Пређи на садржај

Ispit

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Тестирање)
Kambodžanski polažu ispit kako bi se upisali na Tehnički fakultet Don Bosko iz Sihanoukvila 2008. godine.
Američki studenti predmeta računarskih osnova polažu na računaru baziran test

Ispit ili test (testiranje ili evaluacija) je procena koja ima za cilj da se izmeri znanje, veština, sposobnost, fizička kondicija ili klasifikacija ispitanika u mnogim drugim temama (npr. uverenja).[1] Test se može primeniti usmeno, na papiru, računaru ili u unapred određenom području koje zahteva da polagač testa demonstrira ili izvede skup veština. Testovi se razlikuju po stilu, strogosti i zahtevima. Na primer, u testu zatvorene knjige od ispitanika se zahteva da se oslanja na memoriju da odgovori na određena pitanja, dok u testu otvorene knjige ispitank može da koristi jedan ili više dodatnih alata, kao što su referentna knjiga ili kalkulator kada odgovara. Test se može primeniti formalno ili neformalno. Primer neformalnog testa je test čitanja koji roditelj daje detetu. Formalni test može biti završni ispit koji sprovodi učitelj u učionici ili I.Q. test koji sprovodi psiholog u klinici. Formalno testiranje često rezultira ocenom ili rezultatom testa.[2] Ishod testa se može tumačiti u kontekstu normi ili kriterijuma, ili povremeno oboje. Norme mogu biti utvrđene nezavisno ili statističkim analizama velikog broja učesnika. Ispit je namenjen ispitivanju znanja ili spremnosti osobe da ovlada datim predmetom.

Standardizovani test je svaki test koji se sprovodi i ocenjuje na dosledan način da se osigura pravna odbranjivost.[3] Standardizovani testovi se često koriste u obrazovanju, profesionalnom certifikovanju, psihologiji (npr. MMPI), vojsci i mnogim drugim oblastima.

Nestandardizovani test je obično fleksibilan u obimu i formatu, promenljiv u težini i značaju. Pošto ove testove obično razvijaju pojedinačni instruktori, moguće je da format i težina ovih testova neće biti široko usvojena ili korištena od strane drugih instruktora ili institucija. Nestandardizirani test se može koristiti za utvrđivanje nivoa znanja učenika, motivisanje učenika da studiraju i pružanje povratnih informacija studentima. U nekim slučajevima nastavnik može razviti nestandardizovane testove koji podsećaju na standardizovane testove u obimu, formatu i poteškoćama radi pripreme učenika za predstojeći standardizovani test.[4] Najzad, učestalost i okolnosti u kojima se primenjuju nestandardizovani testovi su veoma promenljivi i obično su ograničeni trajanjem perioda nastave. Instruktor nastave može, na primer, davati test nedeljno ili samo dva puta u semestru. Zavisno od politike instruktora ili institucije, trajanje svakog testa može biti od samo pet minuta do celog perioda nastave.

Za razliku od nestandardizovanih testova, standardizovani testovi se široko koriste, fiksni su u obimu, težini i formatu, i obično su značajni po posledicama. Standardizovani testovi se obično održavaju na fiksne datume koje odredi razvijač testa, obrazovna ustanova ili upravljačko telo, njih može ili ne može sprovoditi instruktor, oni se održavaju u učionici, ili su ograničeni nastavnim periodom. Mada ima malo varijabilnosti između različitih kopija istog tipa standardizovanog testa (npr. SAT ili GRE), postoji varijabilnost između različitih tipova standardizovanih testova.

Svaki test koji ima važne posledice za pojedinačnog ispitanika naziva se ispitom visokog uloga.

Ispit može da razvije i sprovede instruktor, kliničar, organ upravljanja ili davaoc testa. U nekim slučajevima razvijač testova može da ne bude direktno odgovoran za njegovu primenu. Na primer, Obrazovna služba za testiranje (engl. Educational Testing Service - ETS), neprofitna obrazovna organizacija za testiranje i ocenjivanje, razvija standardizovane testove kao što je SAT, ali ne može biti direktno uključena u administraciju ili nadgledanje primene tih testova. Kao i kod razvoja i administracije obrazovnih testova, formati i nivoi zahtevnosti samih testova su veoma promenljivi i ne postoji opšti konsenzus ili nepromenljiv standard za forme testa i težinu. Često, format i težina testa zavise od obrazovne filozofije instruktora, predmeta, veličine nastavne jedinice, politike obrazovne ustanove i zahteva akreditacije ili upravljačkih tela. Generalno, testovi koje razvijaju i sprovode pojedini instruktori su nestandardizovani, dok su testovi razvijeni od strane organizacija za testiranje standardizovani.

Drevna Kina bila je prva zemlja na svetu koja je sprovela standardizovani test širom zemlje, koji se zvao carski ispit. Glavna svrha ovog ispitivanja bila je odabir sposobnih kandidata za određene vladine pozicije.[5] Carski ispit uspostavila je dinastija Suej 605. godine, a kasnije ga je ukinula dinastija Ćing 1905. godine, nakon 1300 godina. Engleska je usvojila ovaj ispitni sistem 1806. godine kako bi odabrala specifične kandidate za položaje u državnoj službi, po uzoru na kineze.[6] Ovaj sistem ispitivanja kasnije je primenjen u obrazovanju i počeo je da utiče na druge delove sveta, pošto je postao prominentni standard (npr. propisi koji sprečavaju ocenjivače da znaju identitet kandidata) za isporuku standardizovanih testova.

  1. ^ „Definition of TEST”. 
  2. ^ Thissen, D., & Wainer, H. (2001). Test Scoring. Mahwah, NJ: Erlbaum. Page 1, sentence 1.
  3. ^ North Central Regional Educational Laboratory, NCREL.org Архивирано 2008-03-05 на сајту Wayback Machine
  4. ^ „Goswami U (1991) Put to the Test: The Effects of External Testing on Teachers. Educational Researcher 20: 8-11”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2013. г. 
  5. ^ Advanced Level Examination, Chinese Language and Culture, Paper 1A
  6. ^ Bodde, D., Chinese Ideas in the West

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]