Црногорци у Хрватској
| Укупна популација | |
|---|---|
| 3.127 (2021)[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Град Загреб, Истарска жупанија | |
| Језици | |
| црногорски | |
| Религија | |
| православље |
Етнички Црногорци у Хрватској су држављани Хрватске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници црногорског народа. Према попису из 2011. године бројност Црногораца у Хрватској износи 4.517, што је 0,11% укупног становништва Хрватске.[2] Највећи дио њих живи у Загребу и на подручју Истарске жупаније, а остали углавном у дијеловима земље гдје живе и Срби.
Историја
[уреди | уреди извор]
У раздобљу између два светска рата, Загреб је постао центар окупљања заговорника црногорске етничке посебности, а један од главних идеолога црногорског сепаратизма био је Секула Дрљевић, који је уживао отворену подршку антисрпских кругова у Хрватској. Током Другог светског рата, црногорски колаборационисти су били блиско повезани са усташким режимом у Независној Држави Хрватској. Управо у Загребу, Секула Дрљевић је 1944. године уз подршку усташког поглавника Анте Павелића формирао Црногорско државно вијеће.[3] Стварање посебне црногорске нације су са друге стране подржавали и хрватски комунисти, на челу са Јосипом Брозом Титом,[4] тако да је и у социјалистичкој Југославији настављено са праксом промовисања Загреба као једног од главних центара за идеолошку обуку црногорских националних кадрова. Након распада Југославије (1991-1992), режим Фрање Туђмана у Хрватској је омогућио поборницима црногорског сепаратизма да из Загреба развију пропагандну активност у циљу разбијања Савезне Републике Југославије путем одвајања Црне Горе од Србије.
Званично организовање црногорске националне мањине у Хрватској отпочело је 21. децембра 1991. године,[5] када је у Загребу основана Национална заједница Црногораца Хрватске.[6]
Етнички Црногорци у Хрватској према пописима становништва
[уреди | уреди извор]- 1948: 2.871 (0.1%)
- 1953: 5.175 (0.1%)
- 1961: 7.465 (0.2%)
- 1971: 9.706 (0.2%)
- 1981: 9.819 (0.2%)
- 1991: 9.724 (0.2%)
- 2001: 4,926 (0.1%)
- 2011: 4,517 (0.1%)[2]
- 2021: 3.127 (0.1%)[7]
Размјештај Црногораца у Хрватској по жупанијама (2001)
[уреди | уреди извор]| Жупанија | Број | Постотак |
|---|---|---|
| Град Загреб | 1.313 | 26.65% |
| Истра | 732 | 14.86% |
| Приморско-горанска | 643 | 13.05% |
| Сплитско-далматинска | 593 | 12.04% |
| Дубровачко-неретванска | 370 | 7.51% |
| Осјечко-барањска | 352 | 7.15% |
| Загребачка | 135 | 2.74% |
| Вуковарско-сријемска | 119 | 2.41% |
| Задарска | 112 | 2.27% |
| Бјеловарско-билогорска | 83 | 1.68% |
| Шибенско-книнска | 75 | 1.52% |
| Карловачка | 74 | 1.50% |
| Сисачко-мославачка | 70 | 1.42% |
| Бродско-посавска | 54 | 1.10% |
| Вировитичко-подравска | 43 | 0.87% |
| Вараждинска | 42 | 0.85% |
| Међимурска | 31 | 0.63% |
| Копривничко-крижевачка | 29 | 0.59% |
| Пожешко-славонска | 22 | 0.45% |
| Крапинско-загорска | 13 | 0.26% |
| Личко-сењска | 8 | 0.16% |
| Укупно | 4.926 | 100% |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Durović, Aneta (2023-05-08). „Poslednje tri decenije Crnogoraca u regionu 126.000 manje”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-05-18.
- ^ а б Republika Hrvatska: Državni zavod za statistiku: Population by ethnicity (1971-2011)
- ^ Pajović 1971, стр. 75–89.
- ^ Бојковић 2012, стр. 109-111.
- ^ Nacionalna zajednice Crnogoraca Hrvatske
- ^ Montenegrina (2016): Četvrt vijeka postojanja Nacionalne zajednice Crnogoraca Hrvatske
- ^ Durović, Aneta (2023-05-08). „Poslednje tri decenije Crnogoraca u regionu 126.000 manje”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-05-18.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бојковић, Душан (2012). „Милован Ђилас о националном и државном питању Црне Горе” (PDF). Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије (1): 106—134.
- Pajović, Radoje (1971). „Politička akcija Sekule Drljevića i njegova saradnja sa ustaškim vođstvom i njemačkim poslanstvom u Zagrebu (1943-1945)”. Časopis za suvremenu povijest. 3 (1): 75—89.
- Пајовић, Радоје (1977). Контрареволуција у Црној Гори — четнички и федералистички покрет 1941—1945 (на језику: српскохрватски). Цетиње: Обод. OCLC 5351995. COBISS.SR 77080071; COBISS.CG 77080071.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Попис становништва Хрватске из 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2015)
- www.montenegro.hr
- www.vijece-crnogoraca-zagreb.hr
