Пређи на садржај

Финале Светског првенства у фудбалу 1966.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Светског првенства у фудбалу 1966.
Краљица Елизабета II уручује капитену Енглеске, Бобију Муру, трофеј Светског првенства.
ДогађајСветско првенство у фудбалу 1966.
Енглеска Западна Немачка
4 2
После продужетака
Датум30. јул 1966. (1966-07-30)
СтадионВембли, Лондон
СудијаГотфрид Динст (Швајцарска)
Посећеност96.924
← 1962.
1970. ⊟

Финале Светског првенства 1966. је била фудбалска утакмица између Енглеске и Западне Немачке да би се одредио победник Светског првенства 1966. године.[1] Енглеска је победила са 4−2 после продужетака и освојила трофеј Жила Римеа. Ово је био први – и до данас (2024) једини – пут да је Енглеска била домаћин или освојила Светско првенство.

Утакмица се памти по јединој светској титули Енглеске, хет-трику Џефа Херста – првом и до сада једином постигнутом у финалу Светског првенства – и контроверзном трећем голу који је Енглеској доделио судија Готфрид Динст, на интервенцију линијског судије Тофика Бахрамова. Тим Енглеске постао је познат као „чудо без крила”, због своје тада неконвенционалне уске нападачке формације, описане у то време као 4–4–2.[2]

Поред посете стадиона од 96.924 гледалаца, британска телевизијска публика достигла је бројку од 32,3 милиона гледалаца, што га чини најгледанијим телевизијским догађајем у Уједињеном Краљевству икада.[3][4]

Пут до финала

[уреди | уреди извор]

Обе екипе су оствариле добре резултате током целог турнира. Сваки је победио по две и ремизирао један од своја три меча у групној фази. Енглеска није примила гол до полуфинала против Португалије.

 Енглеска Рунда  Западна Немачка
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
 Уругвај 0–0 Утакмица 1  Швајцарска 5–0
 Мексико 2–0 Утакмица 2  Аргентина 0–0
 Француска 2–0 Утакмица 3  Шпанија 2–1
Група 1
Тим Од. Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Енглеска 3 2 1 0 4 0 4 5
 Уругвај 3 1 2 0 2 1 1 4
 Мексико 3 0 2 1 1 3 −2 2
 Француска 3 0 1 2 2 5 −3 1
Коначан пласман у групама Група 2
Тим Од. Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Западна Немачка 3 2 1 0 7 1 6 5
 Аргентина 3 2 1 0 4 1 3 5
 Шпанија 3 1 0 2 4 5 -1 2
 Швајцарска 3 0 0 3 1 9 −8 0
Противник Резултат Нокаут фаза Противник Резултат
 Аргентина 1–0 Четвртфинале  Уругвај 4–0
 Португалија 2–1 Полуфинале  Совјетски Савез 2–1

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Резиме

[уреди | уреди извор]

Регуларни део

[уреди | уреди извор]
Репрезентације излазе на терен пред 96.924 навијача

У 12. минуту, Зигфрид Хелд је убацио лопту у шеснаестерац Енглеза коју је Реј Вилсон грешком главом додао до Хелмута Халлера, који је шутирао на гол. Џек Чарлтон и голман Гордон Бенкс нису успели да се изборе са лоптом која је ушла у гол, што је довело до резултата 1−0 за Западну Немачку.

Стари стадион Вембли

У 18. минуту, Волфганг Оверат је био заслужан за слободан ударац, који је Боби Мур одмах извео, упутивши центаршут на половину Западне Немачке, где је Џеф Херст сам отрчао; његов ударац главом наниже је ушао у мрежу и поравнао резултат на 1−1. Екипе су биле изједначене на полувремену, а после 77 минута Енглеска је извела корнер. Алан Бол је испоручио лопту Херсту чији је одбрањени ударац са ивице шеснаестерца пронашао Мартина Питерса. Он је извео последњи ударац, савладавши голмана Западне Немачке и постигао резултат 2–1 за Енглеску.[5]

