Теодора Арсеновић
| Теодора Арсеновић | |
|---|---|
 Теодора као Принц Орловски у оперети Слепи миш, 1907. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. децембар 1885. |
| Место рођења | Врањево (Нови Бечеј), Аустроугарска |
| Датум смрти | 18. октобар 1960. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНРЈ |
| Занимање | Филмска глумица |
| Рад | |
| Битна улога | Карађорђе - Јелена - жена Карађорђа |
| Веза до IMDb-а | |
Теодора Арсеновић, рођена Боберић (23. децембар 1885, Врањево, Аустроугарска — 18. октобар 1960, Београд) била је српска и југословенска глумица.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Она је педесет година глумила у Народном позоришту у Београду, од 1906. до 1956. године. Била је истакнути носилац главних улога у популарним комадима са певањем, као што су Коштана, Ташана, Чучук Стана. Сматра се једном од три највољеније Коштане у историји српског театра. Значајна је и као пионир опере Народног позоришта, јер је отпевала прву Кармен, Ацучену у Трубадуру, као и Сузуки у опери Мадам Батерфлај. Формално образовање као глумица и певачица није имала. Прослављене улоге у драмском репертоару одиграла је као Маша у Живом лешу, Елмира у Тартифу, Мара Никшина Бенеша у Сутону, Бака Еугенија у Дрвеће умире усправно, итд.
Свој глумачки допринос дала је и првим балканским играним филмовима из 1911. године, у Карађорђу улогом Јелене, а у филму Улрих Цељски и Владислав Хуњади игравши Марију Горјански.
Теодора је била истакнути радио-певач на таласима Радио Београда. Највише и најрадије је наступала уз оркестар Властимира Павловића Царевца. Народне песме је снимала за водеће светске издавачке куће као што су Odeon Records, Edison Bell и His master's voice.
За свој уметнички рад награђена је Орденима Светог Саве IV и V реда, Орденима рада I и II реда, од краља Бориса III од Бугарске Народним орденом за грађанске заслуге, а од стране краља Александра I Карађорђевића је награђена скупоценим прстеном.
Умрла је 18. октобра 1960. године у Београду. Сахрањена је уз супруга на Новом гробљу.
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1911. | Карађорђе | Јелена - жена Карађорђа |
| 1911. | Улрих Цељски и Владислав Хуњади | Марија Горјански |
| 1922. | Трагедија наше деце | |
| 1959. | Врата остају отворена |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Пауљев, Јелена. „Теодора Боберић Арсеновић”. Народно позориште у Београду. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 18. 04. 2016. г. Приступљено 2016-10-14.
Литература
[уреди | уреди извор]- Одавић, Мирјана (1996). Теодора Арсеновић Београд: Музеј позоришне уметности Србије
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Теодора Арсеновић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Изложба о Теодори Боберић: Прва Кармен наше опере („Вечерње новости“, 19. март 2016)
- Отварање изложбе о глумици Теодори Боберић Арсеновић 17. марта у Музеју Народног позоришта [https://web.archive.org/web/20160418152921/http://www.narodnopozoriste.rs/otvaranje-izlozbe-o-glumici-teodori-boberic-arsenovic-17-marta-u-muzeju-narodnog-pozorista Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2016)
