а подигао га је сам Гази Хусревбег. Прије данашњег шадрвана ту се налазио шадрван у бити исте концепције, само нешто другачијих детаља, како то показује и једна очувана фотографија, а направљен је 1707. године. Базен у том старом шадрвану био је од босанске миљевине и чистог кружног облика, висок 1,5 метара, а 4 m у промјеру.[9][12]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Шадрвани у свијету

[уреди | уреди извор]

Шадрвани у Босни и Херцеговини

[уреди | уреди извор]

Шадрвани у Макеоднији

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Такође и у облицима шадерван и шедрван.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kreševljaković 1991, стр. 124.
  2. ^ а б Škaljić 1966, стр. 578.
  3. ^ а б Bejtić 1953, стр. 258.
  4. ^ „šadrvan”. Hrvatska enciklopedija. Приступљено 27. 5. 2019. 
  5. ^ а б в г Kreševljaković 1991, стр. 123–124.
  6. ^ а б Zukorlić 2016, стр. 159.
  7. ^ Bejtić 1953, стр. 258–259.
  8. ^ Redžić 1983, стр. 137.
  9. ^ а б в г д Bejtić 1953, стр. 259.
  10. ^ Андрејевић 1984, стр. 75.
  11. ^ Андрејевић 1984, стр. 75—76.
  12. ^ Kreševljaković 1991, стр. 124–125.
  13. ^ а б Bećirbegović 1970, стр. 315.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]