Пређи на садржај

Цивилне жртве у НАТО бомбардовању СРЈ

С Википедије, слободне енциклопедије

Број цивилних жртава у НАТО бомбардовању Савезне Републике Југославије још увек није прецизно утврђен, а досадашње процене варирају у зависности од извора. Према српским изворима од последица НАТО бомбардовања погинуло је између 1200 и 4000 цивила (најчешће се наводи око 2500)[1][2] Према тврдњама Хјуман Рајтс Воч-а погинуло је између 489 и 528 цивила.[3] Ове су цифре прилично непоуздане, јер држава Србија до данас није објавила званичан списак својих погинулих грађана, нити се из ових објава може закључити колико је погинуло Срба, а колико Албанаца. Фонд за хуманитарно право је објавио поименични списак[4] страдалих током бомбардовања, према коме је погинуло 754 особе од НАТО бомбардовања (збирно цивили и војници, Срби, Албанци и остали); 6.601 албански цивил убијен од стране српских оружаних снага, 464 неалбанска цивила су убијена од стране ОВК; а у војним сукобима ОВК и снага Србије страдало је 1.204 припадника ОВК и 559 припадника српске војске и полиције.[5] Међу погинулим цивилима било је најмање 81 дете.[6]

Зграда РТС-а у Београду, након бомбардовања

Од последица бомбардовања је теже и лакше је повређено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.[тражи се извор]

Напади са највише погинулих

[уреди | уреди извор]
НАТО бомбардовање СРЈ
Хронологија

Највише погинулих цивила било је у нападима на колоне албанских избеглица код Ђаковице[7] 14. априла (75) и у Кориши код Призрена[8] 14. маја (87), затим у нападу на аутобус код места Лужане[9] 1. маја (60), у Сурдулици 27. априла (20) и 31. маја (20)[10], у бомбардовању зграде РТС-а у Београду[11] 23. априла (16), у Нишу током бомбардовања касетним бомбама[12] 7. маја (16), у нападу на путнички воз у Грделичкој клисури[7] 12. априла (13), у Алексинцу 5. априла[13] (12), у Новом Пазару 31. маја (11)[14] и у Варварину 30. маја[15] (10).

Последице након бомбардовања

[уреди | уреди извор]

Од завршетка НАТО бомбардовања до 2006. на територији Србије и Црне Горе је од касетних бомби погинуло 6 особа, док је 12 рањено.[16] Августа 2012. на Копаонику су погинули подофицири Војске Србије Славиша Марковић и Небојша Милић, који су код Панчићевог врха чистили терен од експлозивних направа заосталих из НАТО бомбардовања.[17] Непуне две седмице након тога, на истом месту погинуо је и деминер Раде Алимпијевић.[18]

У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева рака, да би тај број већ 2004. достигао цифру од 30.000 нових болесника.[19]. 2015. године објављено је да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора. Проф. др Слободан Чикарић, онколог и председник Друштва Србије за борбу против рака сматра да је пораст броја оболелих и умрлих од рака последица НАТО бомбардовања, током којег је на Србију бачено 15 тона осиромашеног уранијума.[20] Четири локације на територији Републике Србије (без Косова и Метохије, где је број локација знатно већи) су контаминиране осиромашеним ураном након НАТО бомбардовања 1999, а деконтаминиране су тек 2007. У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева канцера, да би тај број већ 2004. достигао цифру од 30.000 нових болесника, што се једним делом може повезати и са контаминацијом након бомбардовања[21][22][23] [24][25]

Локације на Косову и југу Централне Србије на којима је НАТО авијација користила забрањену муницију са осиромашеним уранијумом током бомбардовања 1999. године

Проф. др Слободан Чикарић, онколог и председник Друштва Србије за борбу против рака, у истраживању објављеном у тексту „Злочини у рату – геноцид у миру“ чији је био коаутор, објављеном у децембру 2012. године износи забрињавајуће податке о здравственим последицама НАТО бомбардовања Србије;

Реакције

[уреди | уреди извор]

Многе међународне организације за заштиту људских права осуђивале су НАТО због напада на цивиле у току бомбардовања СР Југославије. Амнести интернашонал је нарочито осуђивао бомбардовање путничког воза на мосту у Грделичкој клисури као и бомбардовање зграде РТС-а, које је окарактерисао као ратни злочин.[26] Према извештају Хјуман Рајтс Воч-а, у току НАТО бомбардовања СР Југославије десило се „деведесет одвојених инцидената“ у којима је дошло до погибија цивила.

