Пређи на садржај

Филип Хајдуковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип Хајдуковић
Лични подаци
Пуно имеФилип Хајдуковић
Датум рођења(1995-12-10)10. децембар 1995.(29 год.)
Место рођењаБеоград
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумац
Рад
Активни период2016 —
Битна улогаШвиндлери — Божа Баћковић
Калкански кругови — Стефан
Веза до IMDb-а

Филип Хајдуковић (Београд, 10. децембар 1995) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Филип Хајдуковић је одрастао у новобеоградским блоковима, а пре уписа на Факултет драмских уметности похађао је школу глуме.[1][2][3] У класи професора Срђана Ј. Карановића са њим су студирали Митра Младеновић, Исидора Грађанин, Ђорђе Крећа, Владимир Ковачевић, Биљана Тодоровић, Сања Марковић, Марина Ћосић, Данило Лончаревић и Милан Зарић. Са представом Аудиција учествовали су на Позорју младих 2016.[4][5][6] Хајдуковић је исте године одиграо своју прву филмску улогу у краткометражном остварењу Светски рекордери.[7][8][9] Добио је и једну од улога у глумачкој подели представе Деца радости у Атељеу 212,[а] док је следеће године био део поставе која је премијерно извела комад Љубав, љубав, љубав у том позоришту.[13] У децембру 2017. премијерно је одиграо улогу у представи Моби Дик, Малог позоришта „Душко Радовић”.[14]

Као студент четврте године прошао је кастинг за филм Принц Растко српски, у ком је добио насловну улогу Растка Немањића.[15][16][17] Наредне године је са делом своје класе извео дипломску представу Парче ноћи на Ивановој гајби.[18] Снежана Тришић, редитељка са којом је претходно сарађивао у две представе, на сцени Крушевачког позоришта поставила је комад Анималс, у ком је Хајдуковић добио лик Христофора.[19] На Радио-телевизији Србије је у децембру 2018. приказана ТВ драма Биљане Србљановић Београдска трилогија у драматизацији Тијане Грумић и режији Јоване Аврамовић, са Филипом Хајдуковићем у једној од улога.[20] Те године се појавио у филму, а затим и телевизијској серији Јужни ветар, где је играо споредни лик Царевог сина.[21] У Звездара театру остварио је улогу у представи Феликс, премијерно изведеној 2019.[22] Касније је играо и у кратком филму Инфлуенсер,[23] пре него што је остварио једну од водећих улога у телевизијској серији Швиндлери.[2] Потом је играо у серијама Мочвара и Златни дани, као и у филму Жив човек.[24][25][26] Током 2021. појавио се у серији Калкански кругови,[27] док је у подели филма и телевизијске серије Тома добио лик Даворина Поповића.[28]

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/
Режија Позориште Премијера
Аудиција Алберт / Тецудзин Аоки[5] Александар Галин Срђан Ј. Карановић Факултет драмских уметности 25. мај 2016.[29]
Деца радости песник Олга Димитријевић Димитрије Коканов Снежана Тришић Атеље 212 13. новембар 2016.[30]
Љубав, љубав, љубав Џејми[31] Мајк Бартлет Алиса Стојановић 21. април 2017.[32]
Моби Дик Исмаил, Мапа Херман Мелвил Димитрије Коканов
Мила Машовић Николић
Снежана Тришић Позориште „Душко Радовић” Београд 8. децембар 2017.[14]
Парче ноћи на
Ивановој гајби
Иван Ђорђе Милосављевић Срђан Ј. Карановић[33] Факултет драмских уметности 27. април 2018.[34]
Анималс Христофор[35] Угљеша Шајтинац Јован Ристић Снежана Тришић Крушевачко позориште 5. октобар 2018.[19]
Феликс Феликс-Драган Владимир Кецмановић Коста Пешевски Дарко Бајић Звездара театар 22. март 2019.[36]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
2010-е
2016. Светски рекордери (кратки филм) Илија
2018. Кратки животи (кратки филм)
2018. Београдска трилогија (ТВ филм) Јован
2018. Јужни ветар Царев син
2020-е
2020. Јужни ветар (серија) Царев син
2020. Инфлуенсер (кратки филм) Микса
2020. Швиндлери (серија) Божа Баћковић
2020. Мочвара (серија) Вид
2020. Жив човек
2020. Златни дани (серија) Џибра
2021. Калкански кругови (серија) Стефан
2021. Тома Даворин Поповић
2022. Света Петка — Крст у пустињи анђео
2023. Што се боре мисли моје Гојко
2023. Тома (серија) Даворин Поповић
Принц Растко српски Растко Немањић

