Холарктичко флористичко царство

Холарктичко флористичко царство или Холарктис (лат. Holarctis) је највеће савремено флористичко царство, заузима више од половине укупне површине копна. Целом површином налази се на северној полулопти, а обухвата Европу, северну Африку, Азију (без Арабијског полуострва, Индијског потконтинента и Индокине), као и Северну Америку до централног Мексика^[1].

Вегетација

У оквиру овог флористичког царства простиру се следећи зонобиоми: тундра, тајга, степе и прерије, листопадне шуме, средоземна вегетација, континенталне пустиње и полупустиње.

Флора

Флора Холарктика повезана је са палеоген-неогенском арктотерцијарном флором Евроазије и терцијарном флором Северне Америке, односно са одговарајућом флором Лауразије. Холарктичко флористичко царство карактерише око 30 ендемичних савремених фамилија биљака са семеном.

Од голосеменица, ендемичне су фамилије Ginkgoaceae и Sciadopityaceae, а од скривеносеменица Scheuchzeriaceae, Butomaceae, Ixioliriaceae, Aphyllanthaceae, Eupteleaceae, Circaeasteraceae, Trochodendraceae, Cercidiphyllaceae, Paeoniaceae, Penthoraceae, Datiscaceae, Stachyuraceae, Crossosomataceae, Biebersteiniaceae, Limnanthaceae, Drosophyllaceae, Simmondsiaceae, Sarcobataceae, Fouquieriaceae, Diapensiaceae, Eucommiaceae, Paulowniaceae, Diervillaceae и Morinaceae.

Подела

Холарктичко флористичко царство подељено је на 3 флористичка потцарства – бореално, тетијско и мадреанско^[2].

**Холарктичко флористичко царство**
потцарство	област (регион)	провинције
бореално	циркумбореална	арктичка, европска атлантска, средњоевропска, илирска или балканска, еуксинска, кавкаска, источноевропска, северноевропска, западносибирска, алтај-сајанска, средњосибирска, трансбајкалска, североисточносибирска, охотско-камчатска, канадска
	источноазијска	манџурска, сахалинско-хокаидска, јапанско-корејска, волкано-бонинска, рјукју (Токара-Окинава), тајванска, севернокинеска, централнокинеска, југоисточнокинеска, сиканшко-јунанска, севернобурманска, источнохималајска, хази-манипурска
	северноамеричка атлантска	апалачка, атлантско-заливска, провинција северноамеричких прерија
	област Стеновитих планина	ванкуверска, провинција Стеновитих планина
тетијско	макаронезијска	азорска, мадеирска, канарска, зеленортска
	медитеранска	јужномароканска, југозападномедитеранска, јужномедитеранска, иберијска, балеарска, лигуро-тиренска, јадранска, источномедитеранска, кримско-новоросијска
	сахарско-арабијска	сахарска, египатско-арабијска
	ирано-туранска	западноазијска подобласт: месопотамска, централноанатолијска, јерменијско-иранска, хирканијска, туранска (аралско-каспијска), туркестанска, севернобелуџистанска, западнохималајска централноазијска подобласт: централнотјеншанска, џунгаро-тјеншанска, монголска, тибетска
мадреанско	мадреанска	провинција Великог басена, калифорнијска, сонорска, провинција мексичке висоравни

Референце

^ Good R. 1947. The Geography of Flowering Plants. Longmans, Green and Co: New York.
^ Takhtajan A. 1986. Floristic Regions of the World. (translated by T.J. Crovello & A. Cronquist). University of California Press: Berkeley.

Литература

[1] Good R. 1947. The Geography of Flowering Plants. Longmans, Green and Co: New York.

[2] Takhtajan A. 1986. Floristic Regions of the World. (translated by T.J. Crovello & A. Cronquist). University of California Press: Berkeley.

[1]

[2]