Западна Немачка је притискала домаћина у завршним тренуцима, а у 89. минуту Џек Чарлтон је скривио слободан ударац због контакта са Увеом Зелером када су обојица пошли на ударац главом.[5] Ударац је извео Лотар Емерих, који је погодио живи зид; лопта је пала до Хелда, који је испуцао лопту у тело Карла-Хајнца Шнелингера. Лопта је скренула преко шеснаестерца Енглеске и омогућила Волфгангу Веберу да изједначи резултат на 2–2 и пошаље меч у продужетке. Бенкс је протестовао што је лопта погодила Шнелингера у руку,[6] али поновни снимци су показали да је Шнелингера ударила у леђа.[5][7]

Продужеци

[уреди | уреди извор]

Енглеска је нападала и створила неколико шанси. Конкретно, након пет минута након почетка продужетака, Чарлтон је погодио стативу и послао још један ударац поред гола. Након 11 минута продужетка, Бол је убацио центаршут, а Херст је шутирао из непосредне близине. Лопта је погодила доњу страну пречке, одбила се и била је избијена. Судија Готфрид Динст није био сигуран да ли је то био гол и консултовао је линијског судију, Тофика Бахрамова, који је тврдио да јесте, а швајцарски судија је досудио гол домаћем тиму. Публика на стадиону и 400 милиона телевизијских гледалаца остављено је у препирци да ли је требало досудити гол или не. Ова пречка је данас изложена на стадиону Вембли.[8]

Трећи гол Енглеске остао је контроверзан и након од меча. Према правилима игре дефиниција гола је када „цела лопта пређе преко гол-линије”.[9] Присталице Енглеске су навеле добру позицију линијског судије и изјаву Роџера Ханта, најближег играча Енглеске лопти, који је тврдио да је био гол и да је због тога прославио уместо да покуша да избаци лопту која се одбила. Савремене студије које користе анализу снимака и компјутерске симулације показале су да цела лопта никада није прешла линију – само 50% јесте. Данкан Гилис из групе за обраду визуелних информација са Империјалног колеџа у Лондону, као и Ијан Рид и Ендру Зисерман са Одељења за инжењерске науке на Универзитету у Оксфорду су изјавили да је лопта морала да прође још 18±4 cm да би у потпуности прешла линију.[10] Неки Немци су навели могућу пристрасности совјетског линијског судије,[11] посебно пошто је управо СССР био поражен у полуфиналу од Западне Немачке.[12]

Минут пре краја утакмице, немачки дефанзивци су пошли напред у очајничком покушају да постигну изједначење у последњем минуту. Освојивши лопту, Мур је дугим пасом пронашао нечуваног Херста, који је наставио напред док су неки гледаоци почели да улазе на терен, а Херст је, како је касније открио, покушао да шутира лопту што даље у трибине Вемблија, како би потрошио време. Направио је грешку у том покушају, али је промашај отишао право у горњи угао мреже Ханса Тилковског, чиме је постигао историјски хет-трик и обезбедио титулу светског првака Енглеској.[13] Гол је довео до једног од најпознатијих изјава у историји енглеског фудбала, када је коментатор BBC-ја Кенет Волстенхолм описао ситуацију на следећи начин:


Једна од лопти из финала изложена је у Националном музеју фудбала у Манчестеру.

Детаљи

[уреди | уреди извор]
Енглеска 4–2 (прод.) Западна Немачка
Херст Гол 18’, 101’, 120’
Питерс Гол 78’		 Извештај Халер Гол 12’
Вебер Гол 89’
Гледалаца: 96.924
Енглеска
Западна Немачка
Г 1 Гордон Бенкс
О 2 Џорџ Коен
О 5 Џек Чарлтон
О 6 Боби Мур (к)
О 3 Реј Вилсон
С 4 Ноби Стајлс
С 7 Алан Бол
С 9 Боби Чарлтон
С 16 Мартин Питерс Жути картон 20’
Н 10 Џеф Херст
Н 21 Роџер Хант
Селектор:
Алф Ремзи
Г 1 Ханс Тилковски
О 2 Хорст Дитер Хетгес
О 5 Вили Шулц
О 6 Волфганг Вебер
О 3 Карл Хајнц Шнелингер
С 4 Франц Бекенбауер
С 12 Волфганг Оверат
Н 8 Хелмут Халер
Н 9 Уве Зелер (к)
Н 10 Зигфрид Хелд
Н 11 Лотар Емерих
Селектор:
Хелмут Шен
Помоћне судије:


Тофик Бахрамов (Совјетски Савез)
Карол Галба (Чехословачка)

