Пређи на садржај

Тартарија

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа из 1806. године која приказује Независну Тартарију (истакнуто жутом бојом) и Кинеску Тартарију (маркирано љубичастом бојом).

Тартарија (лат. Tartaria) или Велика Тартарија (лат. Tartaria Magna) је историјска регија у Азији која се протезала од Каспијског мора и Урала до Тихог океана. Тартарија је хипероним који су користили Европљани за подручја средње, северне и источне Азије које су биле непознате европским географима.

Географија и историја

[уреди | уреди извор]
Карта и опис Тартарија у Релатиони универсали Гиованнија Ботера (Бреша, 1599).

Знање о Манџурији, Монголији и средњој Азији било је ограничено до 18. века. Читаво подручје названо је „Тартари”, а његови становници „Татари”[1] У раном модерном периоду, када се повећавало знање о географији Азије, Европљани почињу да деле Тартар на неколико делова: Сибир је постао Уједињени Тартар или Руски Тартар, Кримски канат Мала Тартарија, Манџурија Кинеска Тартарија и западна средња Азија (пре постојања Руског Туркестана) Независна Тартарија.[2][3][4]

Мишљења Европљана о овом подручју често су била негативна и често су се одражавала на наслеђе монголских освајања. Термин је настао након широког разарања које се проширило са Монголским царством. Додавање додатног „р” у „татарски” сугерише Тартар, пакао у грчкој митологији.[5] У 18. веку писци који су радили током просветитељства описивали су Сибир или Тартарију и њене становнике као „варваре”. Они су ове описе повезивали са идејама цивилизације, дивљаштва и расизма.[6]

Опадање у употреби

[уреди | уреди извор]

Употреба израза „Тартарија” доживљава пад све већег знања о региону. Ипак, овај израз се још дуго користио у 19. веку.[7] Етнографски подаци које су прикупљали исусовци у Кини довели су до замене појма „Кинеска Тартарија” са Манџуријом у европској географији почетком 18. века.[5] Истраживање ових подручја које су водили Јегор Казимирович Мејендорф и Александар фон Хумболт довело је до повећања употребе израза „средња Азија” почетком 19. века и додатних појмова као што су „унутрашња Азија” [8] и „Сибир” за азијски део Руске Империје. Израз „Сибир” за ово подручје настао је захваљујући руским освајањима.[9]

До 20. века термин „Тартарија” за Сибир и централну Азију више није био у употреби. Ипак, појам се налази у наслову књиге „Вести из Тартарија” Петера Флеминга, старијег брата Ијана Флеминга. У књизи описује своја путовања по централној Азији.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Elliott, "The Limits of Tartary", 625
  2. ^ Ibid., 626
  3. ^ Vermeulen, "Before Boas", 88
  4. ^ Sela, "L'invention", 542
  5. ^ а б Elliott, Op. Cit., 626
  6. ^ Wolff, "Global Perspective", 448
  7. ^ Seal, Op. Cit.
  8. ^ Sela, Op. Cit, 543
  9. ^ Vermeulen, Op. Cit., 89

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Elliott, Mark C. (2000). „The Limits of Tartary: Manchuria in Imperial and National Geographies”. The Journal of Asian Studies. 59 (3): 603—646. JSTOR 2658945. doi:10.2307/2658945. 
  • Matochkina, Anna (2015). „L'Invention de l'Asie centrale. Histoire du concept de la Tartarie à l'Eurasie [Rayon historire de la librarie DROZ] by Svetlana Gorshenina (Review)”. Ab Imperio: 580—585. doi:10.1353/imp.2015.0005. .
  • Wolff, Larry (2006). „The Global Perspective of Enlightened Travelers: Philosophic Geography from Siberia to the Pacific Ocean”. European Review of History: Revue Europeenne d'Histoire. 13 (3): 437—453. doi:10.1080/13507480600893148. 
  • Vermeulen, Han F. Before Boas: The Genesis of Ethnography and Ethnology in the German Enlightenment. Albany, NY: University of Nebraska, 2018.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тартарија&oldid=28339789”