Новинска агенција Танјуг је 5. јуна 1999. објавила хронологију страдања цивила у НАТО бомбардовању СР Југославије под називом „Хронологија злочина и бешчашћа НАТО“.[27]

Министарство спољних послова СР Југославије, објавило је јула 1999. „Белу књигу НАТО злочина у Југославији“ са документима и доказима о цивилним жртвама у току НАТО бомбардовања.[28]

Одговорност

[уреди | уреди извор]

Иако је Међународни кривични трибунал за бившу Југославију успоставио у мају 1999. године комитет са циљем одређивања да ли је било прекршаја међународног закона током НАТО бомбардовања, ово није резултовало озбиљном истрагом која би утврдила одговорност НАТО-а.[29]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Шеснаеста годишњица НАТО бомбардовања“, РТС, 24. март 2015.
  2. ^ Политика: Девет година од бомбардовања, приступљено 29. јануар 2012
  3. ^ Извештај Хјуман Рајтс Воча
  4. ^ „Ljudski gubici u NATO bombardovanju (Srbija, Kosovo i Crna Gora)”. www.hlc-rdc.org. Приступљено 2022-03-02. 
  5. ^ „754 žrtve NATO bombardovanja - Fond za humanitarno pravo/Humanitarian Law Center/Fondi për të Drejtën Humanitare | Fond za humanitarno pravo/Humanitarian Law Center/Fondi për të Drejtën Humanitare”. www.hlc-rdc.org. Приступљено 2022-03-02. 
  6. ^ „Били су само деца”, Јутарњи програм РТС-а, 24. март 2023.
  7. ^ а б „Na licu mesta: Grdelica”. Vreme.com. Архивирано из оригинала 04. 04. 2013. г. Приступљено 27. 4. 2011. 
  8. ^ „У нападу НАТО на колону косовских Албанаца код села Кориша 14. маја 1999. убијено 87 цивила“ (НСПМ, 14. мај 2014).
  9. ^ „Време, архива”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2011. г. Приступљено 11. 02. 2016. 
  10. ^ „Surdulica, deset godina kasnije“, РТС (27. април 2009)
  11. ^ „Годишњица бомбардовања РТС“, Вечерње новости, 23. април 2013.
  12. ^ „Сузе за 16 жртава касетних бомби“ Новости 7. мај 2015.
  13. ^ „Алексинац не заборавља жртве“, Политика, 6. април 2008.
  14. ^ „Нови Пазар, сећање на жртве НАТО бомбардовања”, РТС, 31. мај 2015.
  15. ^ „Сећање на жртве бомбардовања варваринског моста“, Радио телевизија Крушевац, 29. мај 2013.
  16. ^ „Blic Online | Ostala bez noge, dobila stan na 14 spratu”. Blic.rs. Архивирано из оригинала 20. 07. 2012. г. Приступљено 27. 4. 2011. 
  17. ^ „Погинула два војника на Копаонику“, (Б92, 1. август 2012)
  18. ^ „Бомба убила деминера и упалила врх Копаоника!“, Вечерње новости (13. август 2012)
  19. ^ „St. Sava Serbian Orthodox Church of Boston - Archives”. Stsavaboston.org. Приступљено 27. 4. 2011. 
  20. ^ „Србија прва у Европи по стопи смртности од рака “ РТС, (25. март 2015)
  21. ^ (језик: српски) ПОДСЕЋАЊЕ НА НАТО БОМБАРДОВАЊЕ СРЈ 24. МАРТ 1999 - 24. МАРТ 2007. ГОДИНЕ [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  22. ^ Иванченко А., Кравчук М. Урановые хитрости. Подарок НАТО для Балкан Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2013)/
  23. ^ „Осиромашени уранијум: извори, утицај и последице за здравље, Светска здравствена организација. 2001.” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013. 
  24. ^ „Нато бомбе узрок рака”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  25. ^ „Отрови рађају туморе”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  26. ^ NATO/Federal Republic of Yugoslavia: "Collateral damage" or unlawful killings", 7 May 2000.
  27. ^ „Хронологија злочина и бешчашћа НАТО“, Танјуг
  28. ^ „Бела књига НАТО злочина у Југославији“
  29. ^ "Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia, International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, 13 June 2000.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цивилне_жртве_у_НАТО_бомбардовању_СРЈ&oldid=27754978”