Телегласање
Телегласање, телефонско гласање или телевотинг (енгл. televoting) је начин гласања приликом ког људи дају своје гласове телефонским позивом или Ес-Ем-Ес поруком. Сваки кандидат има свој број за позив за гласање или поруку и/или свој код који се шаље Ес-Ем-Ес-ом на одређен број.
Почеци
[уреди | уреди извор]Рани облици телегласања су постојали у облику гласања поштом, где су људи слали своје преференце и изборе поштом. На пример, Норвешки избор за Песму Евровизије 1965. Melodi Grand Prix је имао овакав систем, где су песме изведене 13. фебруара 1965. године на телевизији уживо, гласови публике су слани поштом од 13. до 15. фебруара, а резултати су откривени 20. фебруара у преносу уживо.[1] Овај систем је био спор, али је дао људима начин да искажу своје мишљење.
Ширење популарности 2000-их
[уреди | уреди извор]
Телегласање је на Песми Евровизије тестирано 1997. и постало обавезно ако је држава учесница имала довољно развијену телефонску мрежу oд 1998.[2] до 2007.[3] Током 2000-их, велики број ријалити емисија и талент емисија је могао да буде покренут због система телегласања које је дало публици иницијативу да прате као што су Велики Брат, Ја имам таленат! и слични.
Песма Евровизије
[уреди | уреди извор]Данас, Песма Евровизије је највећи програм на свету по гледаности који укључује телегласање са око 200 милиона гледалаца годишње.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „NORWEGIAN NATIONAL FINAL 1965”.
- ^ „Eurovision Song Contest 1998 – Scoreboard”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 25. 11. 2021.
- ^ „Main rules of Eurovision Song Contest (as of 2007 edition)”. esckaz. Приступљено 25. 11. 2021.
- ^ Brandle, Lars (1. 6. 2021). „Eurovision 2021 Reports 183 Million Viewers, Solid Gains Online”. Приступљено 25. 11. 2021.