Правила
  • 90 минута
  • 30 минута продужетка ако је потребно
  • Доигравање ако је и даље нерешено
  • Измене нису дозвољене

Последице

[уреди | уреди извор]

Шампионска фотографија и статуа

[уреди | уреди извор]
Скулптура Светског првенства на којој је Боби Мур са пехаром за Светско првенство, на раменима Џефа Херста и Реја Вилсона, заједно са Мартином Питерсом

Једна од чувених слика прославе на Вемблију непосредно после утакмице била је слика капитена Бобија Мура који држи трофеј Жила Римеа, на раменима Џефа Херста и Реја Вилсона, заједно са Мартином Питерсом. У знак признања за допринос Мура и других играча Вест Хема јунајтеда победи, клуб и Савет општине Њуам заједнички су наручили статуу ове сцене. Дана 28. априла 2003. принц Ендру, као председник Фудбалског савеза Енглеске, свечано је открио Скулптуру Светског првенства (такође познату као Шампиони) на истакнутом месту у близини Вест Хемовог терена, у то време, Болејн Граунда, на раскрсници Баркинг Роуда и Грин Стрита. Бронзану статуу високу 4 метра је извајао Филип Џексон и тежи је 4 тоне.[15][16]

Културни утицај

[уреди | уреди извор]

Пренос и гледаност

[уреди | уреди извор]
Реплика дреса Енглеске са финала. У анкети из 2019. проглашен је за најбољу дрес Енглеске икада.[17]
Slazenger лопта коришћена у финалу, Национални музеј фудбала у Манчестеру

Ово финале је најгледанији догађај на британској телевизији икада, а пратило га је 32,3 милиона гледалаца.[3]

Утицај

[уреди | уреди извор]

У Немачкој, погодак који је резултат ударца који се одбио од пречке и погодио линију назива се Wembley-Tor (Вембли гол) због контроверзне природе Херстовог другог гола.[18] Овај гол је много пута пародиран. Неки од најзначајнијих укључују:

  • Трећи гол Енглеске се помиње у Adidas-овој реклами из 2006. године, где енглески везиста Френк Лампард шутира на немачког голмана Оливера Кана, а сличан догађај уследи.[18] Дана 27. јуна 2010. на Светском првенству те године сличан гол Лампарда грешком није грешком (ТВ репризе су показале да је лопта пала поред гол-линије пре него што се одбила) што би донело изједначење на утакмици осмине финала против Немачке са 2−2 (Немачка је победила са 4−1).[19]
  • Коментар Кенета Волстенхолма о трећем голу који се одбио на линији, „Гол је!” је коришћен (заједно са звуком ломљења стакла) у коду на касети ране верзије песме Битлса „Glass Onion”, доступној на албуму Anthology 3.[20]

У августу 1966. године Краљевска пошта је издала посебну марку са ознаком „ENGLAND WINNERS” да прослави победу. Вредност јој је порасла до 15 шилинга на основу ентузијазма јавности због победе пре него што је поново пала у вредности када је јавност схватила да није ретка.[21][22]

Обележавајући 50. годишњицу победе Енглеске на Светском првенству у јулу 2016, ITV је емитовао документарни филм 1966 – Нација се сећа, са Теренсом Стампом као наратором, који је присуствовао свакој утакмици Енглеске на том турниру.[23]

Победа на Светском првенству се појављује у песми „Three Lions” (познатој по рефрену „Football's Coming Home”), незваничној химни фудбалске репрезентације Енглеске.[24] Победа Енглеске у финалу је такође помогла навијачима да креирају песму „Two World Wars and One World Cup”.[12]

Утакмица се приказује у петој епизоди пете сезоне америчке историјско-драмске серије Људи са Менхетна, где један од ликова, Енглез Лејн Прајс, гледа и прославља победу у пабу.[25]

Додела победничких медаља 2009.