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Премијером представе обележено је 60 година постојања Атељеа 212.[10] Комад је екранизован и приказан у оквиру ТВ театра на РТС-у две године касније.[11] Хајдуковићев лик инспирисан је Миланом Младеновићем.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Filip Hajduković”. Škola glume Maska. Приступљено 5. 4. 2021. 
  2. ^ а б „Kako sam shvatio žene tek kada sam dobio ulogu u seriji "Švindleri". mondo.rs. 8. 5. 2020. Приступљено 5. 4. 2021. 
  3. ^ Radanov, Ljubomir (12. 10. 2020). „Filip Hajduković igra ubicu u seriji Močvara i poručuje: Jednom u karijeri igrate ovakvu ulogu! Najteže je mi bilo da ga branim!”. Курир. Приступљено 5. 4. 2021. 
  4. ^ Годишњак 39 2018, стр. 229—233.
  5. ^ а б Стјепановић, Николина (29. 5. 2016). Билтен бр. 4 (PDF). Стеријино позорје. стр. 15. Приступљено 5. 4. 2021. 
  6. ^ „Audicija - Junski rok 3”. hocupozoriste.rs. Приступљено 5. 4. 2021. 
  7. ^ Bajić, Đorđe (8. 7. 2016). „Bašta fest 2016 – Utisci i razmišljanja 1/3: „Svetski rekorderi“, „Svitanje“ i „Herostat“ (prvi dan)”. Филмски центар Србије. Приступљено 5. 4. 2021. 
  8. ^ „Film Kruševljanina Nikole Zdravkovića, najbolji na 3. Bašta festu u Bajinoj Bašti”. krusevacgrad.rs. 11. 7. 2016. Приступљено 28. 3. 2021. 
  9. ^ Svetski rekorderi“, diplomski film Nikole Zdravkovića”. Радио-телевизија Крушевац. 20. 7. 2015. Приступљено 28. 3. 2021. 
  10. ^ Stojiljković, Jelena (10. 11. 2016). „"Deca radosti" za 60. rođendan Ateljea 212”. Н1. Приступљено 5. 4. 2021. 
  11. ^ „ТВ Театар: Деца радости”. Радио-телевизија Србије. 13. 10. 2018. Приступљено 5. 4. 2021. 
  12. ^ „(Foto) Deset najboljih mladih glumaca: Ovo su nove nade srpskog filma i pozorišta!”. Курир. 24. 4. 2017. Приступљено 5. 4. 2021. 
  13. ^ Годишњак 39 2018, стр. 61.
  14. ^ а б „Моби Дик”. Позориште „Душко Радовић” Београд. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 5. 4. 2021. 
  15. ^ Milojević, Nevena (15. 6. 2017). „Osećaj prisustva u vremenu”. Време. Приступљено 5. 4. 2021. 
  16. ^ Kalaba, Ana (11. 6. 2017). „Prvi film o Svetom Savi otkriva tajnu njegovog života”. noizz.rs. Приступљено 5. 4. 2021. 
  17. ^ Malušev, Aleksandra (21. 8. 2017). „Prvi intervju mladog glumca Filipa Hajdukovića”. republika.rs. Приступљено 5. 4. 2021. 
  18. ^ Stojanović, Nikola (13. 2. 2019). „Predstava „Parče noći na Ivanovoj gajbi” u „Akademiji 28. adriadaily.com. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 5. 4. 2021. 
  19. ^ а б Stanković, Brankica (5. 10. 2018). „Premijera predstave “Animals. krusevacpress.com. Приступљено 5. 4. 2021. 
  20. ^ „Драмски понедељак: Београдска трилогија”. Радио-телевизија Србије. 17. 12. 2018. Приступљено 5. 4. 2021. 
  21. ^ Milić, A. (27. 4. 2020). „Iz sporedne u glavnu ulogu! Filip iz "Južnog vetra" glumi u novoj hit seriji - sa njim pod rukom i sin našeg poznatog glumca (foto)”. Информер. Приступљено 5. 4. 2021. 
  22. ^ „Кроз Звездарин телескоп: Филип Хајдуковић”. Звездара театар. Приступљено 5. 4. 2021. 
  23. ^ Bajić, Đorđe (14. 11. 2019). „Pogledajte trejler za kratki film „Influenser“ Branka Andrića”. Филмски центар Србије. Приступљено 5. 4. 2021. 
  24. ^ Билић, Мери (21. 10. 2020). „Тркачи оловних ногу”. Политика. Приступљено 5. 4. 2021. 
  25. ^ „Zasada, prekinuto je prikazivanje Z.D”. Kulturiš[email protected]. 10. 1. 2021. Приступљено 5. 4. 2021. 
  26. ^ „Brojni srpski filmovi i manjinske srpske koprodukcije u programima 30. Filmskog festivala u Kotbusu”. KomunikArt. 013info.rs. 12. 11. 2020. Приступљено 5. 4. 2021. 
  27. ^ „"Калкански кругови" викендом на РТС 1”. Радио-телевизија Србије. 5. 3. 2021. Приступљено 29. 5. 2021. 
  28. ^ „Filip Hajduković: Osećam čast, ali i tremu, jer igram Davorina Popovića.”. Курир. 30. 10. 2020. Приступљено 5. 4. 2021. 
  29. ^ Годишњак 38 2017, стр. 237.
  30. ^ „Atelje 212 obeležio jubilej uz "Decu radosti". Танјуг. Б92. 13. 11. 2016. Приступљено 5. 4. 2021. 
  31. ^ Бошковић, Драгана (8. 5. 2017). „О родитељима и деци, некад и сад”. Вечерње новости. Приступљено 5. 4. 2021. 
  32. ^ „Љубав, љубав, љубав”. Атеље 212. 21. 4. 2017. Приступљено 5. 4. 2021. 
  33. ^ „Besplatna predstava „Parče noći na Ivanovoj gajbi. Центар за културу „Влада Дивљан”. 30. 5. 2019. Приступљено 5. 4. 2021. 
  34. ^ Годишњак 40 2019, стр. 235.
  35. ^ „Анималс”. Крушевачко позориште. Приступљено 5. 4. 2021. 
  36. ^ „Феликс”. Звездара театар. Приступљено 5. 4. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]