Трећи конгрес КПЈ
Трећи конгрес КПЈ | |
---|---|
Датум(и) | 14—22. мај 1926. |
Трајање | седам дана |
Локација | Беч, Аустрија |
Претходно | Други конгрес |
Следеће | Четврти конгрес |
Учесници | 48 делегата |
Организатор | Комунистичка партија Југославије |
Трећи конгрес Комунистичке партије Југославије (мкд. Трето конгрес на Комунистичката партија на Југославија; словен. Tretji kongres Komunistične partije Jugoslavije) одржан је од 14. до 22. маја 1926. године у Бечу. Ово је био први Конгрес партије откако је била забрањена и прешла у илегалу, због чега је и одржан у Бечу. Конгресу је присуствовало 48 делегата — 36 са решавајућим и 12 са саветодавним правом гласа.
Рад Конгреса
[уреди | уреди извор]Конгрес је осудио грешке деснице на основу одлука Извршног комитета Комунистичке инернационале од априла 1925. године и даље инсистирао „на власти радника и сељака, комуниста и угњетених нација“. На Конгресу је изабран нови Статут са новом структуром партије, према коме су партијске ћелије у предузећима основа, а партијске ћелије у насељима се везују уз фабричке. Да би се отклонио проблем фракционаштва одлучено је да се у нови Централни комитет изаберу представници обе фракције и неколико млађих чланова, који нису припадали ни једној фракцији.
Чланови Централног комитета
[уреди | уреди извор]На Трећем конгресу изабран је нови Централни комитет, који је имао 16 чланова. За политичког секретара изабран је Сима Марковић, а за организационог секретара Радомир Вујовић.
Чланови Политичког бироа Централног комитета, изабрани на Трећем конгресу КПЈ:
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739342
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479