[уреди | уреди извор]

Чланови победничког тима Енглеске који нису освојили медаље 1966. примили су их 10. јуна 2009. након церемоније у Даунинг стриту 10 у Лондону. Испрва је само 11 играча на терену на крају меча добило медаље, али је ФИФА касније доделила медаље сваком репрезентативцу победничког тима који није играо финалну утакмицу Светског првенства од 1930. до 1974. године.[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Hurst the hero for England in the home of football". FIFA. Retrieved 11 November 2014
  2. ^ „Alf Ramsey – England's Anonymous Hero”. FIFA. Архивирано из оригинала 9. 10. 2015. г. Приступљено 28. 1. 2013. 
  3. ^ а б "Tracking 30 years of TV's most watched programmes". BBC. Retrieved 16 July 2021
  4. ^ „A riot of colour, emotion and memories: the World Cup stands alone in the field of sport”Неопходна новчана претплата. The Independent. Архивирано из оригинала 1. 5. 2022. г. Приступљено 20. 8. 2018. 
  5. ^ а б в Smyth, Rob; Murray, Scott (30. 5. 2014). „World Cup final 1966: England v West Germany – live!”. The Guardian. Guardian News and Media. 
  6. ^ Banks, Gordon (2002). Banksy. Penguin Books. стр. 136. ISBN 978-0-7181-4582-8. 
  7. ^ Glanville, Brian (2010) [1973]. The Story of the World Cup. London: Faber and Faber. стр. 154. ISBN 978-0-571-23605-3. 
  8. ^ „Team Spirit Gains England the cup”. Glasgow Herald (Page 4). 1. 8. 1966. Приступљено 30. 4. 2014. 
  9. ^ „Law 10 – The Method of Scoring”. FIFA. Архивирано из оригинала 23. 5. 2007. г. Приступљено 31. 1. 2019. 
  10. ^ Reid, Ian; Zisserman, Andrew (1996). Cipolla, R.; Buxton, B., ур. „Goal-directed Video Metrology” (PDF). Proceedings of the 4th European Conference on Computer Vision. New York City: Springer. II: 647—658. LNCS 1065. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 3. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2012. 
  11. ^ Ken Jones (4. 12. 1997). „Football: It is possible to forget that England's overall World Cup record is nothing much to shout about”Неопходна новчана претплата. The Independent. Архивирано из оригинала 1. 5. 2022. г. Приступљено 21. 6. 2012. 
  12. ^ а б Lister, Graham (26. 6. 2010). „Two World Wars, One World Cup And The 'Achtung!' Chaos – The Complex And Violent History of England Vs Germany”. Goal.com. Приступљено 21. 6. 2012. 
  13. ^ „1966: England – Federal Republic of Germany”. Архивирано из оригинала 8. 2. 2007. г. Приступљено 7. 3. 2013. 
  14. ^ „Class of '66 pay tribute to voice of football”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. 26. 3. 2002. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. 
  15. ^ „World Cup tribute unveiled”. BBC News. 28. 4. 2003. Архивирано из оригинала 3. 2. 2006. г. Приступљено 5. 5. 2010. 
  16. ^ „Champions Sculpture”. newham.com. Архивирано из оригинала 10. 6. 2015. г. Приступљено 15. 8. 2016. 
  17. ^ „England 1966 World Cup kit voted the greatest of all time by fans”Неопходна новчана претплата. The Independent. Архивирано из оригинала 1. 5. 2022. г. Приступљено 7. 10. 2021. 
  18. ^ а б Williams, Tom (2018). Do You Speak Football?: A Glossary of Football Words and Phrases from Around the World. Bloomsbury Publishing. стр. 114. 
  19. ^ „World Cup 2014: GLT, vanishing spray, Caxirola & Brazucas”. BBC. Приступљено 3. 11. 2020. 
  20. ^ Anthology 3 – The Beatles
  21. ^ Stanley Gibbons Great Britain Concise Stamp Catalogue. 2008. стр. 60. ISBN 0-85259-677-4. . 23rd edition. Stanley Gibbons, London & Ringwood.
  22. ^ "1966 England Winners". BFDC.co.uk. Retrieved 3 November 2020.
  23. ^ „1966 – A Nation Remembers”. ITV. 5. 10. 2016. 
  24. ^ „'It's coming home': England are winning the meme World Cup”. The Guardian. 5. 7. 2018. Приступљено 7. 7. 2018. 
  25. ^ „Mad Men - Inside Episode 505 Mad Men: Signal 30”. AMC. Приступљено 30. 10. 2020. 
  26. ^ „World Cup 1966 winners honoured”. BBC News. 10. 6. 2009. Архивирано из оригинала 12. 6. 2009. г. Приступљено 10. 6. 2009. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Светског_првенства_у_фудбалу_1966.&oldid=28800949”