На олимпијском турниру учествовало је укупно 10 репрезентација, а такмичење се одвијало у две фазе. У првој фази екипе су биле подељене у три групе, а по две првопласиране из сваке групе пласирале су се у финалну фазу. Репрезентација Совјетског Савеза дебитовала је на Зимским олимпијским играма и са максималних 7 победа освојила прву олимпијску титулу, а уједно и другу титулу светског првака. Сребрна медаља припала је селекцији Сједињених Држава, док је бронзу освојила репрезентација Канаде коју су на Играма представљали играчи аматерске екипе Киченер-ватерлу дачменси. Најефикаснији играчи турнира били су Канађани Џејмс Логан и Пол Нокс са 12 индексних поена (87 голова и 5 асистенција). На укупно одигране 33 утакмице постигнута су 262 гола или у просеку 7,94 голова по утакмици.
Турнир групе Б одржан је почетком марта месеца у Источном Берлину уз учешће три екипе.
На олимпијском турниру учествовало је 10 екипа које су у првој фази биле подељене у три групе, једна са 4 и две са по 3 тима. Играло се по једнокружном бод систему, а пласман у финалну фазу такмичења оствариле су по две првопласиране екипе из све три групе. У финалу је 6 екипа играло у оквиру једне групе, такође по једнокружном лигашком систему. Екипе које су испале из група у првој фази разигравале су за пласман од 7. до 10. места.
Победа се вредновала са 2, а нерешен исход са једним бодом.
Источна и Западна Немачка су на олимпијском турниру учествовали као јединствен тим, а хокејашки тим је одређен на основу бараж сусрета између две селекције. Западна немачка је добила тај сусрет и тако представљала немачку на олимпијском турниру у хокеју на леду.
Италија
Шампион
Совјетски Савез (1 титула)
Други
САД
Трећи
Канада
Источна Немачка
Западна Немачка
Немачка
Аустрија
Чехословачка
Пољска
Шведска
Швајцарска
Норвешка
Белгија.svg)
